Foto: AP Photo/Geert Vanden Wijngaert
Evropska unija mora da se menja kako bi mogla da primi nove članice, piše ugledni švajcarski „Noje cirher cajtung“
Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije – špikovan poznatim kritikama i ne baš pohvalan za vlasti u Beogradu – u Evropi je ostao u dubokoj senci preporuke da se otpočnu pristupni pregovori sa Ukrajinom.
Preporučeni su i pregovori sa Moldavijom, dok se za Gruziju traži status kandidata.
Poznavaoci prilika u tome mahom vide simbolični gest: i Kijevu i Moskvi se stavlja do znanja da EU neće ostaviti na cedilu zemlju koja je već dvadeset meseci na udaru ruske invazije.
Ali, šta onda? Da li će EU zbilja krenuti u „geostrateško“ proširenje u kojem će biti zanemareni standardi, poglavlja i famozne reforme? Ili će i Ukrajina ostati u večitoj čekaonici kao zemlje Zapadnog Balkana?
To zavisi od toga da li će se Evropska unija sama promeniti, piše ugledni „Noje cirher cajtung“ (NZZ). Ukrajina, navodi list, treba da postane članica EU – ali „drukčije EU“.
EU „u više brzina“?
„Sa ovako ustrojenom EU, pristupanje Ukrajine je nerealno čak i na dugi rok. Ta država ne može da preskoči birokratske prepone“, piše u komentaru za švajcarski list Andreas Ernst, inače odlični poznavalac Balkana i ranije dugogodišnji dopisnik iz Beograda.
„Volja u zemlji da se politički bude deo Evrope, mogla bi da iščili za nekoliko godina. Ko hoće da zna kako to ide neka samo prouči primere Srbije ili Albanije“, navodi Ernst.
On podseća na različite ideje – od Evropske unije „u više brzina“, gde bi recimo prvo sledilo uključivanje u Evropski ekonomski prostor, do portugalske ideje o članstvu kao „švedskom stolu“, gde bi svako mogao da odluči u kojim oblastima želi da bude suveren, a u kojim da sledi politiku EU.
„Ukrajini, Moldaviji i balkanskim državama treba drukčija EU. Njima treba EU kojoj se može pristupati korak po korak i forma članstva koja uzima u obzir njihovu sposobnost i volju da se integrišu“, piše Ernst.
Reforme na dugom štapu
Prvenstveno se francuski predsednik Emanuel Makron otvoreno protivi proširenju EU u sadašnjem obliku. Prema njemu, i sa 27 članica je teško postići konsenzus oko raznih pitanja, a sa više članica bilo bi – nemoguće.
Još su na dugom štapu reforme u kojima bi se u EU odlučivalo kvalifikovanom većinom glasova, pri čemu veće zemlje imaju više težine. Za tu ideju je zagrejan i Berlin, ali pitanje je da li će i kada na tako nešto pristati zemlje poput Mađarske.
„Vreme curi. Geopolitičko okruženje Evrope se giba. Što pre uspe pouzdano vezivanje kandidata za projekat EU, to bolje za stabilnost na kontinentu“, upozorava Ernst u tekstu za „Noje cirher cajtung“.
N.R./NZZ
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koje je angažovano, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Za razliku od IPA fondova, kada je novac davan unapred i Unija se nadala rezultatima, sada je ovaj fond drugačije postavljen - svaka vlada napravi svoju reformsku agendu koju treba da preduzme u četvorogodišnjem periodu
Evropska komisija je "prepoznala jasan napredak Srbije u svim ključnim oblastima“, glasila je ocena Ane Brnabić Godišnjeg izveštaja EK. Ili je premijerka čitala neki drugi izveštaj, ili ga nije razumela, ili joj je svojski svejedno šta ti Evropljani pišu, jer ona sa svojim šefom zemlju vodi u nekom drugom pravcu
