Foto: 021.rs
Na protestu „Da mi vas nešto pitamo“ koji se održava 27. marta, studenti u Novom Sadu upitaće Tužilaštvo i BIA – ko i zbog čega naređuje hapšenja, prisluškuje aktiviste i dostavlja njihove snimke tabloidima, dok funkcionere pušta na slobodu
Studenti koji blokiraju Filozofski fakultet u Novom Sadu organizuju danas (27. mart) protest „Da mi vas nešto pitamo“, u okviru kojeg će šetati do sedišta Tužilaštva i Bezbednosno-informativne agencije (BIA), zahtevajući da odgovore na njihova pitanja.
Okupljanje je kod Kampusa u 16 časova, nakon čega je planirana šetnja do Tužilaštva i BIA, navedeno je u programu protesta, objavljenom na Instagram profilu blokada.ffuns.
Studenti će ispred Tužilaštva pitati po čijem nalogu ono selektivno izdaje naloge za hapšenje, zašto omogućava progon građana, aktivista i studenata, kao i po kom principu određuje pritvor aktivistima i profesorima bez dokaza, a visoke funkcionere pušta na slobodu.
Studenti od BIA traže da odgovori ko je naredio prisluškivanje aktivista i da li ta agencija radi i prisluškuje u interesu bezbednosti građana ili u interesu ljudi koji su uzurpirali sve institucije u zemlji na uštrb svog naroda?
Jedno od pitanja jeste i kako je snimak završio u tabloidima, pre nego što je dostavljen Tužilaštvu, te zašto BIA umesto špijuniranja nije obavestila građane o planiranom terorističkom napadu „zvučnim topom“ na njih, prenosi FoNet.
Studenti su pozvali građane da obuku bele majcice sa prugama kao simbol zatvorenika, samolepljive papiriće na kojim će ostaviti pitanja, ali i nacrte malih mikrofona kako bi se pokazalo šta bi BIA čula ukoliko ih prisluškuje.
Sporni snimak
Snimak o kom govore studenti nastao je nekoliko dana uoči protesta u Beogradu 15. marta, a snimljen je u prostorijama odbora Pokreta slobodnih građana u Novom Sadu.
Snimak je objavljen u okviru „filma“ koji je bio koprodukcija pet prorežimskih televizija – Pinka, Informera, Prve, Studija B i Hepija, a na njemu se čuju lica koja su identifikovana kao aktivisti nekoliko nevladinih organizacija i članovi Pokreta slobodnih građana kako planiraju upad u zgradu RTS-a na protestu 15. marta.
Sastanku su, prema navodima, prisustvovali Mila Pajić, Dejan Bagarić, Mladen Cvijetić, Branislav Đorđević, Marija Vasić, Srđan Đurić, Doroteja Antić, Jovan Dražić, Lazar Dinić, Anja Pitulić, Davor Stefanović i Lado Jovović.
Direktori pomenutih televizija su u pauzama emitovanja snimka o njemu govorili kao o ultimativnom dokazu da studentski protesti zapravo nisu mirni, već nasilni, mada je iz snimljenog razgovora posve jasno da protagonisti rade na svoju ruku.
Rečeno je da im je jedan od učesnika sastanka doturio tajni snimak „jer nije hteo da učestvuje u izazivanju građanskog rata“, mada sve ima otisak tajnog prisluškivanja BIA što bi, ako ne postoji nalog Tužilaštva, bio upitan dokaz na sudu.
Hapšenja aktivista
Pošto je snimak objavljen, odmah su počela hapšenja aktivista i članova novosadskog odbora Pokreta slobodnih građana (PSG) i organizacije Stav.
Policija je u petak (14. mart) saopštila da je uhapsila šest osoba iz organizacije Stav i Pokreta slobodnih građana zbog sumnje da su izvršili krivično delo pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, u vezi sa krivičnim delom pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja.
Kako se navodi u saopštenju, uhapšeni su član organizacije Stav L. D. (23) i članovi PSG M. C. (25), D. S. (24), M. V. (49), L. J. (43) i S. Đ. (26).
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u petak (15. mart) uveče da bi u mnogim zemljama ono što se čulo na snimku koji se pojavio u javnosti o navodnoj pripremi državnog udara bio dovoljan razlog za zabranu stranke, ali da je on apsolutno protiv zabrane Pokreta slobodnih građana (PSG).
Izvori: FoNet/Vreme
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
