Nebojša Vladisavljević: Jutarnje blokade nisu neuspešne, iako nisu masovne

Ljudi su na ulicama skoro punih osam meseci, a protesti se organizuju gotovo u svakom mestu u zemlji. Bunt je sada dosegao novi nivo. Građanska neposlušnost od pre devet dana koristi se kao glavni odgovor na poteze vlasti koja mesecima ignorišu zahteve studenata i građana, a koji su sada defin isani po prioritetu: Puštanje iz pritvora svih političkih zatvorenika, raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, oslobađanje Pionirskog parka od nezakonite okupacije. tj. uklanjanje Ćacilenda.

Pošto je na velikom protestu na Vidovdan u Beogradu policija koristila prekomernu upotrebu sile da rastera demonstrante, odmah narednog dana krenula su masovna okupljanja na ulicama. Neka su masovnija od drugih, ali je policija prisutna na gotovo svakom skupu.

Dok je centar Zemuna blokiran od nedelje 29. juna, stanovnici ostalih opština u Beogradu izlaze stihijski na ulice i blokiraju ih, manje ili više uspešno, po nekoliko sati. Slično je i u drugim gradovima. Tenzije su različite od mesta do mesta.

Tako se u Užicu poslednjih dana okuplja nekoliko hiljada ljudi, blokira magistralu ka Crnoj Gori, a policija primenjuje silu i hapsi.

U Beogradu je u poslednjih nekoliko dana bilo poziva na masovnu blokadu grada u jutrarnjim časovima. Oba puta, nije joj se odazvalo mnogo ljudi, grad nije stao, kako je glasio poziv, ali zato policija masovno legitimiše sve koje zatekne, tako da građani mogu da očekuju prekršajne prijave. Da li to znači da su takve akcije nauspešne?

Pulsiranje protesta

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Nebojša Vladisavljević ne smatra da to što jutarnji pozivi nisu imali veliki odziv, znači da su neuspešni.

„Nisu ovo neuspešna okupljanja, samo se na različitim mestima, u različitim trenucima bunt građana ispoljava na različite načine, tako da su neki uspešniji od drugih u pojedinim trenucima, ali to je samo trenutna stvar”, kaže Vladisavljević za „Vreme”.

A očigledno je da postoji veoma veliko nezadovoljstvo građana i spremnost da aktivno deluju na ulici, da se suprotstave vlastima.

„Naravno da ne može svaki protest da bude masovan, ali to ne znači da nije uspešan. Dovoljno je da se mobilišu ljudi u različitom delu, da li kroz zborove ili samoinicijativno i da se pokaže drugima da je otpor još uvek tu”, dodaje sagovornik „Vremena”, kao i da proteste i dešavanja koji traju mesecima „treba gledati u celini“.

„Sada je u Užicu, u Zemunu, sutra će biti u nekom drugom gradu. Vidimo da je cela zemlja premrežena protestima tako da u zavisnosti od lokalnog konteksta i pojedinih dešavanja, hapšenja, upotrebe sile, izaziva samo jaču reakciju”, objašnjava.

Foto: FoNet/AP

A šta je sa generalnim štrajkom?

U prethodnom period bilo je i dva poziva na takozvani genralni štrajk, ali i tada mu se mnogi nisu odazvali.

Vladisavljević kaže da je takav scenario u protestima koji traju mesecima, očekivan.

„To može da se očekuje u mobilizaciji građana poput ove. Nikada ne ide linearno intenzitet i obim protesta svuda i u svakom trenutku već varira u zavisnosti od lokalnih okolnosti.”

A u Srbiji više od osam meseci postoji veoma masovna mobilizacija bez presedana i najveća u Evropi poslednjih nekoliko decenija.

„Stotine hiljada ljudi spremni su da se i kroz neke radikalnije oblike građanske neposlušnosti suprotstave vlastima. To je više nego uspešno. Kada se računa uticaj protesta, računa se u celini. To je ovih osam meseci, a naročito poslednjih dana širom Srbije”, kaže Vladisavljević.

Ne može svako da ide na baš svaki skup

Tokom prethodnih osam meseci organizovano je na stotine protesta, a masovnost varira.

