Ako odnosi Srbije i Hrvatske nisu na naslovnim stranama, to je verovatno samo zato što obe zemlje imaju svoje unutrašnje probleme pa se često i zaboravi na dežurne neprijatelje u komšiluku. Ali, nemili događaji u kratkom vremenskom periodu, i to u tri hrvatska grada, vratili su na velika vrata temu ustaštva i odnosa hrvatske države prema srpskoj manjini, piše Dojče vele (DW).
Mora se ipak reći da su, možda pod pritiskom domaćih napetosti, srpski zvaničnici nekako ostali po strani kada je reč o reakcijama na te događaje.
Diplomatske note Hrvatskoj
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije jeste doduše uputilo protestnu notu hrvatskom ministarstvu, kao i druge diplomatske mere, ali je ilustrativan primer i reakcija srpskog predsednika Aleksandra Vučića. Komentarišući incidente on je i tom prilikom sebe stavio u centar događaja rekavši da su „incidenti u Hrvatskoj rezultat medijske kampanje protiv mene i Srbije“. Dodao je i „da smo na to ovde navikli, ali da zbog toga velike probleme imaju Srbi u Hrvatskoj“.
Nešto oštriji tonovi mogli su se sresti u režimskim tabloidima, a oglasila su se i udruženja Srba iz regiona, kao i predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov. Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocenio je da „hrvatska policija štiti ustaše i da hrvatska vlada vodi politiku rehabilizacije i normalizacije ustaštva“. Tomislav Žigmanov smatra da „događaji usmereni protiv Srba u Hrvatskoj podstiču atmosferu netrpeljivosti“.
Duh pušten iz boce
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada, smatra da je, nakon stvaranja koalicije HDZ i Domovinskog pokreta „duh pušten iz boce i da ga je sada teško vratiti“:
„Kulminacija je bio Tompsonov koncert, kada su izostale snažnije reakcije na ustaške pozdrave, i to je sada legitimizovano. Nakon toga se moglo očekivati ovo što se sada dešava i to unosi ozbiljan strah u srpsku manjinu. Nje je malo ostalo, ali kao da neko hoće i to malo da otera iz Hrvatske. To je jedna sramota i za hrvatsku vladu, i premijera Plenkovića, jer imamo jedan trend koji je veoma zabrinjavajući“, upozorava naš sagovornik.
Mala pomoć prijatelja?
Postoji i teza koja se već dugo provlači u srpskoj javnosti da, kad god je Vučiću teško, HDZ izazove neki međunacionalni incident, koji na neki način pomaže Vučiću da se ponovo predstavi kao zaštitnik Srba u regionu. Popov smatra da „Vučić ne mari mnogo za sudbinu Srba, njegov problem je više Milorad Pupovac koga ne podnosi, jer za razliku od drugih predstavnika Srba nije pod direktnim uticajem Beograda“.
„Imamo tu dve bratske partije (SNS i SPS, prim.ur), čiji su članovi bili vodeći kadrovi i tokom rata, posebno personalno Vučić i Dačić u Srbiji. Nije čudno da se na taj način pomažu, ali ipak bi trebalo reći da je ovo veliki problem za Hrvatsku, jer je otišlo predaleko, i to negde nadilazi srpsko-hrvatske odnose u celini“, naglašava Popov za DW.
Zidanje krize
Činjenica da režimski tabloidi zapravo prednjače po broju i oštrini reakcija za našeg sagovornika znači da su oni „spremni da kažu ono što javno ne bi želeli da kažu ni Vučić ni njegovi saradnici“.
Pored toga, dodatnu težinu nesumnjivo ozbiljnim incidentima u Hrvatskoj, i jednoj benevolentnoj poziciji hrvatske Vlade spram toga, daju i unutrašnje prilike u Srbiji. Ako se pored lošeg tretmana srpske manjine u Hrvatskoj tome dodaju i optužbe protiv pobunjenih studenata i građana u Srbiji da su „ustaše“, čitava stvar postaje još bizarnija i komplikovanija.
„To nas onda dalje dovodi do toga da se u Srbiji svi Hrvati vide kao ustaše. I tu se moramo podsetiti da su kao prvi učesnici obojene revolucije označeni pripadnici hrvatskih tajnih službi, da je bilo proterivanja hrvatskih državljana, ili zabrane ulaska pojedinim aktivistima i novinarima. Sve to zajedno je jedno zidanje krize, ali kada se Plenković i Vučić nađu zajedno, oni se vrlo dobro sporazumevaju“, ističe Popov.
Stabilan hladni mir
Kada je već reč o odnosima Srbije i Hrvatske, naš sagovornik, sada „imamo jedan stabilan hladni mir, gde se čak mogu pronaći i neki pozitivni događaji, ali sve to na žalost kratko traje. Nije sada ovde problem u nekim pojedinačnim događajima, nego što imamo problem procesa. Umesto da smo imali učestalije susrete na vrhu, mi imamo čitav spisak nerešenih problema između Srbije i Hrvatske.“
„Mi smo radili i na jednom indeksu saradnje u regionu, koji je pokazao da stvari na političkom terenu između dve zemlje ne stoje dobro, ali je na svu sreću situacija na nivou društava nešto drugačija. Zato sada ovi incidenti svedoče da političarima smeta kada se mimo njih ostvaruje neka saradnja, ovog puta na nekom kulturnom planu, jer oni moraju baš sve da kontrolišu“, zaključuje Aleksandar Popov iz novosadskog Centra za regionalizam.
Izvor: Dojče vele (DW)
