Foto: B. Kovačević
Izložba “Nikola Dobrović – Pod zastavama modernih pokreta”, jedan od glavnih programa ovogodišnje Beogradske međunarodne nedelje arhitekture (BINA), biće otvorena u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti 24. maja. Povod je 125 godina od rođenja ovog arhitekte, akademika, i profesora. Autori izložbe su Marta Vukotić Lazar i Bojan Kovačević
Beograd je vekovima, kao lokus, bio simbol prometnosti u prostoru, od dolaženja Argonauta uz Dunav, preko keltskog pa rimskog Singidunuma na Limesu, do srednjovekovnih vizantijsko-ugarskih otimanja i napuštanja grada. Istom trasom jugoistok–severozapad tokom tri veka potom su se sučeljavale Austrija i Turska, naizmenično držeći Beograd. U poslednjoj trećini 19. i prvoj 20. veka grad se smiruje, kao prestonica Srbije i Jugoslavije, varoš sa periferije turske imperije u opadanju se restrukturira i inovira urbanistički i arhitektonski.
U prvu posetu takvom gradu stigao je iz Praga 1923. godine tek diplomirani arhitekta Nikola Dobrović. Tada se kratko zadržao nad ušćem Save u Dunav, brzo uvidevši da su tu širokogrudo primljene u azil i dobro socijalizovane mnoge “bele” arhitekte iz Rusije. Modernistička vokacija i intencije Nikole Dobrovića bile su, dakako, neupotrebljive spram njihovih klasicističkih i akademičarskih svetonazora. Vratio se u Prag.
Beogradska opština je tokom 1929. raspisala međunarodni konkurs za izgradnju na prostoru Terazijske terase, prirodne esplanade u centru grada, sa fantastičnim vizurama ka reci Savi i prostorima na njenoj levoj obali, ali tada još uvek pokrivene i zakrčene potpuno neprikladnom gradnjom.
Na konkursu za velike javne građevine i uređenje prostora učestvovalo je 25 arhitekata iz Jugoslavije, Nemačke, Čehoslovačke i Francuske. Prvu nagradu jednoglasno je dobio “jedan Jugosloven”, kako je pisala štampa jula 1930. godine, mladi arhitekta iz Praga Nikola Dobrović.
Pročitajte ceo tekst arhitekte Bojana Kovačevića u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (19. maja)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Gromoglasna buka desetina hiljada ljudi čula se za vreme Dnevnika 2 na RTS-u. Studenti, i građani koji su se odazvali njihovom pozivu, zahtevali su profesionalno izveštavanje Javnog servisa u javnom, a ne u interesu vlasti
Danica Maksimović je rekla da je Vučić dao „zeleno svetlo“ za brutalno nasilje nad građanima i studentima
Isticanje etničke pripadnosti osumnjičenog u slučaju pokušaja ubistva studentkinje Pravnog fakulteta u Ruzveltovoj ulici nema nikakvu relevantnost i samo dodatno podstrekava predrasude prema celokupnoj romskoj zajednici, navela je organizacija Opre Roma Srbija
Nepoznate osobe su dolazile pred kuću čačanskog veroučitelja Đorđa Matijevića, uznemiravali mu porodicu i slali preteće poruke, tvrde iz Sindikata obrazovnih radnika Čačka
Novak Đoković je nakon pobede u trećem kolu turnira „Australian open" i plasmana u osminu finala na staklu kamere napisao: „Za Sonju". „To je bilo upućeno Sonji koja je trenutno u bolnici. Šaljem joj podršku, da se što pre oporavi. Šokiran sam bio, kao i svi, kada sam video snimak", rekao je on na konferenciji za medije
Zahtev studenata je opet bio jednostavan i najnormalniji: aman ljudi, urednici, novinari, radite svoj posao profesionalno, ne zamajavajte više narod
Sveden na pravu meru u studentskom protestu, Aleksandar Vučić ne misli da „proverava“ volju naroda, već da svoje biračko telo uveri kako se on i dalje za sve pita. U suprotnom, SNS nestaje poput kule od karata na košavi
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
