Uprava za organizaciju pri Ministarstvu odbrane donela je Odluku o određivanju tajnih podataka, onih sa naznakom tajnosti interno, a koja se odnosi na pravilnike o „utvrđivanju elemenata formacijskih mesta oficira i podoficira u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije i elemenata formacijskih mesta civilnih lica na službi u Vojsci Srbije“, objavljeno je u najnovijem broju Službenog vojnog lista.
Logično je zapitati se čemu tajnost toga, kada u izradi svakog dokumenta na tu temu biva obaveštena Kancelarija NATO-a u Beogradu, plus ministarstva odbrane Hrvatske i Bosne i Hercegovine, prema odredbama Dejtonskog sporazuma.
Šta to, dakle, u praksi znači? To je čista zloupotreba instituta tajnosti i zaštita, zloupotreba i prikrivanje odgovornosti za stanje u sistemu odbrane, koje je više nego loše.
U prevodu, ta uredba će se odnositi na nekog, na primer zastavnika, koji časti u kafani jer je postao zastavnik prve klase i imenovan za šefa nekog vojnog skladišta. Čuje to dežurni „žbir“ i prijavi „tamo gde treba”, pa zastavnik bude pozvan na odgovornost, jer je izdao “tajnu”.
Ili poručnik koji u društvu prijatelja kaže da je napredovao i postavljen na kapetansko mesto, za nekog tamo referenta za nešto.
Glupa formulacija i još birokratskije obrazložrnje
U obrazloženju stoji da navedena akta o sistematizaciji radnih i formacijskih mesta, odnosno podaci sadržani u njima predstavljaju tajne podatke. Shodno tome, tajni podaci sadržani u navedenim dokumentima ne treba da budu dostupni javnosti jer je ograničavanje dostupnosti istih značajnije od interesa za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Dokumenti navedeni u tački 1. ove odluke sadrže podatke koje je neophodno definisati kao tajne, budući da se njima utvrđuju nazivi formacijskih mesta i vrednosti poslova koje obavljaju profesionalni pripadnici Vojske Srbije, da su sadržani u svakoj formaciji i da predstavljaju zbirni pregled elemenata formacijskih mesta, te da bi se dolaskom u posed istih mogao ostvariti uvid u unutrašnju organizacionu strukturu pojedinih organizacionih celina Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Glupa formulacija i još birokratskije obrazložrnje.
Zanimljivo je da je jedna od odredbi famozne odluke da rok važenja dokumenata sa stepenom tajnosti interno važi do 31. decembra 2033. godine.
Paradoks srpske stroge poverljivosti
A onda dolazi još gora stvar – odluka kojom se oznakom strogo poverljivo klasifikuju podaci koji se odnose na mirnodopsku popunu sistema odbrane, formacijsko brojno stanje i imajuće stanje kadra sistema odbrane. Ništa čudno, svaka vojska to čuva kao tajnu – samo da nije već pomenutih odredbi Dejtonskog sporazuma prema kojima to mora da se referiše Hrvatskoj i BiH, što znači i NATO-u, čime je obismešljen institut tajnosti, osim pred domaćom javnošću.
Kako je obrazloženo, navedeni dokumenti sadrže tajne podatke od interesa za Republiku Srbiju, „budući da mogu imati implikacije na ugrožavanje operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije i drugih snaga odbrane Republike Srbije, te da bi otkrivanje istih neovlašćenom licu nastala šteta po bezbednost Republike Srbije“.
„Objavljivanjem predmetne odluke u Službenom vojnom listu, uz istovremeno određivanje stepena tajnosti, ista će biti dostupna samo relevantnim subjektima u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, čime će se sprečiti oticanje tajnih podataka“, stoji u odluci.
Prema tvrdnjama poznavalaca propisa, o stepenu tajnosti odlučuje Vlada Srbije, odnosno njena Kancelarija za zaštitu tajnosti podataka (ona ista koja dugo godina nije dozvoljavala Aleksandru Vulinu kao ministru odbrane da dobije sertifikat za pristup podacima označenim stepenom tajnosti).
S druge strane, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije raspisuju javni konkurs o popuni upražnjenih formacijskih mesta u raznim jedinicama – čime se automatski ruši oznaka tajnosti. Jer tu se tačno navodi koliko mesta u kojim jedinicama nedostaje, uključujući i one specijalne. Raspisuje se i konkurs za hiljade specijalaca da popune 63. padobransku i 72. specijalnu brigadu, kao i za Odred vojne policije za posebne namene „Kobre“ i onda državni zvaničnici kažu javno koliko ih je primljeno.
Šta je to onda, nego odavanje vojne tajne?
Kada bi se ova uredba striktno primenjivala, a stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku, onda bi se ministar odbrane Miloš Vučević i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao „generalni komandant Vojske Srbije“, posle prvog narednog gostovanja na nekoj od televizija morali naći na udaru zakona.
Proglašavanje urušavanje vojske tajnom
Postoji i jedna druga stvar. Kao što su zbog „zluradih“ novinara koji čitaju „Službeni vojni list“ i prate odliv kadrova iz Vojske to glasilo posle više od 150 godina postojanja proglasili vojnom tajnom u delu koji se tiče personalnih rešenja, novom uredbom će biti onemogućeno i Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da, na nečiji zahtev, izda rešenje po kome se neki podatak treba dostaviti pojedincu, ili nevladinoj organizaciji.
Isto se odnosi i na zahtev Zaštitnika građana.
Ukratko – urušavanje Vojske proglašava se tajnom, a oni koji slučajno ili namerno objave neki podatak u javnosti, naći će se na udaru zakona.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
