Formalni gazda „Informera“ Dragan J. Vučićević izmislio je da je zamenica glavnog urednika FoNeta Tamara Skrozza izjavila da je predsednika Srbije Aleksandra Vučića trebalo ubiti 5. oktobra 2000. godine i to stavio na naslovnu stranu. Usledila je tabloidna baražna paljba na Skrozzu
Prorežimski tabloid „Informer“ je 30. jula na naslovnoj strani otvorio „sezonu lova“ na zamenicu glavnog urednika FoNeta Tamaru Skrozzu zbog njene izjave o događajima u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine.
Za Vučićevića sporna, njena izjava glasi: „Ta noć, između 5. i 6. oktobra, po mom mišljenju, sada, post festum, trebalo je da izgleda potpuno drugačije. Neću da sada pričam kako, da ne bismo imali probleme, ali što se mene tiče, ta noć je trebalo da bude potpuno drugačija, nešto nalik onome što smo učili u knjigama istorije. Da je ta noć bila drugačija i da smo se 6. oktobra probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, Srbiji bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas bilo sasvim druga priča, a mi zapravo živimo devedesete.“
U interpretaciji „Informera“ Skrozza je tom prilikom rekla da je „Vučića trebalo ubiti 5. oktobra“, što je utoliko gluplje jer je sadašnji predsednik Srbije tada bio relativno beznačajno levo sviralo predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja koje je prethodno bilo postavljeno za ministra informisanja da drugi ne bi prljali ruke zatvaranjem kritičkih medija.
To Vučićeviću nije bilo dovoljno pa je u foto-rubrici „Informerka“, u kojoj svakodnevno objavljuje fotografije golih žena, uz jednu takvu napisao: „Meni ova Skrozza skrozz nije jasna“, dokazujući svoju poslovičnu mizogeniju i seksizam.
„Informer“, koji služi kao pamflet za odbranu lika i dela Aleksandra Vučića i medijsko oružje za progon neistomišljenika i organizovanje lovova na veštice, Tamaru Skrozzu je uzeo na zub zbog toga što dosledno i nepotkupljivo decenijama kritikuje Miloševićevu i Šešeljevu vlast i njihove današnje izdanke, što piše i govori istinu o tome kako su uništavali i kako uništavaju Srbiju.
Bezočan i opasan napad
Povodom najnovijeg napada na Skrozzu novinska agencija FoNet saopštila je da najoštrije protestuje i osuđuje orkestiranu kampanju spinovanja u privatnim televizijama i tablodima, isfabrikovanu u propagandnim centrima vlasti, kojom je Skrozza najgrublje i neutemeljeno stavljena u kontekst dehumanizacije i pretnji smrću šefu države.
Navedeno je da je deo Skrozzine izjave u televizijskoj emisiji „Da sam ja neko“ istrgunut iz konteksta, i da neki mediji, očigledno dirigovani iz jednog centra, od Skrozze prave metu i direktno je izlažu životnoj opasnosti.
„Koristeći nedavni pokušaj atentata na Donalda Trampa, medijsko-propagandni aparat vlasti koncipira kampanju da je po istom obrascu i predsednik Srbije izložen dehumanizaciji i pretnjama po život i uporno nastavlja da kreira atmosferu obračuna sa neistomišljenicima, što pokazuje i bezočni i opasni napad na Skrozzu“, navedno je u saopštenju FoNeta.
U slučaju bilo kakvih daljih napada na Skrozzu i eventualnih posledica koje iz toga mogu da proisteknu FoNet će smatrati odgovornim pre svega inspiratore ove kampanje iz krugova vlasti, a potom i njihove medijske izvođače radova.
Tužbe su jedino ishodište
Skrozza je povodom kampanje koju su režimski mediji pokrenuli protiv nje za Cenzolovku rekla da do sada na sve slične optužbe nije odgovarala tužbama, ali da su u ovako ekstremnoj situaciji one jedino ishodište.
„Ovo je sada nešto što ugrožava mene i moju porodicu vrlo konkretno i egzistencijalno i ne može da prođe tek tako. Pri tome, ovo je otvorena laž, nije manipulisanje činjenicama, već mi je stavljeno u usta nešto što nisam izgovorila“, izjavila je Skrozza za portal Cenzolovka.
Ona je rekla da se oseća ugroženo i da joj je najviše žao njene ćerke i majke kojima sve ovo veoma teško pada.
„Brinem za majku, koja je udaljena od Beograda, brinem za ćerku za koju znaju ovde u komšiluku čija je, brinem kako će ljudi da me gledaju na pijaci i tako dalje… i to osećanje je poznato svima koji su prošli ovo što ja prolazim“, naela je Skrozza.
Skrozza: Nisam mislila ni na kakva ubistva
Rekla je i da su ovakve situacije vrlo nezahvalne da se čovek brani, jer treba da objašnjava da nije rekao ono što nije rekao.
„Ja zaista mislim da bi sve drugačije bilo da je ta noć 5. oktobra prošla drugačije. Pritom nisam mislila ni na kakva ubistva. Mislim da je trebalo pred nadležne pravosudne organe dovesti sve ljude iz tadašnje vlasti koji su zaslužni za događanja 90-ih godina. Ti ljudi nisu odgovarali na bilo koji način. I to je sve što se krije iza moje izjave“, objasnila je Skrozza.
Prema njenom mišljenju, nije ništa mudro i pametno rekla, jer su svi koji su živeli u to vreme očekivali da ta decenija ima neko sudsko ishodište.
„Molim lepo, niko nikada nije odgovarao. Odgovarali su pojedinci za ratne zločine, ali ko je odgovarao za zločine prema nama građanima, ko je odgovarao za hiljade ljudi koji su umirali po bolnicama od bede, ko je odgovarao za ljude koji su 1993. umirali od gladi? Ko je odgovarao za deset godina koje je izgubila moja generacija? Niko. Ja mislim da su morali da odgovaraju, a zna se ko je devedesetih bio na vlasti“, poručila je Skrozza.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Početak radova na prenameni kovid bolnice u Batajnici dugo je odlagan budući da je ta zdravstvena institucija u Katastru inicijalno bila upisana na Vojsku Srbije, dok se sada konačno vodi na Ministarstvo zdravlja
Radnici turske kompanije Džinsi u Leskovcu dobili su deo zaostalih plata iz Fonda solidarnosti, koji finansiraju građani Srbije. Zašto plate nisu isplaćene novcem od prodaje kompanije
Dogovorena je nova saradnja Srbije i Belorusije u zajedničkim obukama policije, specijalnih jedinica i obukama u oblasti borbe protiv terorizma. Dogovor su postigli ministar unutrašnjih poslova Belorusije Ivan Kurbakov i potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina, obojica pod sankcijama SAD
Zabavni park oko jezera na Adi obuhvatiće bazene, igrališta, ugostiteljske objekte, izložbe, tobogane, panoramski točak, zoo vrt. Konkurs za ovaj projekat je raspisan, a ukupan nagradni fond lokalne vlasti iznosi 10,5 miliona dinara
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!