Foto: AP Photo/Geert Vanden Wijngaert
Evropska unija mora da se menja kako bi mogla da primi nove članice, piše ugledni švajcarski „Noje cirher cajtung“
Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije – špikovan poznatim kritikama i ne baš pohvalan za vlasti u Beogradu – u Evropi je ostao u dubokoj senci preporuke da se otpočnu pristupni pregovori sa Ukrajinom.
Preporučeni su i pregovori sa Moldavijom, dok se za Gruziju traži status kandidata.
Poznavaoci prilika u tome mahom vide simbolični gest: i Kijevu i Moskvi se stavlja do znanja da EU neće ostaviti na cedilu zemlju koja je već dvadeset meseci na udaru ruske invazije.
Ali, šta onda? Da li će EU zbilja krenuti u „geostrateško“ proširenje u kojem će biti zanemareni standardi, poglavlja i famozne reforme? Ili će i Ukrajina ostati u večitoj čekaonici kao zemlje Zapadnog Balkana?
To zavisi od toga da li će se Evropska unija sama promeniti, piše ugledni „Noje cirher cajtung“ (NZZ). Ukrajina, navodi list, treba da postane članica EU – ali „drukčije EU“.
EU „u više brzina“?
„Sa ovako ustrojenom EU, pristupanje Ukrajine je nerealno čak i na dugi rok. Ta država ne može da preskoči birokratske prepone“, piše u komentaru za švajcarski list Andreas Ernst, inače odlični poznavalac Balkana i ranije dugogodišnji dopisnik iz Beograda.
„Volja u zemlji da se politički bude deo Evrope, mogla bi da iščili za nekoliko godina. Ko hoće da zna kako to ide neka samo prouči primere Srbije ili Albanije“, navodi Ernst.
On podseća na različite ideje – od Evropske unije „u više brzina“, gde bi recimo prvo sledilo uključivanje u Evropski ekonomski prostor, do portugalske ideje o članstvu kao „švedskom stolu“, gde bi svako mogao da odluči u kojim oblastima želi da bude suveren, a u kojim da sledi politiku EU.
„Ukrajini, Moldaviji i balkanskim državama treba drukčija EU. Njima treba EU kojoj se može pristupati korak po korak i forma članstva koja uzima u obzir njihovu sposobnost i volju da se integrišu“, piše Ernst.
Reforme na dugom štapu
Prvenstveno se francuski predsednik Emanuel Makron otvoreno protivi proširenju EU u sadašnjem obliku. Prema njemu, i sa 27 članica je teško postići konsenzus oko raznih pitanja, a sa više članica bilo bi – nemoguće.
Još su na dugom štapu reforme u kojima bi se u EU odlučivalo kvalifikovanom većinom glasova, pri čemu veće zemlje imaju više težine. Za tu ideju je zagrejan i Berlin, ali pitanje je da li će i kada na tako nešto pristati zemlje poput Mađarske.
„Vreme curi. Geopolitičko okruženje Evrope se giba. Što pre uspe pouzdano vezivanje kandidata za projekat EU, to bolje za stabilnost na kontinentu“, upozorava Ernst u tekstu za „Noje cirher cajtung“.
N.R./NZZ
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pod sloganom „Hoćemo izbore”, u Beogradu je održan protest studenata u blokadi i građana, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Zaječara poručio da vanrednih parlamentarnih izbora neće biti dok se ne završe pripreme za Ekspo
U sklopu kampanje pred lokalne izbore, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Zaječar i naveo da su građani „siti zaustavljanja Srbije“ i da će raspisati izbore kada se završe pripreme za Ekspo
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje usvojio je u petak (30. maj), bez poslanika opozicije, izveštaj o listi kandidata i predlagača za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)
Kosjerić se nalazi pod opsadom vlasti. Tenzije rastu iz dana u dan. Nakon napada na novinara, usledio je i napad na opozicionog aktivistu. Obe žrtve tvrde da je napadač bivši policajac koji je član SNS-a
Dok Beogradski univerzitet traži fleksibilnost i prelazak na onlajn nastavu, profesorke u Srbobranu bivaju kažnjene zbog solidarnosti sa studentima. Ovi događaji otvaraju pitanje – važe li ista pravila i mere za sve delove obrazovnog sistema u Srbiji
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Za razliku od IPA fondova, kada je novac davan unapred i Unija se nadala rezultatima, sada je ovaj fond drugačije postavljen - svaka vlada napravi svoju reformsku agendu koju treba da preduzme u četvorogodišnjem periodu
Evropska komisija je "prepoznala jasan napredak Srbije u svim ključnim oblastima“, glasila je ocena Ane Brnabić Godišnjeg izveštaja EK. Ili je premijerka čitala neki drugi izveštaj, ili ga nije razumela, ili joj je svojski svejedno šta ti Evropljani pišu, jer ona sa svojim šefom zemlju vodi u nekom drugom pravcu
