Odluka dela opozicije o zajedničkom nastupu na aprilskim izborima sledeće godine ostaće u senci povlačenja Zdravka Ponoša iz rukovodstva Narodne stranke.
Opoziciona koalicija koju čine SSP, NS i DS objavila je danas, petak 26. novembra, da zajedno izlaze na izbore 2022. Tu su i PSG, Pokret za preokret, Sindikat Sloga, Pokret slobodne Srbije, koji će biti na kvotama SSP-a odnosno Narodne stranke. Pridružiće im se i Skupština slobodne Srbije.
Najlakše su se sporazumeli oko najnespornije – Marinike Tepić. Sva istraživanja Mariniku prepoznaju kao najuglednije lice opozicije. U teškim pregovorima opozicionog trojstva ova je odluka izgleda jedina prošla bez primedbi i zareza. Možda se opozicija za neki mesec pokaje zašto Mariniku Tepić nije kandidovala za gradonačelnicu Beograda. Tepić uživa veliki ugled i u Srbiji pa je verovatno procenjeno da je prvo mesto na parlamentarnoj listi – najbolje za sve.
Lideri trojne koalicije razumeli su još jednu poruku iz istraživanja javnog mnjenja: građani žele jedinstveni opozicioni front. Što nije po svaku cenu jedna kolona, ali jeste dogovor u što širem opozicionom frontu. Na konferenciji za novinare Zoran Lutovac je rekao da spisak nije završen i da bi savez trebalo da okupi što širi krug ljudi.
U ovom trenutku jasno je da će biti više kolona. Budu li racionalni, to opozicionim liderima neće smetati da se okupe oko zajedničkog predsedničkog kandidata i postizbornog koalicionog dogovora. Iz NDBG i Zajedno za Srbiju, koji će s Ekološkim ustankom nastupiti u zeleno-levoj koloni, više puta su stizale poruke da su spremni da podrže zajedničkog predsedničkog kandidata i da je postizborna koalicija s blokom koji čine SSP-NS-DS što se njih tiče gotova stvar.
Izbor zajedničkog predsedničkog kandidata za Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Zorana Lutovca najteža je odluka. Treba im neko sposoban da bude predsednik ali i dovoljno hrabar da prihvati poziciju gubitnika u nedemokratskim izbornim uslovima, neko ko je spreman da se žrtvuje, učvrsti opoziciono biračko telo i izađe kao opozicioni pobednik unapred izgubljene predsedničke trke. Težak zadatak.
Bilo je dovoljno vremena da se svi izjasne o Zdravku Ponošu kao mogućem kandidatu, koga su i u opozicionim i u diplomatskim krugovima mnogi videli kao čoveka dostojnog takve funkcije. Ponoš je, sad već nema sumnje, najlošije stajao kod svog šefa Jeremića, ne samo zato što je njegova kandidatura izgledala nametnuta spolja (kažu, iz Đilasovog SSP-a), nego i zbog toga što bi u slučaju Ponoševe kandidature šef narodnjaka teško mogao da se održi na kormilu stranke.
Zato je general Ponoš odlučio da napusti predsedništvo NS i da se ne kandiduje na stranačkim izborima sledećeg meseca za potpredsednika stranke.
Vuk Jeremić nije hteo da na konferenciji za novinare o ujedinjenju tzv. bojkot opozicije odgovori na pitanja o sukobu sa Zdravkom Ponošem. Rekao je da su to „lažne vesti“, da će Miroslav Aleksić odigrati ključnu ulogu na narednim izborima i da će posle stranačke skupštine biti poznata sva kadrovska rešenja. Jasno je da Ponoš neće biti među njima jer se dan pre povukao iz rukovodstva stranke.
Kad je reč o kandidatu za predsedničke izbore, spominje se tzv. kompromisno rešenje. Plan je da se odmere rejtinzi nekoliko potencijalnih kandidata koje bi predložili SSP, NS i DS. Javnosti neće biti poznata imena potencijalnih kandidata ni rezultati istraživanja, kako saznajemo u Narodnoj stranci.
„Javnost neće uskoro saznati ime kandidata opozicije za predsedničke izbore“, kaže za „Vreme“ potpredsednik NS Miroslav Aleksić, drugi na republičkoj listi i ključni igrač NS-a po rečima šefa stranke.
Paradoksalno, opozicija u ovom trenutku deluje najdalje od dogovora za beogradske izbore. Tamo gde prema istraživanjima imaju najveće šanse – još nemaju kandidata. Kako saznaje „Vreme“, poslednjih dan ili dva usaglašavali su se detalji baš o beogradskoj listi. I tu će navodno biti više kandidata „uz testiranje javnog mnjenja“.
Potredsednik SSP-a Borko Stefanović kaže da je najvažnije odbraniti pravo građana da slobodno biraju, „da se obezbede kontrolori i odbrane rezultati“.
Bilo kako bilo, konačni dogovor dela opozicije o zajedničkom nastupu na aprilskim izborima sledeće godine ostaće u senci Ponoševe odluke da se povuče iz rukovodstva Narodne stranke. Ponoš ostaje u NS, jer, kako sam kaže, ne želi da pocepa stranku pred izbore.
Što da ne, to je inače omiljeni predizborni sport opozicionih prvaka u Srba.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Službena beleška tužiteljke Prvog osnovnog javnog tužilaštva otkriva da joj je 5. novembra onemogućeno da izvrši uviđaj na prostoru Ćacilenda, iako je postojala prijava o teškom krivičnom delu. Dokument baca novo svetlo na postupanje policije tokom protesta
Korisnici Orion telekoma ponovo su izgubili N1. Da li je ovo trajno isključenje i ima li veze sa time što je pretplatnike ove firme preuzela firma koju treba da kupi Telekom - pre samo nedelju dana
Prema najnovijem izveštaju platforme CIVICUS Monitor, Srbija je u 2025. godini pala iz kategorije „opstruiranog” u status države „pod represijom”, što podrazumeva ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja
Vlada je pokrenula izradu plana koji obuhvata prostor Avala Filma, Kinoteke i RTS-a. Iz inicijative Beograd ostaje upozoravaju da je reč o pokušaju legalizacije investitorske gradnje u jednom od ključnih zelenih pojaseva Beograda
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
