Foto: Pixabay
Svaki deseti građanin Srbije nema nijedan svoj zub u vilici, pokazuje istraživanje Instituta "Batut”. Samo 57,8 odsto stanovnika pere zube više od jednom dnevno. Loša statistika mogla bi da se promeni ako se izmeni Zakon o zdravstvenom osiguranju, kažu stomatolozi
Istraživanje Instituta „Batut“ pokazuje da više od 700.000 građana Srbije, odnosno svaki deseti, nema nijedan svoj zub u vilici.
Prеmа pоslеdnjеm Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije iz 2019. godine, samo 57,8 odsto stanovnika pere zube više od jednom dnevno.
Kad je reč o deci, 13,4 odsto mališana uzrasta od 12-36 meseci ima jedan ili više karijesnih mlečnih zuba. To se lako dovodi u vezu sa navikama oko ishrane, budući da 52,9 odsto najmlađe dece u tom uzrastu konzumira slatkiše. Takođe, 50,9 odsto dece uzrasta 36-71 mesec ima karijes ili neku njegovu komplikaciju.
Na kraju priče o zdravlju zuba kod dece, treba reći da prema istraživanju iz 2019. godine, u uzrastu od 12 godina sve zdrave zube ima 36 odsto dece, a u uzrastu 15 godina 22 odsto dece.
Što se tiče odraslog stanovništva, 55,3 odsto Srba procenjuje stanje svojih zuba i usta kao dobro. Dvе trеćinе stаnоvniка stаriјih оd 15 gоdinа (69,5 odsto) izјаsnilо se dа imа svоg stоmаtоlоgа.
U pеriоdu оd 12 mеsеci којi su prеthоdili Istrаživаnju svакi trеći stаnоvniк (39,4 odsto) је pоsеtiо stоmаtоlоgа.
Nije tajna da mnogi Srbi iz dijaspore, pa i predstavnici drugih naroda na lečenje zuba dolaze u Srbiju. U odnosu na Zapadnu Evropu, kod nas je bilo šta u vezi sa popravkama zuba (plombiranje, vađenje, sređivanje vilica i beljenje) daleko jeftinije. Ali, da li su upravo cene te koje odbijaju ovdašnje stanovništvo da više vode računa o zubima ili nešto drugo.
Kako poboljšati statistiku?
Od 2006. godine uz knjižicu kod stomatologa mogu samo deca, studenti, trudnice i socijalno ugroženi.
Loša statistika koju je pokazalo Batutovo istraživanje mogla bi da se promeni ako se izmeni Zakon o zdravstvenom osiguranju. Dekan Stomatološkog fakulteta prof. dr Aleksa Marković kaže za RTS da nigde u svetu, pa ni u regionu nije kao kod nas i da Srbiji treba povratak državne stomatologije.
U Udruženju privatnih stomatologa Srbije kažu da su spremni da prihvate da bar pet osnovnih usluga, poput vađenja i popravke zuba ili skidanja kamenca, ide na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
„Privatna praksa trenutno poseduje preko 3.000 ordinacija na teritoriji Srbije i bukvalno sutra može da počne da pruža besplatne usluge građanima samo uz dogovor sa našim Fondom. Ne tražimo veliki broj usluga koje će da nam opredeli fond, neka opredeli to što je smislio da ima para, neka to bude pet usluga u privatnim ordinacijama, deset, ali privatna praksa Republike Srbije može sutra da krene u realizaciju tog plana“, ističe dr Zoran Varga, predsednik Udruženja privatnih stomatologa Srbije.
Potrebno je da se izmeni i Zakon o zdravstvenom osiguranju. To bi omogućilo i da se zaposli više od 1.200 stomatologa, ali i da se opet otvori hitna služba za popravku zuba „Mažestik“ koja će dežurati noću.
„Sama radna mesta, oprema, stomatološki materijal nisu jeftini, ali sa nekim racionalnim pristupom, sa dobrim planom i organizacijom mislim da je to apsolutno moguće i izvodljivo“, napominje prof. dr Vojkan Lazić, prodekan za finansije Stomatološkog fakulteta za RTS.
Nigde u svetu nisu besplatne sve stomatološke usluge, pa tako nešto ne treba očekivati ni kod nas. Međutim, građanima treba omogućiti da u Domu zdravlja dobiju sve što im je potrebno da bi mogli da očuvaju zdravlje zuba.
Stomatolozima učinjena nepravda
Dekan Stomatološkog fakulteta prof. dr Aleksa Marković kaže za RTS da Srbiji treba povratak državne stomatologije. Podseća da je 2006. godine donet zakon da zdravstveno osiguranje pokriva stomatološke usluge do 25. godine i posle 65 godina starosti.
Tada je i veliki broj naših kolega dobio otkaz u domovima zdravlja i prema njima je učinjena velika nepravda. Danas imate u Srbiji oko 5.600 privatnih stomatologa i oko 2.400 stomatologa koji rade u državnoj službi. To je nedovoljno. Svakako da treba vratiti stomatologiju u domove zdravlja, ali treba napraviti određene pakete.
Jednostavno, stomatološke usluge su dosta skupe, ali osnovne usluge ili paket usluga kao što su popravke zuba, vađenje zuba, lečenje zuba treba omogućiti”, navodi Marković.
Ističe da nigde u svetu, pa ni u regionu nije kao što je kod nas.
Z.S/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Odbornik pokreta Kreni-Promeni, advokat Nikola Tadić, podneo je predstavku predsedniku Višeg suda u Beogradu i zatražio uklanjanje obeležja SNS-a i predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz beogradske Palate pravde
Mlatili su studente palicama, studentkinji su polomili vilicu, za predsednika Srbije Aleksandra Vučića su “junaci”, a za sud su od ponedeljka momci kojima nije mesto u zatvoru. Istog dana prebijena je profesorka na Pravnog fakulteta u Beogradu
Ako ćaci-vratare uhvatite učmale, možete se ušetati u zabranjeni kamp u Pionirskom parku. Ako vas upozore da ne smete biti tu, prosto ih oterate dođavola
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zamolio je „Studente koji žele da uče“ da ne započinju najavljeni štrajk glađu. Oni su ga, gle čuda, poslušali
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi i izbori 2026. ili 2027. godine bili neizvesni zbog navodnog istinskog državnog udara
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
