Kad je konačno na stolu predlog statuta Zajednice srpskih opština, Beograd ga ometa na sve načine, piše Frankfurter algemajne cajtung. Teza novinara tog lista je da Srbija tako sprečava prijem Kosova u Savet Evrope
Parlamentarna skupština Saveta Evrope je sredinom aprila ubedljivom većinom izglasala prijem Kosova u članstvo. Ali, poslednju reč ipak daju ministri spoljnih poslova članica, podseća Frankfurter algemajne cajtung.
Redovni godišnji sastanak ministara održava se sredinom maja, prenosi „Dojče vele„.
„Deluje da tamo podrška za Kosovonije tako ubedljiva kao u Parlamentarnoj skupštini“, piše frankfurtski list.
„Iz više evropskih prestonica se čuje da Kosovo pre glasanja o prijemu mora najpre da dopusti osnivanje zajednice srpskih opština i enklava, kako bi obezbedilo prava srpske manjine“, navodi FAZ.
„Kako se čuje, i u Berlinu dele tu argumentaciju, između ostalog u Kancleramtu“, dodaje se.
Prema oceni autora članka, novinara Mihaela Martensa, to je kao da je Srbiji dato „pravo veta“ iako ono ne postoji u Savetu Evrope.
U tekstu se navodi da je Zajednica srpskih opština predviđena još sporazumom Beograda i Prištine iz 2013, ali da se dugo „ništa“ nije dešavalo.
Nacrt statuta
Prema Martensu, „tek 2023. je srpska strana konačno predstavila nacrt statuta“ koji pak nije ispunjavao kriterijume Saveta Evrope. Od oktobra prošle godine na stolu je, piše, „neformalni nacrt“ koji dolazi iz Brisela i Kvinte.
Diplomate sada, piše dalje FAZ, zahtevaju da kosovski premijer Aljbin Kurti taj nacrt prosledi na proveru Ustavnom sudu Kosova kako bi izglasali prijem Kosova u Savet Evrope.
U tekstu se dodaje da je Kurti, tokom posete Nemačkoj prošle sedmice, pokušavao da pojasni da se Ustavni sud ne može baviti neformalnim dokumentom.
„Upadljivo je da se do sada nijedan jedini izabrani predstavnik srpske zajednice na Kosovu nije zvanično odredio prema nacrtu zajednice opština koji su predložile zapadne države. U četiri opštine na severu Kosova gde Srbi čine veliku većinu stanovništva – trenutno i nema izabranih srpskih gradonačelnika“, piše list.
Vizura Aleksandra Vučića
Srbi su naime bojkotovali i izbore i referendum za smenu albanskih gradonačelnika koji je mogao biti uvod u prevremene izbore.
Kako piše Martens, i to je Kurti pokušao da istakne u Berlinu – da jedino opštine mogu da se povežu u Zajednicu opština te da im to ne treba oktroisati iz Prištine.
Prema tumačenju novinara, ne čudi što sa srpske strane sada ne dolazi podsticaj da se Zajednica što pre formira. „Jer, iz vizure srpskog predsednika Aleksandra Vučića, koji kontroliše i diriguje političarima kosovskih Srba, ovaj konflikt je savršena zamka za Kosovo“.
Martens objašnjava kako izgleda ta „zamka“: „Beograd zabranjuje srpskim političarima iz svoje nekadašnje pokrajine da prihvate izgledne inicijative za osnivanje zajednice opština ili da podrže ideje koje su podudarne sa standardima Saveta Evrope, ali se istovremeno glasno žali što nema Zajednice“.
„Tako su u Beogradu othranili zlatnu koku srpske diplomatije kako bi sprečavali zapadne integracije Kosova“. Levom rukom se Kosovu postavljaju uslovi, a desnom se obezbeđuje da se ti uslovi nikad ne mogu ispuniti“, piše dalje FAZ.
Dodaje se da je Kurti u Berlinu pričao sa nemačkom šeficom diplomatije Analenom Berbok, ali da o sadržaju razgovora ništa nije poznato. Kurti se sastao i sa drugim političarima.
FAZ kao „motor“ kosovskog prijema u Savet Evrope predstavlja socijaldemokratu Franka Švabea, vođu delegacije socijaldemokrata i zelenih u Savetu Evrope.
Kako se navodi, Švabe se snažno zalaže za to da ministri članica ne torpediraju ono što su izglasali parlamentarci Saveta Evrope. Kao jedan od mogućih izlaza pominje se da se zapadni nacrt statuta Zajednice srpskih opština, umesto kosovskom Ustavnom sudu, pošalje „izvanrednim ustavnim pravnicima“ Saveta Evrope.
„To bi mogao biti izlaz iz srpske zamke, kažu političari socijaldemokrata u Berlinu“, zaključuje Martens u tekstu za FAZ.
Govoreći o događajima ispred novosadskog DIF-a, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao je incident „ogoljenim zlom“, priznao da nije zadovoljan radom policije i optužio demonstrante za nanošenje ozbiljne ekonomske štete zemlji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će posetiti Moskvu, kako bi prisustvovao obeležavanju Dana pobede nad fašizmom u Rusiji, 9. maja. Kakve će posledice ovaj čin ostaviti na Srbiju i zašto je došlo do ovakvog čina
Komesarka za proširenje EU Marta Kos ocenila je da su studentski protesti direktno povezani s evropskim zahtevima i najavila da će tokom posete Srbiji razgovarati i sa civilnim sektorom i demonstrantima – jer „reči nisu dovoljne“
Dečiji program RTS-a se ne snima, škole, roditelji i glumci otkazuju snimanja… Jelena Popadić Sumić, urednica dečijeg programa RTS-a, u autorskom tekstu za „Vreme“ pita rukovodstvo kuće da li je svesno šta je uradilo javnom servisu
Pored tradicionalnih zahteva radnika, ovogodišnji skup povodom Međunarodnog praznika rada dobiće i memorijalni karakter – sindikalci i studenti zajednički će obeležiti šest meseci od tragedije u Novom Sadu.
Ko to pominje vanredne izbore kad rejting stranke na vlasti pada, a po svim istraživanjima Vučić nije najvažniji politički faktor u zemlji, već su to studenti?
Brutalno pendrečenje studenata i građana u Novom Sadu pokazuje da je režim ne samo spreman na osvetu – nego je već i sprovodi
Ako se u stvarnosti naruši princip ravnoteže - onako kako je nesposobni režim narušio odnos između betonskih elemenata na novosadskoj Železničkoj stanici – stvarnost će se ponašati kao nadstrešnica: otkazaće poslušnost
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
