Foto: B. Kovačević
Izložba “Nikola Dobrović – Pod zastavama modernih pokreta”, jedan od glavnih programa ovogodišnje Beogradske međunarodne nedelje arhitekture (BINA), biće otvorena u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti 24. maja. Povod je 125 godina od rođenja ovog arhitekte, akademika, i profesora. Autori izložbe su Marta Vukotić Lazar i Bojan Kovačević
Beograd je vekovima, kao lokus, bio simbol prometnosti u prostoru, od dolaženja Argonauta uz Dunav, preko keltskog pa rimskog Singidunuma na Limesu, do srednjovekovnih vizantijsko-ugarskih otimanja i napuštanja grada. Istom trasom jugoistok–severozapad tokom tri veka potom su se sučeljavale Austrija i Turska, naizmenično držeći Beograd. U poslednjoj trećini 19. i prvoj 20. veka grad se smiruje, kao prestonica Srbije i Jugoslavije, varoš sa periferije turske imperije u opadanju se restrukturira i inovira urbanistički i arhitektonski.
U prvu posetu takvom gradu stigao je iz Praga 1923. godine tek diplomirani arhitekta Nikola Dobrović. Tada se kratko zadržao nad ušćem Save u Dunav, brzo uvidevši da su tu širokogrudo primljene u azil i dobro socijalizovane mnoge “bele” arhitekte iz Rusije. Modernistička vokacija i intencije Nikole Dobrovića bile su, dakako, neupotrebljive spram njihovih klasicističkih i akademičarskih svetonazora. Vratio se u Prag.
Beogradska opština je tokom 1929. raspisala međunarodni konkurs za izgradnju na prostoru Terazijske terase, prirodne esplanade u centru grada, sa fantastičnim vizurama ka reci Savi i prostorima na njenoj levoj obali, ali tada još uvek pokrivene i zakrčene potpuno neprikladnom gradnjom.
Na konkursu za velike javne građevine i uređenje prostora učestvovalo je 25 arhitekata iz Jugoslavije, Nemačke, Čehoslovačke i Francuske. Prvu nagradu jednoglasno je dobio “jedan Jugosloven”, kako je pisala štampa jula 1930. godine, mladi arhitekta iz Praga Nikola Dobrović.
Pročitajte ceo tekst arhitekte Bojana Kovačevića u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (19. maja)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nakon sastanka u vezi sa krizom na Univerzitetu u Beogradu, rektorski tim jasno je istakao da povratak u normalu ne dolazi u obzir bez ukidanja protivustavne uredbe i prestanka medijskih pritisaka. Nastavak pregovora sutra u Vladi Srbije
U Sremu je sat vremena padao grad veličine lešnika, dok su obilni pljuskovi izazvali poplave u Prijepolju. Vozači na autoputu „Miloš Veliki“ spas su potražili ispod nadvožnjaka, a saobraćaj u Beogradu usporen je zbog velike količine kiše
Po rečima Ivanke Popović, novi ministar prosvete ne zastupa interese nastavnog osoblja, već izvršava političke naloge predsednika i vladajuće stranke. Umesto da objasni zašto ne koristi normalan ulaz u ministarstvo, on treba da dokaže svoju nezavisnost
Dva meseca posle privođenja, bivšoj gradonačelnici Niša Dragani Sotirovski pritvor je produžen za još 30 dana
Usled velikog požara koji je uništio nacionalni park Budj Bim i time otežao koalama da prežive, državna vlast u Vikotoriji sprovodi ’eutanaziju’ nad ovim životinjama. Snajperom iz helikoptera ubijeno je više od 700 koala
RTS je blokiran, univerziteti ne rade, a sa vrha vlasti kuljaju pretnje, uvrede i prozivke tužilaštva i policije da hapse blokadere, te izgrednike i teroriste. Srpska država se pretvorila u farsu
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
