Ovu nedelju prorežimski mediji su najavili kao nedelju „sudbonosnih pregovora“. Prvo će predsednik Srbije Aleksandar Vučić u ponedeljak primiti ambasadora Sjedinjenih Američkih Država Krstofera Hila, a onda će razgovarati telefonom sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Sa Hilom će razgovarati o tome da Srbija zbog agresije na Ukrajinu pod hitno uvede sankcije Rusiji, a sa Putinom će pregovarati, tako je najavljeno, o tome pod kojim uslovima bi Srbija, kao (do sada) prijateljska i partnerska zemlja, od Rusije mogla i dalje da dobija gas po privilegovanoj ceni (desetogodišnji ugovor ističe 31. maja).
U sudbonosne razgovore usred „najveće krize u Evropi od završetka Drugog svetskog rata“ Srbija ulazi sa raspuštenom Skupštinom i tehničkom Vladom, a pregovore i razgovore koji će suštinski uticati na život svih građana mimo ustavnih ovlašćenja i bez mandata Narodne skupštine vodi predsednik države.
Sa konstituisanjem Skupštine i formiranjem Vlade naglašeno se nikome ne žuri: u novom sazivu Skupštine predstavljene su i opozicione partije pa valja odlagati platformu za glasnu kritiku Vučića koju bi uživo prenosio RTS, a nastavak/oblik koalicije Srpske napredne stranke sa Socijalističkom partijom Srbije, koja sada ima daleko veći ucenjivački potancijal nego pre vanrednih parlamentarnih izbora 3. aprila, zavisiće od toga kome će se carstvu Vučić prikloniti.
Uprkos vanrednoj ozbiljnosti situacije stvorena je atmosfera rijaliti šoa u kome Vučić gotovo svakodnevnu najavljuje apokalipsu koja dolazi na jesen, zimu bez grejanja, struje i hrane, a sebe predstavlja kao jedinog spasioca Srpkinja i Srba koji će u borbi sa daleko nadmoćnijim neprijateljem da sačuva njihovu kakvu-takvu egzistenciju.
Takvoj atmosferi je doprineo i intervju sa Hilom u „Politici“ u kome američki ambasador kaže da „za razliku od prošlosti kada se u Srbiji mislilo da postoji treći put, da Srbija nije ni Istok ni Zapad, da je nekako posebna, da ide svojim putem, sad većina Srba misli da postoji pravi put i pogrešan put i želi da izabere pravi put“, a to je naravno „budućnost na Zapadu, a ne na nekom nedefinisanom Istoku“, priključenje „kolektivnoj odbrani“ (NATO-u), a ne nastavak ulaganja u „samodovoljnu vojsku“ i kupovine oružja iz različitih zemalja.
Istraživanje javnog mnjenja NSPM pokazuje, doduše, da je preko 80 odsto građana Srbije protiv uvođenja sancija Rusiji i priključenja Srbije „kolektivnoj odbrani“ (posledica dosadašnje manipulacije konzrolisanih medija), a u novom sazivu Skupštine je zastupljeno 5 izričito proruskih partija.
U tom duhu je na Hila pušten ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin koji je kroz saopštenje MUP-a odbrusio američkom ambasadoru: „Za vernost onima koji su nas bombardovali, Srbija je (od 2000. do 2102, pod onim „drugima“) nagrađena proglašavanjem nezavisnosti Kosova, masovnim izručenjima Haškom tribunalu, umanjenjem nadležnosti Republici Srpskoj, pljačkaškom privatizacijom, nezaposlenošću, bedom i socijalnom nepravdom. Od kada je Aleksandar Vučić poveo Srbiju ne zapadnim, već srpskim putem, Srbija je ponovo država, a ne teritorija, a Aleksandar Vučić je državnik, a ne od strane okupatora postavljeni upravnik logora“.
I dalje: „Arogancija ambasadora SAD nas podseća da je Hil bio izvršilac politike sankcija i bombardovanja Republike Srpske i Republike Srbije“, a povrh svega još „u tome ne vidi problem ni krivicu.“
I pretnja: ako SAD stave Srbiju pred ultimativan izbor (Zapad – Rusija/Kosovo) nemoj da „budu povređeni“ srpskim izborom.
Na potezu je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko koji je prethodno rekao da bi srpsko uvođenje sankcija Ruiji bilo „neprijateljski korak“, ali on će sačekati razgovor Putina sa Vučićem.
M.N./Politika/N 1/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
