Minhenski Zidojče cajtung piše da je Bosna i Hercegovina i danas „obeležena zamrznutim sukobom/ratom“ iz devedesetih godina prošlog veka. „Ali i provizornim Ustavom, dogovorenim u američkoj vojnoj bazi Dejton, koji je od nekih tadašnjih ratnih ciljeva – poput etničke podele – napravio osnove njene državnosti“.
„U jednom od entiteta BiH“, kako piše nemački list, „vlada separatista blizak Kremlju, koji čini sve da sabotira taj privremeni državni konstrukt i dovede ga do raspada.“
Otvaranje pristupnih pregovora sa Bosnom i Hercegovinom bilo je pre svega geopolitički motivisano, ocenjuje list iz Minhena: „Nakon što je Ukrajini kao zemlji u ratu dodeljen taj status, nije se moglo dozvoliti da ljudi na Zapadnom Balkanu i dalje čekaju i tako postanu još ranjiviji na pokušaje uticaja Moskve i Pekinga. Početak pregovora o pristupanju može i trebalo bi da ima motivišući efekat. A trebalo bi i da ubrza reforme“.
Moguće je, međutim i suprotno, smatra autor članka u listu „Zidojče cajtung“: „Dodeljivanje kandidatskog statusa može da oslabi volju za promenama u pravcu više vladavine prava i manje korupcije“.
A „ako EU nešto duguje ljudima u BiH“, zaključuje nemački list, „onda je to pre svega sledeće: ona mora iskreno da im kaže kakve su stvarne šanse za pristupanje“.
BiH „i dalje podrivaju nacionalisti“
Bečki „Standard“, pozivajući se na rezultate istraživanja javnog mnjenja koji je sproveo „Valicon“, navodi da gotovo niko u BiH ne očekuje da će ta zemlja uskoro moći da pristupi EU. Samo petina ispitanih smatra da bi to moglo da bude moguće u narednih pet godina, dok 18 odsto misli da se to nikada neće dogoditi.
„Skepsa prema EU povezana je i sa iskustvom rata (1992-1995). Bosna i Hercegovina, tada nezavisna i međunarodno priznata država, bila je tri i po godine napuštena od strane Evropljana. Nije bilo nikakve vojne podrške, naprotiv, čak je uveden i embargo na oružje, tako da je država jedva mogla da se brani“, piše austrijski list i zaključuje:
„Bosnu i Hercegovinu i dalje podrivaju nacionalisti koji danas, kao i tada, pokušavaju da unište državu i raskomadaju je prema etnonacionalističkim i stranačkim interesima“.
Najpre reforme, pa onda prva konferencija o pristupanju
Prvi program nemačkog javnog servisa ARD na svom internet-portalu piše da „pre svega sukob sa srpskim entitetom godinama uzrokuje napetosti u toj multietničkoj državnoj zajednici i sprečava reforme“. Podseća se da je EU još 2003. godine obećala Bosni i Hercegovini pristupanje, da je ta zemlja 2016. zvanično podnela zahtev, a da je prijem u krug kandidata za učlanjenje usledio je 2022.
„Prva konferencija o pristupanju biće pripremljena tek kada zemlja ispuni do sada neispunjene reforme, poput onih u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije i organiziranog kriminala“, piše ARD.
„Dodik ne sme da sedi za evropskim stolom“
Najtiražniji nemački list „Bild“ navodi da je visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit (66) proglasio tu balkansku zemlju zrelom za pregovore o pristupanju EU. Šmit je, kako piše taj nemački tabloid, jasno naveo i ko koči evropski put BiH. „Na čelu zemlje je srpski nacionalista Milorad Dodik, koji održava ’sluganski’ odnos s ruskim despotom Vladimirom Putinom i beloruskim moćnikom Aleksandrom Lukašenkom. Dodik, međutim, ne sme da sedi za evropskim stolom u Briselu i da odlučuje ili blokira“, prenosi „Bild“ izjavu Šmita.
List citira i Jakova Devčića, direktora Fondacije Konrad Adenauer za Srbiju i Crnu Goru, koji ocenjuje da je „započinjanje pregovora o pristupanju EU ispravna geopolitička odluka, koja predstavlja zaokret u Evropi“.
Devčić dodaje i da bi takva odluka pre ruskog napada na Ukrajinu bila nezamisliva. „Današnja odluka ne sme se smatrati akcijom s popustom u pogledu potrebnih reformi. Naprotiv, Evropska unija jasno pokazuje da prihvata geopolitičko nadmetanje s onima koji žele da oslabe Evropu“, zaključuje Jakov Devčić u izjavi za nemački „Bild“.
