Nacionalni udžbenici: Da li će država umeti da napiše istinu

Nova školska godina će početi bez nacionalnih udžbenika najavljenih pre više od godinu dana.

Nakon što je prošle godine u februaru premijero emitovana Dara iz Jasenovca, u vreme kad su se polemike o kvalitetu i svrsi ovog filma stišavale, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin  je u Parlamentu 24. februara izjavio da „udžbenik istorije mora da napiše država Srbija“, apostrofirajući događaje iz Drugog svetskog rata i ratove na prostoru bivše Jugoslavije. Poslanicima je poručio „nemojte da nam drugi pišu istoriju“.

Sutradan je, na istom mestu, ministar prosvete Branko Ružić predložio da se Dara iz Jasenovca emituje u srednjm školama.

Odmah nakon njih dvojice, to isto ponovio je predsednik Aleksandar Vučić ali kao da je to njegova ideja i inicijativa, i na svoj način objasnio narodu zašto srpska deca treba da uče istoriju, maternji jezik i geografiju iz udžbenika koji će im napisati i pripremiti država. Rekao je da su to udžbenici od posebnog nacionalnog interesa za osnovnu i srednju školu.

Već prvog marta 2021, ministar Branko Ružić je dao nalog da se formira radna grupa koja će realizovati inicijativu predsednika.

Objasnio je da bi zbog toga trebalo izmeniti Zakon o udžbenicima, pozvati autorske timove „koji će pripremiti i izraditi udžbenike uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja“. I, posle toga kao da nacionalni udžbenici više nisu bili važni.

Kod predsednika na proveri

Prošle nedelje, povodom početka školske godine, setili su ih se mediji kao još jedno od neispunjenih predsednikovih akcija/obećanja.

Tim povodom, Ministarstvo prosvete je referisalo javnosti da je u maju prošle godine pripremljen Nacrt izmena i dopuna Zakona o udžbenicima, i poslat je kabinetu predsednika Vlade i predsedniku Republike Srbije „radi konsultacije na višem nivou

Onda su se. najverovatnije podstaknuti medijskim napisima baš danas  a ne bilo kog prethodnog dana od prošlogodišnjeg marta, članovi koalicije NADA opsetili da se nacionalni udžbenici uklapaju u njihovu skrb za nacionalno utemeljenje, te je Miloš Jovanović, jedan od lidera, u ime koalicije, zatražio od Ministarstva „da donese odluku da sve školske udžbenike štampa državni Zavod za udžbenike, a ne da to rade stranci.“

Ova odrednica „stranci“ odnosi se na izdavačku kuću „Klett“. „Klett“ je u Srbiji od 2004. godine, deo je nemačke izdavačke grupe, jedne od najvećih na svetu, i poslednjih godina izdavač čiji su udžbenici najtraženiji. U vreme kad je „Klett“ postao konkurencija Zavodu za udžbenike, čaršija je pričala o povezanosti ove kuće sa Angelom Merkel, tadašnjom premijerkom Nemačke, što se poklopalo sa uspostavljanjem dobrih odnosa Merkel-Vučić.

U današnjem zahtevu Ministarstvu, Miloš Jovanović traži da Zavod za udžbenike definiše, piše i distribuira sve udžbenike jer je to pitanje javnog interesa i strateškog nacionalnog i identitetskog utemeljenja. „Na taj način ćemo sprečiti strance da vrše uticaj na obrazovanje naše dece u cilju njihovog interesa, a suprotno našem.“ Koji je naš interes? Da deca misle ono što država propisuje? Nauka kao da ne postoji.

U Srbiji udžbenike pripremaju, objavljuju i distribuiraju domači izdavači registrovani u APR.u, tako je po Zakonu o udžbenicima član 14. Stranci ne mogu da se bave ovim poslom. Najpoznatiji izdavači su Zavod za udžbenike , Klett, Kreativni centar, Eduka, Gerundijum i BIGZ.

Autori udžbenika koje oni objavljuju su univerzitetski profesori i nastavnici osnovnih škola iz Republike Srbije, stručnjaci. Oni su stanovnici Srbije, a angažovao ih je izdavač iz Srbije.

Dakle, udžbenike iz kojih uče srpski osnovci i srednjoškolci ne pišu niti objavljuju stranci.

Takođe, ako je povodom kredibiliteta autora bilo šta trebalo da bude upitno, onda bi to mogla da bude samo njihova stručnost, mesto porekla – nikako.

Isto pravilo bi trebalo da važi i za nameru da država utiče na informacije i sadržaj udžbenika. Naime, deluje da pravac kojim  se sprovodi ova predsednikova inicijativa, ne vodi ka stručnosti kao kriterijumu, već ka državnom viđenju naše istorije, naše geografije, i našeg jezika.

Istinu niko ne pominje. Šteta. Zato što je u školama neophodno da se predaje šta je bilo u Jasenovcu i gde su granice Srbije, ali samo onako kako to školi i priliči: istinito, dakle tačno i nepristrasno. Drugačije neće valjati.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com