Odluka dela opozicije o zajedničkom nastupu na aprilskim izborima sledeće godine ostaće u senci povlačenja Zdravka Ponoša iz rukovodstva Narodne stranke.
Opoziciona koalicija koju čine SSP, NS i DS objavila je danas, petak 26. novembra, da zajedno izlaze na izbore 2022. Tu su i PSG, Pokret za preokret, Sindikat Sloga, Pokret slobodne Srbije, koji će biti na kvotama SSP-a odnosno Narodne stranke. Pridružiće im se i Skupština slobodne Srbije.
Najlakše su se sporazumeli oko najnespornije – Marinike Tepić. Sva istraživanja Mariniku prepoznaju kao najuglednije lice opozicije. U teškim pregovorima opozicionog trojstva ova je odluka izgleda jedina prošla bez primedbi i zareza. Možda se opozicija za neki mesec pokaje zašto Mariniku Tepić nije kandidovala za gradonačelnicu Beograda. Tepić uživa veliki ugled i u Srbiji pa je verovatno procenjeno da je prvo mesto na parlamentarnoj listi – najbolje za sve.
Lideri trojne koalicije razumeli su još jednu poruku iz istraživanja javnog mnjenja: građani žele jedinstveni opozicioni front. Što nije po svaku cenu jedna kolona, ali jeste dogovor u što širem opozicionom frontu. Na konferenciji za novinare Zoran Lutovac je rekao da spisak nije završen i da bi savez trebalo da okupi što širi krug ljudi.
U ovom trenutku jasno je da će biti više kolona. Budu li racionalni, to opozicionim liderima neće smetati da se okupe oko zajedničkog predsedničkog kandidata i postizbornog koalicionog dogovora. Iz NDBG i Zajedno za Srbiju, koji će s Ekološkim ustankom nastupiti u zeleno-levoj koloni, više puta su stizale poruke da su spremni da podrže zajedničkog predsedničkog kandidata i da je postizborna koalicija s blokom koji čine SSP-NS-DS što se njih tiče gotova stvar.
Izbor zajedničkog predsedničkog kandidata za Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Zorana Lutovca najteža je odluka. Treba im neko sposoban da bude predsednik ali i dovoljno hrabar da prihvati poziciju gubitnika u nedemokratskim izbornim uslovima, neko ko je spreman da se žrtvuje, učvrsti opoziciono biračko telo i izađe kao opozicioni pobednik unapred izgubljene predsedničke trke. Težak zadatak.
Bilo je dovoljno vremena da se svi izjasne o Zdravku Ponošu kao mogućem kandidatu, koga su i u opozicionim i u diplomatskim krugovima mnogi videli kao čoveka dostojnog takve funkcije. Ponoš je, sad već nema sumnje, najlošije stajao kod svog šefa Jeremića, ne samo zato što je njegova kandidatura izgledala nametnuta spolja (kažu, iz Đilasovog SSP-a), nego i zbog toga što bi u slučaju Ponoševe kandidature šef narodnjaka teško mogao da se održi na kormilu stranke.
Zato je general Ponoš odlučio da napusti predsedništvo NS i da se ne kandiduje na stranačkim izborima sledećeg meseca za potpredsednika stranke.
Vuk Jeremić nije hteo da na konferenciji za novinare o ujedinjenju tzv. bojkot opozicije odgovori na pitanja o sukobu sa Zdravkom Ponošem. Rekao je da su to „lažne vesti“, da će Miroslav Aleksić odigrati ključnu ulogu na narednim izborima i da će posle stranačke skupštine biti poznata sva kadrovska rešenja. Jasno je da Ponoš neće biti među njima jer se dan pre povukao iz rukovodstva stranke.
Kad je reč o kandidatu za predsedničke izbore, spominje se tzv. kompromisno rešenje. Plan je da se odmere rejtinzi nekoliko potencijalnih kandidata koje bi predložili SSP, NS i DS. Javnosti neće biti poznata imena potencijalnih kandidata ni rezultati istraživanja, kako saznajemo u Narodnoj stranci.
„Javnost neće uskoro saznati ime kandidata opozicije za predsedničke izbore“, kaže za „Vreme“ potpredsednik NS Miroslav Aleksić, drugi na republičkoj listi i ključni igrač NS-a po rečima šefa stranke.
Paradoksalno, opozicija u ovom trenutku deluje najdalje od dogovora za beogradske izbore. Tamo gde prema istraživanjima imaju najveće šanse – još nemaju kandidata. Kako saznaje „Vreme“, poslednjih dan ili dva usaglašavali su se detalji baš o beogradskoj listi. I tu će navodno biti više kandidata „uz testiranje javnog mnjenja“.
Potredsednik SSP-a Borko Stefanović kaže da je najvažnije odbraniti pravo građana da slobodno biraju, „da se obezbede kontrolori i odbrane rezultati“.
Bilo kako bilo, konačni dogovor dela opozicije o zajedničkom nastupu na aprilskim izborima sledeće godine ostaće u senci Ponoševe odluke da se povuče iz rukovodstva Narodne stranke. Ponoš ostaje u NS, jer, kako sam kaže, ne želi da pocepa stranku pred izbore.
Što da ne, to je inače omiljeni predizborni sport opozicionih prvaka u Srba.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Tužilaštvo za organizovani kriminal potvrdilo je za N1 da se ministar kulture Nikola Selaković bez opravdanja nije pojavio u petak u tom tužilaštvu na zakazanom saslušanju
Viktor Orban je postigao ono, u čemu je njegov „srpski prijatelj“ Aleksandar Vučić neslavno propao: da u istom mesecu dogovori jeftine energente iz Rusije i izuzeće Mađarske od američkih sankcija. Kako mu to uspeva?
Za novog generalnog direktora RTS-a prijavilo se sedam kandidata, od kojih troje ispunjava uslove konkursa. Jedan od njih, Branislav Klanšček, je u sukobu interesa na samoj granici zakonitosti
Tužilac Crkvenog suda Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke traži konačno isključenje iz crkvene zajednice za teologa Blagoja Pantelića, tvrdi on. Objašnjava da bi ova presuda značila da „kada premine, njegova porodica neće moći da ga sahrani po pravoslavnim običajima“
Aleksandar Vučić teži ka tome da sve što još uvek nije, stavi pod svoju kontrolu. Na red su došli Vojska Srbije i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Vlast zbija redove ne bi li suzbila pobunu u društvu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!