Na snagu je stupila izborna tišina, u teoriji

Izborna tišina je period tokom kojeg je u medijima i na javnim skupovima zabranjeno da se objavljuju procene rezultata izbora, javno predstavljaju kandidati na izborima i njihovi izborni programi i pozivaju birači da glasaju, odnosno da ne glasaju za određene izborne liste ili kandidate, prenosi RTS.

S druge strane, kampanja na društvenim mrežama nije regulisana zakonom i ne podleže nikakvim sankcijama ni tokom izborne tišine.

Zabranjena je i funkcionerska kampanja, dakle nije dozvoljeno izveštavanje o aktivnostima funkcionera koji su i kandidati na izborima. Pošto se predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije kakndidovao na lokalnim izborima, što bi bilo apsurdno, on može i dalje da se pojavljuje gde hoće i kada hoće, mada stranke okupljene oko SNS-a nastupaju na listi koja nosi njegovo ime, što je samo malo manje apsurdno.

Pitanje efikasnosti u dobu društvenih mreža

Projektna koordinatorka CeSID-a Slađana Komatina ranije je rekla za „Vreme“ da izborna tišina treba da čuva integritet izbornog procesa, sprečavajući nepravednu prednost određenih kandidata ili stranaka tokom ključnih trenutaka pre glasanja.

„U doba društvenih mreža, međutim, gde informacije brzo putuju i dostupne su širokom auditorijumu, postavlja se pitanje efikasnosti tradicionalnih pravila izborne tišine“, kaže Komatina.

Dodaje da bi zakonske odredbe trebalo da obuhvate i društvene mreže, kao i da bi medijima trebalo dati jasnije smernice, a sve edukovati o važnosti poštovanja izborne tišine.

„Takođe, kako je Srbija u rangu zemalja u kojoj izborna tišina dugo traje, možda treba razmišljati o skraćenju tišine“, smatra Komatina.

Predviđene kazne

Na sam dan izbora, na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala.

Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, kao i Zakonu o lokalnim izborima, za kršenje pravila izborne tišine predviđene su novčane kazne, kako za pravna, tako i za fizička lica.

Zakon kaže da će se novčanom kaznom od 100.000 do 600.000 dinara kazniti za prekršaj pravno lice koje 48 časova pre dana glasanja i na dan glasanja do zatvaranja biračkih mesta u medijima i na javnim skupovima objavi procenu rezultata izbora, javno predstavlja kandidate na izborima i njihove izborne programe i poziva birače da glasaju, odnosno ne glasaju za određene izborne liste, piše portal RTS-a.

Odgovorno lice u mediju koji 48 časova pre dana glasanja i na dan glasanja do zatvaranja biračkih mesta objavi procenu rezultata izbora, javno predstavlja kandidate na izborima i njihove izborne programe i poziva birače da glasaju, odnosno ne glasaju za određene izborne liste biće kažnjeno novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Takođe, novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u pravnom licu koje 48 časova pre dana glasanja i na dan glasanja do zatvaranja biračkih mesta u medijima i na javnim skupovima objavi procenu rezultata izbora, javno predstavlja kandidate na izborima i njihove izborne programe i poziva birače da glasaju, odnosno ne glasaju za određene izborne liste, piše RTS.

Predviđeno je i da će se novčanom kaznom od 10.000 do 40.000 dinara kazniti za prekršaj fizičko lice koje 48 časova pre dana glasanja i na dan glasanja do zatvaranja biračkih mesta u medijima i na javnim skupovima objavi procenu rezultata izbora, javno predstavlja kandidate na izborima i njihove izborne programe i poziva birače da glasaju, odnosno ne glasaju za određene izborne liste.

Istim zakonom predviđene su i kazne za isticanje izbornog propagandnog materijala na biračkom mestu, pa će se tako novčanom kaznom od 100.000 do 400.000 dinara kazniti za prekršaj politička stranka, koalicija ili drugo pravno lice koje na biračkom mestu ili neposredno ispred biračkog mesta ističe simbole političke stranke, podnosioca proglašene izborne liste, kao i drugi izborni propagandni materijal, a od 10.000 do 25.000 dinara odgovorno lice u političkoj organizaciji.

Gde se sve glasa

Prethodno je promenjen Zakon o lokalnim izborima kao rezultat razgovora vlasti i opozicije da se beogradski i lokalni izbori (koji nisu održani u decembru), organizuju istog dana.

Izbori za odbornike skupština gradova se održavaju u Valjevu, Vršcu, Zrenjaninu, Jagodini, Kikindi, Nišu, Novom Sadu, Pančevu, Požarevcu, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Užicu i Čačku.

Glasaće se i za 52 skupštine opština: Ada, Aleksinac, Alibunar, Apatin, Arilje, Bač, Bačka Palanka, Bačka Topola, Bački Petrovac, Bela Crkva, Beočin, Bečej, Boljevac, Bosilegrad, Bujanovac, Vrbas, Vrnjačka Banja, Gornji Milanovac, Žabalj, Žitište, Ivanjica, Inđija, Irig, Kanjiža, Kovačica, Kovin, Mali Iđoš, Nova Varoš, Nova Crnja, Novi Bečej, Novi Kneževac, Opovo, Odžaci, Pećinci, Plandište, Preševo, Raška, Ruma, Svilajnac, Svrljig, Senta, Sjenica, Srbobran, Sremski Karlovci, Stara Pazova, Surdulica, Temerin, Titel, Tutin, Čajetina, Čoka i Šid. Predsednik Privremenog organa Aleksandar Šapić raspisao je ranije izbore za odbornike u 17 gradskih opština – Čukarica, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, Voždovac, Vračar, Zemun, Zvezdara, Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot, Surčin.

U Nišu će biti održani izbori za odbornike pet opština u tom gradu – Medijana, Palilula, Crveni krst, Pantelej i Niška banja, a u Požarevcu i za gradsku opštinu Kostolac.