Nacija bez zuba: Srbiji treba povratak državne stomatologije

Istraživanje Instituta „Batut“ pokazuje da više od 700.000 građana Srbije, odnosno svaki deseti, nema nijedan svoj zub u vilici.  

Prеmа pоslеdnjеm Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije iz 2019. godine, samo 57,8 odsto stanovnika pere zube više od jednom dnevno.

Kad je reč o deci, 13,4 odsto mališana uzrasta od 12-36 meseci ima jedan ili više karijesnih mlečnih zuba. To se lako dovodi u vezu sa navikama oko ishrane, budući da 52,9 odsto najmlađe dece u tom uzrastu konzumira slatkiše. Takođe, 50,9 odsto dece uzrasta  36-71 mesec ima karijes ili neku njegovu komplikaciju.

Na kraju priče o zdravlju zuba kod dece, treba reći da prema istraživanju iz 2019. godine, u uzrastu od 12 godina sve zdrave zube ima 36 odsto dece, a u uzrastu 15 godina 22 odsto dece.

Što se tiče odraslog stanovništva, 55,3 odsto Srba procenjuje stanje svojih zuba i usta kao dobro. Dvе trеćinе stаnоvniка stаriјih оd 15 gоdinа (69,5 odsto) izјаsnilо se dа imа svоg stоmаtоlоgа.

U pеriоdu оd 12 mеsеci којi su prеthоdili Istrаživаnju svакi trеći stаnоvniк (39,4 odsto) је pоsеtiо stоmаtоlоgа.

Nije tajna da mnogi Srbi iz dijaspore, pa i predstavnici drugih naroda na lečenje zuba dolaze u Srbiju. U odnosu na Zapadnu Evropu, kod nas je bilo šta u vezi sa popravkama zuba (plombiranje, vađenje, sređivanje vilica i beljenje) daleko jeftinije. Ali, da li su upravo cene te koje odbijaju ovdašnje stanovništvo da više vode računa o zubima ili nešto drugo.

Kako poboljšati statistiku?

Od 2006. godine uz knjižicu kod stomatologa mogu samo deca, studenti, trudnice i socijalno ugroženi. 

Loša statistika koju je pokazalo Batutovo istraživanje mogla bi da se promeni ako se izmeni Zakon o zdravstvenom osiguranju. Dekan Stomatološkog fakulteta prof. dr Aleksa Marković kaže za RTS da nigde u svetu, pa ni u regionu nije kao kod nas i da Srbiji treba povratak državne stomatologije.

U Udruženju privatnih stomatologa Srbije kažu da su spremni da prihvate da bar pet osnovnih usluga, poput vađenja i popravke zuba ili skidanja kamenca, ide na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

„Privatna praksa trenutno poseduje preko 3.000 ordinacija na teritoriji Srbije i bukvalno sutra može da počne da pruža besplatne usluge građanima samo uz dogovor sa našim Fondom. Ne tražimo veliki broj usluga koje će da nam opredeli fond, neka opredeli to što je smislio da ima para, neka to bude pet usluga u privatnim ordinacijama, deset, ali privatna praksa Republike Srbije može sutra da krene u realizaciju tog plana“, ističe dr Zoran Varga, predsednik Udruženja privatnih stomatologa Srbije.

Potrebno je da se izmeni i Zakon o zdravstvenom osiguranju. To bi omogućilo i da se zaposli više od 1.200 stomatologa, ali i da se opet otvori hitna služba za popravku zuba „Mažestik“ koja će dežurati noću.

„Sama radna mesta, oprema, stomatološki materijal nisu jeftini, ali sa nekim racionalnim pristupom, sa dobrim planom i organizacijom mislim da je to apsolutno moguće i izvodljivo“, napominje prof. dr Vojkan Lazić, prodekan za finansije Stomatološkog fakulteta za RTS.

Nigde u svetu nisu besplatne sve stomatološke usluge, pa tako nešto ne treba očekivati ni kod nas. Međutim, građanima treba omogućiti da u Domu zdravlja dobiju sve što im je potrebno da bi mogli da očuvaju zdravlje zuba.

Stomatolozima učinjena nepravda

Dekan Stomatološkog fakulteta prof. dr Aleksa Marković kaže za RTS da Srbiji treba povratak državne stomatologije. Podseća da je 2006. godine donet zakon da zdravstveno osiguranje pokriva stomatološke usluge do 25. godine i posle 65 godina starosti.

Tada je i veliki broj naših kolega dobio otkaz u domovima zdravlja i prema njima je učinjena velika nepravda. Danas imate u Srbiji oko 5.600 privatnih stomatologa i oko 2.400 stomatologa koji rade u državnoj službi. To je nedovoljno. Svakako da treba vratiti stomatologiju u domove zdravlja, ali treba napraviti određene pakete.

Jednostavno, stomatološke usluge su dosta skupe, ali osnovne usluge ili paket usluga kao što su popravke zuba, vađenje zuba, lečenje zuba treba omogućiti”, navodi Marković.

Ističe da nigde u svetu, pa ni u regionu nije kao što je kod nas.

Z.S/RTS

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com