Bombardovanje Beograda 6. aprila 1941. je izvedeno sa 234 bombardera i 120 lovaca koji su poleteli sa aerodroma iz Beča, Graca i Arada i bacili ukupno 440 tona zapaljivih bombi na Beograd. Foto-album sa ekektima razararanja koje su prouzrokovali sačuvan je pukom slučajnošću
Bio je jul 1945. kada se Aleksandar Horovic sa drugim jugoslovenskim vojnim zarobljenicima vraćao u zemlju. Voz je stao na stanici u mađarskom mestu Nađmaroš. U jednom momentu u vagon ulazi sovjetski oficir i pita da li ima nekog iz Beograda. Horovic se javio i oficir mu je poklonio album sa fotografijama koji je bio zaplenjen nemačkoj vojsci.
Bio je to album „Snimci efekata dejstava na Beograd“ sa fotografijama koje je 29. aprila 1941. nemačka vojska snimila sa kopna i vazduha.
Kasnije je ovaj album Aleksandrova udovica Ana Horovic zaveštala Muzeju grada Beograda.
Dok sam na 82. godišnjicu bombardovanja Beograda sedeo u jednom kafeu na Trgu Republike prošla je Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda, i poklonila mi knjigu „Prizori ‘kažnjenog’ grada“ u izdanju njene kuće u kojoj su objavljena ova potresna, ali i vredna svedočanstva iz albuma.
Album je napravljen u maju 1941, a njegov tvorac je bilo Štabno foto-odeljenje Komande 4. vazdušne flote „Luftvafea“ – iste flote koja je sprovodila i operaciju bombardovanja Beograda 6, 7. 11. i 12. aprila 1941. Bombardovanje je izvedeno sa 234 bombardera i 120 lovaca koji su poleteli sa aerodroma iz Beča, Graca i Arada i bacili ukupno 440 tona zapaljivih bombi na Beograd.
20230406_182245Foto: Muzej grada Beograda
U bombardovanju Beograda 1941. poginulo je 2.274 ljudi. Porušeno je 627, veoma je oštećena 1.601 zgrada, a delimično čak 6.829, među kojima i Stari dvor. Teško je oštećena Vaznesenjska crkva u kojoj je bilo vernika koji su bili došli na jutrenje. Najznačajniji spomenik kulture, Narodna biblioteka sa 350.000 knjiga, uništena je već prvog dana bombardovanja.
Bombardovanje Beograda tokom Aprilskog rata 1941. nikada nije snimljeno filmskom kamerom.
Filmovi o bombardovanju Beograda 1941. godine
Godine 1945. Nikola Popović je uradio prvi posleratni dokumentarni film „Odmazda Beograda“. Popović je sekvence bombardovanja montirao iz drugih dokumentarnih filmova. Scene je skrojio koristeći razni materijal zaplenjen iz nemačkih filmskih žurnala. Ubacio je scene nemačkih aviona, Junkersa 87 (Štuke) i dvomotornih Hajnkela 111. U filmu se nalaze kadrovi neprepoznatljivih gradova u plamenu, snimci bombardovanja Varšave iz 1939, te Roterdama i Londona iz 1940.
Neke kadrove za ovaj film je preuzeo iz nemačkog UFO žurnala broj 405, koji pokazuje posledice američkog bombardovanja Beograda na Uskrs 1944. Snimio je 1945. rekonstruisane scene eksplozija na ruševinama zaostalim iz rata.
Njegov izmontirani film iz 1945. godine je više decenija u SFRJ prikazivan široj javnosti, u bioskopima i na televiziji, kao autentičan film nemačkog bombardovanja Beograda 6. aprila 1941.
Posledice nemačkog bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. snimio je odmah po završetku bombardovanja, još pre ulaska nemačkih trupa u glavni grad, kinoamater Radomir Milojković (koji je ujedno i prvi snimio razrušen grad). Njegovi snimci su prvi put prikazani nakon skoro četiri decenije od završetka Drugog svetskog rata u filmu Marka Bapca iz 1978. pod nazivom „Kada je nebo bilo crno nad Beogradom“.
„Skica efekata dejstava na Beograd“ i 68 fotografija
Fotografije: Muzej grada BeogradaFoto: Muzej grada Beograda
U nemačkom albumu koji je u vozu dobio Aleksandar Horovic nalazi se 68 fotografija i „Skica efekata dejstava na Beograd“ na kojem su crvenim krugovima označene zgrade pogođene bombama, a crvenim isprekidanim linijama delovi grada koji su uništeni ili spaljeni.
Na planu je naročito upečatljiva razmera uništenja na Dorćolu i u zaleđu Pančevačkog mosta gde su se nalazile sirotinjske četvrti stare Karaburme koje nikako nisu mogle da budu „legitimni ciljevi“.
Fotografije snimljene sa kopna otkrivaju žestinu bombardovanja, naročito one na kojima se nalazi delimično srušeni Stari dvor.
Javnost je saznala za album tek 1981. kada je organizovana izložba povodom 40 godina od bombardovanja Beograda 1941. Povodom 80. godišnjice bombardovanja Muzej grada Beograda organizovao je izložbu ovih fotografija posle koje se rodila ideja da ovaj vredan materijal bude objedinjen u knjizi „Prizori ‘kažnjenog’ grada“, koju sam, kao što sam već rekao, dobio na poklon.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U selu Miločaj kod Kraljeva je pre nekoliko dana zapaljena zastava Srpske napredne stranke, što je očigledno povredilo sujetu članovima SNS zbog čega je odlučeno da se baš u tom selu održi sednica proširenog Gradskog odbora SNS Kraljevo
Nakon Autokomande, Novog Sada, Kragujevca i Niša - studenti su pozvali na protest u Beogradu 15. marta, koji se smatra ključnim za nastavak borbe. Gde će on biti održan i kako će teći
Imajući u vidu nedavni pad nadstrešnice u Novom Sadu i način na koji se izvode projekti u Srbiji, očigledno je da aktuelni donosioci političkih odluka ne mogu da garantuju bezbednost učesnicima i posetiocima izložbe Ekspo, poručuje opozicija
Predsednik Srbije najpre je nazvao novinarku imbecilom, a onda u „izvinjenju“ rekao da su novinari „sramota za svoju profesiju“. Niko ne može ni da pretpostavi kakvu će uvredu sadržati eventualno novo „izvinjenje“
Predsednik u jedva popunjenim seoskim domovima kulture najavljuje veliki skup u Beogradu. On se jedino nada da druga strana neće umeti da izvede stvar do kraja. A onda će im se svetiti
Zašto su đački zvižduci najjezivije svedočanstvo, a nazivanje studenata „srpskim ustašama“ – nisu. I zbog čega Vučić i Diodik posle „Jači smo od sudbine“ u duetu pevaju „Mir, brate, mir“ uzdajući se milost stranaca
„Češljanje“ nevladinih organizacija je obračun sa kritičarima režima. Da nije, tužilac bi prvo pokucao na vrata Ane Brnabić koja je bila udarna igla USAID-a. Ovi koje „češljaju“ su za Anu treća liga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
