Dejan Vuk Stanković biće novi ministar prosvete, a Nenad Vujić ministar pravde u “ratnoj” Vladi Đura Macuta. Sprema se obračun sa nepokornim univerzitetima, javnim tužiocima i sudijama
Najave da će Dejan Vuk Stanković i Nenad Vujić biti novi ministri prosvete odnosno pravde deluju kao da predsednik Srbije Aleksandar Vučić posredstvom novog mandatara Đura Macuta pravi „ratnu“ Vladu čiji je cilj pre svega obračun sa nepokornim univerztitetima i srednjim školama, odnosno javnim tužiocima i sudijama.
Stanković oštar kritičar Vučićevih neistomišljenika
Dejan Vuk Stanković je diplomirao, magistrirao i doktorirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Na Učiteljskom fakultetu radi od 2003. godine, na kome je profesor na predmetu Filozofija sa etikom i nastavnik na predmetima Obrazovanje za medije, Filozofija obrazovanja i vaspitanja i Uvod u demokratiju i građansko vaspitanje.
Učestvovao je u brojnim projektima Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Ministarstva za nauku, Beogradske otvorene škole, škole New School For Social Research iz Njujorka, Univerziteta za javnu politiku i bezbednost iz Mađarske i drugih.
U njegovoj biografiji napominje se i da je od 2023. godine stalni kolumnista tabloida „Kurir“, a objavljuje i stavove i mišljenja u listu „Politika“.
Kao politički analitičar često nastupa u medijima, najčešće onim bliskim aktuelnoj vlasti, pri čemu ne bira reči za Vučićeve neistomišljenike.
Krajem 2024. podneo je kandidaturu za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Jedini protiv studentskih blokada
Dejan Vuk Stanković jedini je profesor Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača koji se na početku studentske blokade ovog fakulteta izjasnio protiv studenata u blokadi, na sastanku Dekanskog kolegijuma i šefova katedri.
Stanković je pre dva meseca ocenio da su blokade u vezi sa četvrtim studentskim zahtevom otišle „u pravcu političkih zahteva koji nemaju mnogo veze sa poboljšanjem položaja studenata i univerziteta u procesu studiranja i nastave.“
„Mislim da je ovde igra mnogo šira, da je ovde politički ulog i da ispunjavanje ovih zahteva ne znači nužno i prekid blokada. Postoje još tri zahteva, niko ne zna zašto postoji zid ćutanja u pogledu njihovog ispunjenja, pri čemu je očigledno da su neki od tih zahteva gotovo izvesno ispunjeni“, rekao je tada Dejan Vuk Stanković.
On je tada ukazao i da to pokazuje da se svi ti zahtevi „u stvari sabiraju u jedan zahtev, a to je da dođe do promene legitimne i legalno izabrane vlasti“.
Stanković je ocenio da se taj zahtev „kamufliran kroz studentsku pobunu i četiri studentska zahteva“.
„Kao što vidite, proces koji se tiče nadstrešnice, odnosno neposredne odgovornosti za njen pad, traje i takođe dolazi do paralelnih procesa koje vrši tužilaštvo, koji se tiču koruptivnih radnji. Postoji apsolutna posvećenost države da to uradi, a sa druge strane postoji zid ćutnje koji pokazuje da stvari nisu čiste“, dodao je Stanković.
Vujić od 2010. na čelu Pravosudne akademije
Nenad Vujić je završio Pravni fakultet u Beogradu, gde je položio i pravosudni ispit.
Od januara 2010. godine je direktor Pravosudne akademije, a od 2013. je član, a od 29. decembra 2017. godine i predsednik Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa.
Specijalista je za ljudska i manjinska prava, prava izbeglica i raseljenih lica, kao i prava sindikata.
Na sajtu Pravosudne akademije navedno je da je Vujić od septembra 2005. do decembra 2009. godine bio direktor Pravosudnog centra za obuku i stručno usavršavanje.
Od januara 2004. godine do septembra 2005. bio je koordinator za ljudska prava u Pravosudnom centru za obuku i stručno usavršavanje. U okviru toga bio i član radne grupe za usklađivanje zakona Zajednice Srbije i Crne Gore sa zakonima Evropske unije.
Od aprila 2000. godine do kraja 2003. obavljao je nekoliko različitig funkcija u Norveškom izbegličkom centru u Kraljevu i Nišu.
Vujić je od oktobra 1999. godine do aprila 2000. godine radio kao pravni savetnik u Fondu za humanitarno pravo. Pružao pravnu pomoć izbeglicama, raseljenim licima, kao i vodio istragu i izveštavanje o nestanku Srba i kidnapovanih ljudi. Bio zadužen i za kontrolu prava etničkih manjina.
Krivična prijava DRI
Državna revizorska institucija (DRI) je nakon sprovedenih revizija finansijskih izveštaja i poslovanja Pravosudne akademije za 2020. i 2021. godinu utvrdila nepravilnosti na Pravosudnoj akademiji i naložila toj akademiji da ih ispravi.
Vujiću je stavljeno na teret što je Pravosudna akademija isplaćivala zarade korisnicima početne obuke i nakon što bi oni tu obuku završili, a radni odnos im je dodatno produžavan na određeno vreme više puta po šest meseci.
Budući da do ispravki nije došlo, DRI je Upravnom odboru Pravosudne akademije podnela zahtev za Vujićevo razrešenje. DRI je i Višem tužilaštvu u Beogradu podnela krivičnu prijavu protiv Vujića.
Upravni obor Pravosudne akademije jednoglasno je zaključio da nisu ispunjeni uslovi za Vujućevu smenu. Više tužilaštvo u Beogradu odbilo je krivičnu prijavu uz ocenu da je neosnovana.
Ministarstvo prosvete donelo je odluku da se završni ispit osnovne škole koji polažu učenici osmog razreda na kraju osnovnog obrazovanja pomeri za nedelju dana. Biće održan u ponedeljak, utorak i sredu - 23, 24. i 25. juna 2025. godine
Prošlo je više od šest meseci od pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, fakulteti su blokirani duže od pet meseci, zahtevi studenata nisu ispunjeni, a na red je došao i naredni - raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Postavlja se pitanje - zašto baš sada
O vandrednim izborima u Srbiji koje trenutno zahtevaju studenti, pišu i strani mediji, navodeći da su oni „rezultat višemesečnih demonstracija protiv korupcije koje su uzdrmale čvrstu kontrolu koju populistički predsednik Aleksandar Vučić ima nad vlašću u ovoj balkanskoj zemlji“
Postavljaju se pitanja ko će biti kandidati na studentskoj izbornoj listi ukoliko se izbori raspišu
Univerzitet poziva na dijalog sa studentima, kako bi se ispunili njihovi zahtevi i stvorili uslovi za nastavak školske godine, čiji je regularan završetak ozbiljno ugrožen
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