„Bilo je stotine poziva studenata na različite proteste, negde su se ljudi odazivali u većem broju, negde u manjem. Bilo bi neracionalno da se svako u svakom trenutku odazove na sve pozive. Ljudi protestuju kada mogu, nisu svi bez posla pa da samo sede i čekaju da ih neko pozove na protest. Ljudi rade, žive, imaju porodice, odlaze na godišnje odmore, ali uz sve to – i protestuju”, kaže Vladisavljević.

Prvi dan godišnjeg odmora, ponedeljak 7. jul, Gordana Mareš provela je u jutarnjoj blokadi pešačkog prelaza na Zelenom vencu.

Protest na zebri prekinula je Žandarmerija ubrzo pošto su je građani blokirali. Potisnula je okupljene na trotoar, a saobraćajna policija im je pisala prekršajne prijave.

Policija je prijave delila kao svedočanstva – prozivkom ljudi, a dok je čekala sopstvenu ličnu kartu i zapisnik više od dva sata, Gordana Mareš govori kako je uzela godišnji odmor, ali ne da bi putovala, već da bi mogla da isprati svaki protest.

„Ne mogu da budem i ovde ujutru, da uhvatim svaki skup u gradu popodne i da radim”, govori ona za „Vreme”.

Foto: Vreme / Katarina Stevanović

Čak i pokušaj blokiranja pešačkog prelaza, za profesora Vladisavljevića je uspešan korak u višemesečnoj akciji.

„Metode su razne i zavise od lokalnog konteksta. Tamo gde ima mnogo policije i opasno je na drugi način protestovati, prelaženje pešačkih prelaza je primereni način protesta. Tamo gde je manje policije i gde se zna da ona neće reagovati, spremniji su ljudi na radikalnije postupke. Ako je veći broj ljudi, može se uraditi više od blokiranja pešakog prelaza”, govori Vladisavljević.

Na jutarnje protestne blokade pozivali su zborovi građana, ali na protest u ponedeljak i studenti u blokadi preko društvenih mreža.

Ipak, ni na jednom skupu nije zabeležen veći broj ljudi.

Šira slika

Podvlačeći važnost svakog skupa, pa i blokade pešačkog prelaza, Vladisavljević ponavlja da treba posmatrati širu sliku u protestnoj taktici.

„Ono što je bitno i što se računa je ukupni efekat i razvlačenje policije širom zemlje. Oni (policija) očigledno to ne mogu da isprate. Očigledno da represija ne može da reši politički problem. Ne možete policijski da rešite politički problem”, kaže sagovornik „Vremena”.

Obim, intenzitet i oblici delovanja variraju, a to je prema Vladisavljevićevim rečima, najefikasnije u borbi protiv represivne i manipulativne vlasti.

„Decentralizacija protesta i odsustvo jednog centra, a odakle bi se koordinirale akcije, iako neki možda ne misle tako, velika su prednost, inače bi se vlasti usmerile na taj organizacioni centar i pohapsile ljude. Ovako, pošto se protesti organizuju decentralizovano, ne mogu nikako da ih ugase. Pulsiranje protesta najveći je uspeh”, govori Vladisavljević.

Foto: FoNet / Zoran Đurović

Mogu li nove akcije dovesti do izbora?

Jedan od zahteva studenata i pobunjenih građana je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Iako to predsednik Srbije Aleksandar Vučić decidirano i podrugivački odbijao, Vladisavljević smatra da će se to neminovno dogoditi u narednim mesecima.

„Očigledno je da ćemo u narednih nekoliko meseci, do godinu dana, imati vanredne parlamentarne izbore, do proleća verovatno, jer vlasti neće uspeti da održe kontrolu bez izbora”, govori profesor FPN-a.

Dok je revolt pobiunjenih građana evidentan, primetan je i pad popularnosti vladajuće stranke.

„Prema istraživanjima javnog mnjenja vidimo da niko više neće aktivno da ih brani i da moraju da ucenjuju ljude iz javnih preduzeća, lokalnih samouprava, one kojima je potrebna pomoć, a i među njima je sve manje onih koji na to pristaju”, zaključuje Vladisavljević.

Akcije širom Srbije ne jenjavaju, a Novosađani i Kragujevčani za sredu najavljuju nove blokade.