Foto: Muzej grada Beograda
Bombardovanje Beograda 6. aprila 1941. je izvedeno sa 234 bombardera i 120 lovaca koji su poleteli sa aerodroma iz Beča, Graca i Arada i bacili ukupno 440 tona zapaljivih bombi na Beograd. Foto-album sa ekektima razararanja koje su prouzrokovali sačuvan je pukom slučajnošću
Bio je jul 1945. kada se Aleksandar Horovic sa drugim jugoslovenskim vojnim zarobljenicima vraćao u zemlju. Voz je stao na stanici u mađarskom mestu Nađmaroš. U jednom momentu u vagon ulazi sovjetski oficir i pita da li ima nekog iz Beograda. Horovic se javio i oficir mu je poklonio album sa fotografijama koji je bio zaplenjen nemačkoj vojsci.
Bio je to album „Snimci efekata dejstava na Beograd“ sa fotografijama koje je 29. aprila 1941. nemačka vojska snimila sa kopna i vazduha.
Kasnije je ovaj album Aleksandrova udovica Ana Horovic zaveštala Muzeju grada Beograda.
Dok sam na 82. godišnjicu bombardovanja Beograda sedeo u jednom kafeu na Trgu Republike prošla je Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda, i poklonila mi knjigu „Prizori ‘kažnjenog’ grada“ u izdanju njene kuće u kojoj su objavljena ova potresna, ali i vredna svedočanstva iz albuma.
Album je napravljen u maju 1941, a njegov tvorac je bilo Štabno foto-odeljenje Komande 4. vazdušne flote „Luftvafea“ – iste flote koja je sprovodila i operaciju bombardovanja Beograda 6, 7. 11. i 12. aprila 1941. Bombardovanje je izvedeno sa 234 bombardera i 120 lovaca koji su poleteli sa aerodroma iz Beča, Graca i Arada i bacili ukupno 440 tona zapaljivih bombi na Beograd.
U bombardovanju Beograda 1941. poginulo je 2.274 ljudi. Porušeno je 627, veoma je oštećena 1.601 zgrada, a delimično čak 6.829, među kojima i Stari dvor. Teško je oštećena Vaznesenjska crkva u kojoj je bilo vernika koji su bili došli na jutrenje. Najznačajniji spomenik kulture, Narodna biblioteka sa 350.000 knjiga, uništena je već prvog dana bombardovanja.
Bombardovanje Beograda tokom Aprilskog rata 1941. nikada nije snimljeno filmskom kamerom.
Filmovi o bombardovanju Beograda 1941. godine
Godine 1945. Nikola Popović je uradio prvi posleratni dokumentarni film „Odmazda Beograda“. Popović je sekvence bombardovanja montirao iz drugih dokumentarnih filmova. Scene je skrojio koristeći razni materijal zaplenjen iz nemačkih filmskih žurnala. Ubacio je scene nemačkih aviona, Junkersa 87 (Štuke) i dvomotornih Hajnkela 111. U filmu se nalaze kadrovi neprepoznatljivih gradova u plamenu, snimci bombardovanja Varšave iz 1939, te Roterdama i Londona iz 1940.
Neke kadrove za ovaj film je preuzeo iz nemačkog UFO žurnala broj 405, koji pokazuje posledice američkog bombardovanja Beograda na Uskrs 1944. Snimio je 1945. rekonstruisane scene eksplozija na ruševinama zaostalim iz rata.
Njegov izmontirani film iz 1945. godine je više decenija u SFRJ prikazivan široj javnosti, u bioskopima i na televiziji, kao autentičan film nemačkog bombardovanja Beograda 6. aprila 1941.
Posledice nemačkog bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. snimio je odmah po završetku bombardovanja, još pre ulaska nemačkih trupa u glavni grad, kinoamater Radomir Milojković (koji je ujedno i prvi snimio razrušen grad). Njegovi snimci su prvi put prikazani nakon skoro četiri decenije od završetka Drugog svetskog rata u filmu Marka Bapca iz 1978. pod nazivom „Kada je nebo bilo crno nad Beogradom“.
„Skica efekata dejstava na Beograd“ i 68 fotografija
Na planu je naročito upečatljiva razmera uništenja na Dorćolu i u zaleđu Pančevačkog mosta gde su se nalazile sirotinjske četvrti stare Karaburme koje nikako nisu mogle da budu „legitimni ciljevi“.
Fotografije snimljene sa kopna otkrivaju žestinu bombardovanja, naročito one na kojima se nalazi delimično srušeni Stari dvor.
Javnost je saznala za album tek 1981. kada je organizovana izložba povodom 40 godina od bombardovanja Beograda 1941. Povodom 80. godišnjice bombardovanja Muzej grada Beograda organizovao je izložbu ovih fotografija posle koje se rodila ideja da ovaj vredan materijal bude objedinjen u knjizi „Prizori ‘kažnjenog’ grada“, koju sam, kao što sam već rekao, dobio na poklon.
Dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomera datume vanrednih izbora, studentski pokret i opozicija koriste vreme za jačanje logistike i terenski rad. Pitanje više nije da li će izbora biti, već kome odlaganje ide u korist
Studenti najavljuju protest u Novom Sadu kao uvod u novu fazu delovanja. Cilj im je da javnosti predstave konkretna rešenja i nastave pritisak na vlast za ispunjenje njihovih zahteva
Visoki savet Tužilaštva je saopštio da se Ustavni sud nije pridržavao zakona kada je presudio u korist žalbi na izbore u VST-u i time doveo u pitanje ishod legitimnog izbornog procesa
Iako su članovi misije Evropskog parlamenta tražili da se sastanu sa Aleksandrom Vučićem i Anom Brnabić, do tih sastanaka neće doći
„Politiko“ piše da je imao uvid u dokumenta koja pokazuju da su srpski i ruski obaveštajci testirali „zvučne topove“ na psima
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
