Novinari Juronjuza ne znaju ko je pisao pamflet-saopštenje

Dva dana pošto je srpski Juronjuz objavio nepotpisano saopštenje u kojem se osuđuje blokada RTS-a kao stavljanje novinara u „geto“ i razapinjanje na krst, novinari redakcije Juronjuza još ne znaju ko je to saopštenje pisao.

Izvori „Vremena“ kažu da mnogi sumnjaju da taj pamflet ne potiče od čelnih žena Juronjuza – regionalne direktorke Minje Miletić i glavne urednice Dragane Pejović, iako je Miletić interno stala iza pisma.

U događaju kakav se skoro nikada ne viđa na srpskoj medijskoj sceni, gotovo cela redakcija ogradila se od nepotpisanog saopštenja, kritikujući njegov sadržaj i ton.

Sopstveno pismo potpisalo je čak 68 novinara i drugih zaposlenih, što znači da svega jednocifren broj ljudi to pismo nije potpisao.

Među potpisnicima nema ni bivše vedete N1 Minje Miletić i ranije dugogodišnje novinarke NIN-a Dragane Pejović, dve čelne žene ove televizije koja deluje pod okriljem i uz finansijsku podršku državnog Telekoma.

„Tu smo da izveštavamo“

Novinari su u pismu naveli da se ne slažu sa blokadama nijednog medija, ali su se ogradili od prethodnog nepotpisanog saopštenja u kojem je baš blokada RTS-a upoređena sa „getom“ i proglašena „poslednjim trenutkom“ da se mediji spasu.

„Mi smo tu da izveštavamo, a ne da pozivamo da policija ili drugi državni organi reaguju protiv nekog, naročito u slučaju kada bi takva reakcija verovatno rezultirala nasiljem“, stoji u pismu novinara.

RTS je i ovo saopštenje preneo, navodeći međutim da je u pitanju „grupa novinara“ Juronjuza, a ne maltene ceo radni kolektiv.

Među potpisnicima su najpoznatija lica Juronjuza poput Živane Šaponje Ilić, Milana Šarića, Lane Nanovski i Nemanje Milutinovića. Tu su imena većine urednika u desku kao i direktorke sektora digitalnih medija Jasmine Koprivice.

Kako „Vreme“ doznaje, isprva su čelni ljudi kuće pokušali mekim pritiskom na zaposlene, ali potom, kad su videli da su novinari ujedinjeni, nisu se više javljali.

Čini se da je Juronjuz, kao jedina profesionalna redakcija iz kosmosa Telekomovih medija, iskorišćen da se poturi saopštenje u kojem se drastičnim rečnikom poziva na prekid studentskih blokada Radio-televizije Srbije.

Rečnik tabloida

Izveštavajući o saopštenju, RTS je preneo da su to pismo podržali i Alo, Večernje novosti, Politika, Tanjug, Prva i B92, Pink i Kurir. Dakle, prva postava tabloidnih udarnika režima.

„Više od 70 sati, svi mi, ljudi iz medija, novinari, uglavnom nemo posmatramo kako naše kolege teraju u logore, i kako nad njima sprovode uličnu, sirovu i brutalnu revolucionarnu ‘pravdu’, i to rade sa onom vrstom sladostrašća, koja, kod svakog normalnog, mora da izazove ne samo strah, nego i gađenje“, stoji u nepotpisanom saopštenju od petka (18. april).

Dodaje se da je „poslednji trenutak“ da „profesija“ digne glas protiv „gomile“ koja celu zemlju „prevaspitava po najgorim receptima Crvenih Kmera“.

Neke izvore „Vremena“ iz redakcije takav cinični i patetični rečnik neodoljivo podseća na Ivana Radovanovića, kolumnistu Juronjuza i jednog od glavnih medijskih poslenika vlasti Srpske napredne stranke. No ko je saopštenje pisao – nije im rečeno.

Minja Miletić i Dragana Pejović do objave ovog teksta nisu reagovale na poruke novinara „Vremena“.

Slaba gledanost

Juronjuz, televizija u Srbiji napravljena kao informativni pandan N1, sada je dostupna u svim kablovskim ponudama kao i drugi kanali koje finansira državni Telekom.

Televizija u Beogradu osnovana je pre četiri godine, kada je privukla pažnju nekim spektakularnim „transferima“ sa drugih televizija. Gledanost nije nimalo spektakularna – takozvani šer je obično manji od jedan odsto u kablovskom sistemu Telekoma.

No, Juronjuz je obično pouzdan izvor informacija i jedan od retkih medija koji se nisu libili da ponekad daju reč kritičarima vlasti, a istovremeno imaju pristup i samim prvacima režima. Makar je tako bilo do nedavno.