Foto: B. Kovačević
Izložba “Nikola Dobrović – Pod zastavama modernih pokreta”, jedan od glavnih programa ovogodišnje Beogradske međunarodne nedelje arhitekture (BINA), biće otvorena u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti 24. maja. Povod je 125 godina od rođenja ovog arhitekte, akademika, i profesora. Autori izložbe su Marta Vukotić Lazar i Bojan Kovačević
Beograd je vekovima, kao lokus, bio simbol prometnosti u prostoru, od dolaženja Argonauta uz Dunav, preko keltskog pa rimskog Singidunuma na Limesu, do srednjovekovnih vizantijsko-ugarskih otimanja i napuštanja grada. Istom trasom jugoistok–severozapad tokom tri veka potom su se sučeljavale Austrija i Turska, naizmenično držeći Beograd. U poslednjoj trećini 19. i prvoj 20. veka grad se smiruje, kao prestonica Srbije i Jugoslavije, varoš sa periferije turske imperije u opadanju se restrukturira i inovira urbanistički i arhitektonski.
U prvu posetu takvom gradu stigao je iz Praga 1923. godine tek diplomirani arhitekta Nikola Dobrović. Tada se kratko zadržao nad ušćem Save u Dunav, brzo uvidevši da su tu širokogrudo primljene u azil i dobro socijalizovane mnoge “bele” arhitekte iz Rusije. Modernistička vokacija i intencije Nikole Dobrovića bile su, dakako, neupotrebljive spram njihovih klasicističkih i akademičarskih svetonazora. Vratio se u Prag.
Beogradska opština je tokom 1929. raspisala međunarodni konkurs za izgradnju na prostoru Terazijske terase, prirodne esplanade u centru grada, sa fantastičnim vizurama ka reci Savi i prostorima na njenoj levoj obali, ali tada još uvek pokrivene i zakrčene potpuno neprikladnom gradnjom.
Na konkursu za velike javne građevine i uređenje prostora učestvovalo je 25 arhitekata iz Jugoslavije, Nemačke, Čehoslovačke i Francuske. Prvu nagradu jednoglasno je dobio “jedan Jugosloven”, kako je pisala štampa jula 1930. godine, mladi arhitekta iz Praga Nikola Dobrović.
Pročitajte ceo tekst arhitekte Bojana Kovačevića u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (19. maja)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Sankcije Sjedinjenih Američkih Država prema Naftnoj industriji Srbije odložene su peti put krajem jula, pa je država dobila još mesec dana nesmetanog poslovanja jedne od najznačajnijih strateških kompanija u zemlji
Nakon saslušanja u Patrijaršiji, teolog Blagoje Pantelić tvrdi da mu nije jasno saopšteno šta mu se tačno stavlja na teret. Njegov zahtev da advokat prisustvuje postupku je odbijen, a sudije su, kaže, „samo čitale pitanja“. SPC mu je već zabranila pričešćivanje, a najstroža kazna mogla bi biti isključenje iz crkve
Iako je priznao krivično delo i bio pod istragom Tužilaštva za organizovani kriminal, Goran Vasić se vratio na čelo Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Odluka Vlade Srbije da ukine zaštitu Generalštabu sada ima novo svetlo – njen predlagač, osumnjičeni za falsifikat, i dalje vodi instituciju nadležnu za očuvanje kulturne baštine
Milorad Dodik je pozvao narod na referendum. Ali, nejasno je i čemu bi taj referendum valjao i kako institucije BiH mogu da sprovedu vanredne predsedničke izbore u Republici Srpskoj
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula sa starom fotografijom iz rata, na kojoj je u uniformi i sa puškom, čestitao je građanima Hrvatske „Oluju“. Taj gest su u Srbiji osudili i vlast i opozicija
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
