Organizovani kontraskupovi protiv blokada u režiji Srpske napredne stranke neće moći da pošalju dalekosežnu poruku. Uslediće novi krug studentskih protesta kojima se pokazuje da je nezadovoljstvo naroda sve veće, kaže za „Vreme“ docent beogradskog Fakulteta političkih nauka Milan Krstić.
„Kontraskupovima se vrši mimikrija onoga što rade studenti, i to je manir vlasti od početka protesta. To nije dalo rezultate jer je čak i neopredeljenima jasno da je studentski bunt organski, a da je sve manifestacije navodno spontanog događanja naroda koji se buni protiv studenata organizovao SNS“, kaže Krstić.
Naglašava da zato takva okupljanja koja organizuje vlast ne šalju i neće moći da pošalju dalekosežnu poruku, da naprednjački kontraskupovi, koji su najavljeni i za subotu, predstavljaju kontinuitet u ponašanju vlasti.
Studenti ne žele sukobe
Ti kontraprotesti imaju za cilj da zaustave višednevne demonstracije koje su počele incidentima u Vrbasu i Bačkom Petrovcu 13. avgusta, a koji su doveli i do konflikta na ulicama.
„Organizovanje kontraprotesta trebalo je da izazove reakciju studenata: ili da oni pozovu na konflikt sa pristalicama vladajuće partije, i tako upadnu u mišolovku pošto bi bili direktno optuženi za nasilje, ili da se povuku, i da se situacija na ulicama privremeno deeskalira, jer eskalacija nije išla u korist režima. Dogodilo se ovo drugo, što je još jedan indikator da studenti ne žele sukobe. Pametno je učinjeno što su sa svojih naloga na društvenim mrežama studenti u blokadama pozvali građane da ne izlaze na ulice u toku skupova pristalica SNS-a“, kaže Krstić.
Ukazuje na to da su protesti na neki način ciklični, ali da se njihova priroda vremenom ipak menja.
„Bilo je više situacija u kojima protestni pokret ima jedan oblik koji bude doveden do kulminacije, a zatim dođe do privremenog zatišja, nakon koga usledi novi krug protesta kojim se pokazuje da je nezadovoljstvo naroda sve veće“, kaže Krstić.
„Zaravnanje krive“
Trenutnu situaciju vidi kao „zaravnanje krive“, kao privremeno smirivanje tenzija i konsolidacije protesta koji će se neminovno nastaviti, samo u nekom drugom obliku.
„Iskreno se nadam da će to biti mirno sa obe strane, mada je teško očekivati smirivanje situacije dok se ne ispuni ključni studentski zahtev – raspisivanje izbora kao legitimnog sredstva za ispitivanje poverenja građana u režim. Taktika režima kroz upotrebu svih sredstava protiv onih koji protestuju, pa čak i fizičkog obračuna, ne može da smiri situaciju. Kad god su u proteklih devet meseci pokušavali da benzinom gase vatru, to se nije dobro završilo po režim, ali to dugoročno nije dobro ni po Srbiju“, kaže Krstić.
Kao jedino institucionalno moguće rešenje on pominje upravo ispunjenje studentskog zahteva, odnosno raspisivanje izbora.
Vratiti se dnevnim protestima
Krstić se osvrnuo i na nedavno objavljen tekst svog kolege, profesora FPN Nebojše Vladisavljevića u kome su navedeni korisni saveti i smernice kako da se protest nastavi tako da bude društveno prihvatljiv.
Neke od tih smernica su da se fokus protesta ubuduće sa prostorija SNS-a preusmeri na javne institucije i da protesti budu dnevni, a ne večernji, jer to smanjuje mogućnost za represivni odgovor vlasti, odnosno da se protest vrati u sferu nenasilja.
„Vrlo je bitno da se demonstrira nenasilni karakter građanske nešposlušnosti, kojim je režim doveden u bezizlaznu situaciju, jer je na nenasilje odgovarao što verbalnim nasiljem kroz svoje medije, što institucionalnim nasiljem kroz oduzimanje plata prosvetnim radnicima, mimo propisa i prava, a u poslednje vreme i fizičkim nasiljem“, navodi Krstić.
Dnevni protesti bi, smatra, u simboličkom smislu „davali svetlo“.
„Protest je uspeo jer je u kombinaciji s buntom protiv mraka koji je zahvatio mnoge sfere društva istovremeno davao svetlo i slao pozitivne poruke o tome kako ići dalje. Studenti su tako uspeli da urade ono što opozicija nije uspevala u prethodnih 13 godina“, zaključuje Krstić.
Vlast očekuje reakciju tužilaštva
Vlast, očekivano, ima potpuno drugačije stanovište o kontraskupovima.
Potredsednica Skupštine Srbije i funkcionerka SNS-a Marina Raguš tako je ponosna na građane Srbije koji su rekli „ne“ protestima i blokadama.
„Nijedan poziv na generalni štrajk suštinski nije uspeo. Nijedan poziv ‘svi na ulice’, ‘pucate po šavovima’, nije uspeo, jer je većinska Srbija rekla da to ne želi“, rekla je Raguš.
Taj narativ, da je pristojnoj, radnoj, miroljubivoj, većinkoj Srbiji dosta „blokadera-terorista“ i njihovg „bezumnoh nasilja i mržnje“ režimski mediji šire svakoga dana od jutra do večeri.
Poziv na kontraskupove svuda „osim u Novom Sadu“
U poruci koja kruži društvenim mrežama i vajber grupama, građani koji se protive blokadama ulica i fakulteta okupiće se „u svim lokalnim samoupravama u Vojvodini (osim u Novom Sadu)“.
Početak naprednjačkih skupova protiv blokada koji će blokirati ulice u, kako najavljuju, osamdesetak gradova zakazan je u subotu u 18.30 sati. Njihova svrha je i da ohrabre članstvo SNS-a da je partija i dalje nepodiva i da neporikosnoveno vlada Srbijom, makar će tako sve biti predstavljeno u medijima pod kontrolom SNS-a.
