„Ne postoji ni jedna država na Evropskom kontinentu, ne računamo Rusiju kao učesnicu rata, gde građani u anketama kažu da je NATO najviše kriv. Čak i u Belorusiji, državi koja ima prorusku autoritarnu vlast, sa čije teritorije je napadnuta Ukrajina, u dve dostupne ankete, prvi krivac je Rusija“, rekao je Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta, prezentujući danas rezultate istraživanja o aktuelnoj političkoj situaciji u svetu i sukobu između Rusije i Ukrajine „Rat u Ukrajini i javno mnjenje u Srbiji“.
Istraživanje je obuhvatilo monitoring uticajnih medija, fokus grupe i istraživanje javnog mnjenja na reprezentativnom uzorku za teritoriju Srbije (bez Kosova i Metohije), od 13. do 19. juna. Učestvovalo je 1.285 ispitanika na teritoriji Srbije. Analizirano je gotovo 18.000 članaka na 11 portala.
Po Miliću, pomeni kuriozitet je posledica načina „kako su mediji uokvirili ovaj sukob, to se reflektovalo i kroz ankete kod građana. U domaćim medijima je anti-zapadni sentiment u tom periodu bio jači od proruskog. To znači da je Rusija dobijala pozitivno prenošenje, dobijala je, naravno, i kritike, ali, kada se pogledaju procenti za zapadne zemlje, one su trpele mnogo više napada, prvenstveno SAD, Ujedinjeno kraljevstvo i NATO savez“.
Dragoslav Rašeta ocenjuje da se „sentimenti i narativi iz najuticajnijih medija gotovo u potpunosti poklapaju sa stavovima građana iskazanim u fokus grupama i istraživanju javnog mnjenja”.
Na pitanje da li Srbija treba da uvede sankcije Rusiji, 72 odsto ispitanika navodi da ne bi trebalo uvoditi bilo kakve sankcije. Pri mišljenju da potpuno treba uskladiti nivo sankcija sa EU je 16 odsto građana Srbije, 9 odsto smatra da treba uvesti najniži nivo sankcija da bismo na taj način pokazali stav da osuđujemo delovanje Rusije, dok svega 3 odsto smatra da treba uvesti veći deo sankcija, ali bez obaveze usklađivanja sa nivoom EU.
Većina smatra da je spoljnopolitička pozicija Srbije dobra i da treba da u sukobu ostane neutralna, a ako balansiranje ne bude moguće, svaki drugi kaže da se treba svrstati uz Rusiju, dok trećina smatra da treba izabrati Zapad.
Kada se radi o uzrocima rata u Ukrajini, 41 odsto ispitanika označio je „želju NATO alijanse da se širi na istok i na taj način ugrozi interese Rusije“ kao glavni uzrok, 15 odsto smatra da je to „denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine“, 13 odsto da je u pitanju „imperijalna politika koju Rusija vodi“, a 12 odsto da „Rusija želi da spreči genocid u Donbasu“. Svega 10 odsto ispitanika smatra da je uzrok rata želja Rusije „da spreči Ukrajinu da krene ka Zapadu“ i „da širi svoju teritoriju i na taj način poboljša svoj položaj“.
S.Ć.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
