Foto: B. Kovačević
Izložba “Nikola Dobrović – Pod zastavama modernih pokreta”, jedan od glavnih programa ovogodišnje Beogradske međunarodne nedelje arhitekture (BINA), biće otvorena u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti 24. maja. Povod je 125 godina od rođenja ovog arhitekte, akademika, i profesora. Autori izložbe su Marta Vukotić Lazar i Bojan Kovačević
Beograd je vekovima, kao lokus, bio simbol prometnosti u prostoru, od dolaženja Argonauta uz Dunav, preko keltskog pa rimskog Singidunuma na Limesu, do srednjovekovnih vizantijsko-ugarskih otimanja i napuštanja grada. Istom trasom jugoistok–severozapad tokom tri veka potom su se sučeljavale Austrija i Turska, naizmenično držeći Beograd. U poslednjoj trećini 19. i prvoj 20. veka grad se smiruje, kao prestonica Srbije i Jugoslavije, varoš sa periferije turske imperije u opadanju se restrukturira i inovira urbanistički i arhitektonski.
U prvu posetu takvom gradu stigao je iz Praga 1923. godine tek diplomirani arhitekta Nikola Dobrović. Tada se kratko zadržao nad ušćem Save u Dunav, brzo uvidevši da su tu širokogrudo primljene u azil i dobro socijalizovane mnoge “bele” arhitekte iz Rusije. Modernistička vokacija i intencije Nikole Dobrovića bile su, dakako, neupotrebljive spram njihovih klasicističkih i akademičarskih svetonazora. Vratio se u Prag.
Beogradska opština je tokom 1929. raspisala međunarodni konkurs za izgradnju na prostoru Terazijske terase, prirodne esplanade u centru grada, sa fantastičnim vizurama ka reci Savi i prostorima na njenoj levoj obali, ali tada još uvek pokrivene i zakrčene potpuno neprikladnom gradnjom.
Na konkursu za velike javne građevine i uređenje prostora učestvovalo je 25 arhitekata iz Jugoslavije, Nemačke, Čehoslovačke i Francuske. Prvu nagradu jednoglasno je dobio “jedan Jugosloven”, kako je pisala štampa jula 1930. godine, mladi arhitekta iz Praga Nikola Dobrović.
Pročitajte ceo tekst arhitekte Bojana Kovačevića u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (19. maja)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nekadašnji potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Ješić pušten je na slobodu, saopštio je njegov brat Vladimir na društvenoj mreži Iks. Na slobodu je izašao i student Relja Stanojević
Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, preminuo je u 65. godini
U petak pre podne u Beogradu je bilo olujnih udara košave, što je dovoljno snizilo temperaturu da se sneg u tankom sloju zadržava na tlu
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
