Misterija navodnog hapšenja M. I. za ratne zločine protiv Srba na Kosovu

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić saopštio je u subotu 12. oktobra da je na graničnom prelazu Horgoš uhapšen M. I. zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva 1999. godine u Prištini.

Precizirao je da je hapšenje izvršeno rano ujutru, na osnovu naloga policijskih službenika Uprave kriminalističke policije, Službe za otkrivanje ratnih zločina.

„Lišeno je slobode lice M. I. zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršilo krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva tako što je u junu 1999. godine u Prištini sa više pripadnika tzv. ‘OVK’ uz upotrebu fizičke sile, vatrenog oružja i ozbilјnih pretnji po život i telo oteo supružnike srpske nacionalnosti, nakon čega su ih odveli u improvizovani zatvor gde su nastavili njihovo fizičko i psihičko zlostavlјanje“, kazao je Dačić.

Rečeno je da će ovoj osobi biti određeno 48-časovno zadržavanje.

„Zbog istražnih radnji koje se sprovode u Javnom tužilaštvu za ratne zločine nismo u mogućnosti da iznosimo više detalјa kako ne bismo ugrozili istragu”, kazao je ministar unutrašnjih poslova.

Oglasilo se Tužilaštvo pa usledio muk

Zatim je reagovalo i Tužilaštva za ratne zločine Srbije koje je na zvaničnom sajtu u ponedeljak 14. oktobra objavilo vest o subotnjem hapšenju.

„Javno tužilaštvo za ratne zločine izdalo je naredbu za sprovođenje istrage protiv osumnjičenog M.I. zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142. stav 1. KZ SRJ. Tužilaštvo je predložilo određivanje pritvora za osumnjičenog“, navodi se u saopštenju.

Posle toga, o ovom hapšenju se niko nije oglašavao od državnih institucija, a nije bilo rakcija ni iz Prištine.

Priština: Institucije Srbije izmislile vest o hapšenju

Tišinu je u sredu uveče prekinulo Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Kosova saopštenjem da postoji sumnja da su institucije Srbije izmislile vest o hapšenju kosovskog državljanina M. I. koji se navodno tereti za radne zločine.

“Koha” prenosi da iz kosovskog ministarstva tvrde da nisu uspeli da obezbede informacije o tom slučaju ni preko Kancelarije za vezu Kosova u Srbiji, kao ni od diplomatskih misija zemalja Kvinta i Euleksa.

„Ovakav razvoj događaja ostavlja prostor za sumnju da su izjave o ovakvim hapšenjima izmišljene i da imaju propagandne svrhe vladinog i državnog establišmenta Srbije. Međutim, u narednim danima ostaje da se razjasni da li je reč o stvarnom hapšenju državljanina Kosova sa inicijalima M.I. ili je reč o smišljenoj akciji u političko-propagandne svrhe Srbije“, navelo je to ministarstvo.

Dimitrijević: Nastavak svojevrsnog haosa u odnosima Beograda i Prištine

Urednik Radija Goraždevac Darko Dimitrijević u razgovoru za „Vreme“ konstatuje da postoji veoma malo informacija o ovom slučaju, kao i da je za njega ovaj slučaj nastavak svojevrsnog haosa u odnosima Beograda i Prištine.

„Na Kosovu imamo mnogo montiranih slučajeva, pre svega usmerenih protiv ljudi koji pokušavaju da vrate svoju imovinu. Njih hapsi kosovska policija pod optužbom za ratne zločine. Onog trenutka kada raseljeno lice dođe na Kosovo i krene da traži svoju imovinu, on je po nekom automatizmu ratni zločinac. A u poslednje vreme imamo i nekoliko hapšenja u Srbiji koja su po mom viđenju neka kontramera Beograda zbog pomenutih hapšenja na Kosovu“, ukazuje Dimitrijević.

Sve to pokazuje da se odnosi Beograda i prištine konstantno pogoršavaju, a da će najdeblji kraj zbog toga obični građani.

„To nije dobro ni za srpski ni za albanski narod. Malo političari rade na tome da smire ljude, da se bave budućnošću, već se mnogo više bave proščlošću. Očigledno je da je u pitanju revanšizam. Vlada Kosova sprovodi partijski program Samoopredeljenja I hapsi Srbe, dok sa druge strane imamo revanšizam Beograda zbog mnogih skandaloznih procesa koji se vode na Kosovu. To uopšte nije dobro“, istakao je Dimitrijević.

Sagovornik Vremena je pomenuo dva najistaknutija procesa za koje kaže da su skandalozni, a da se trenutno vode na Kosovu.

Slučaj Đoković

Prvi je slučaj Milorada Đokovića koji je 15 godina živeo na Kosovu i koji je non stop bio dostupan kosovskoj policiji, a u tom periodu protiv njega nije pokrenut nijedan krivični postupak. Međutim, onog trenutka kada je dobio spor pred Višim sudom u Prištini protiv lokalne vlasti, on je proglašen za ratnog zločinca.

Đoković je sam živeo na svom imanju u Vitomorici, a poslednjih godina se tužio s lokalnim vlastima zbog parcele koju je od opštine Peć dobio devedesetih godina i na kojoj je podigao kuću. Lokalne vlasti su pokušale da oduzmu deo Đokovićevog imanja, ali je Viši sud Kosova presudio u njegovu korist.

Slučaj Pantić

Drugi je slučaj 85-godišnjeg Tomislava Pantića. On je uhapšen na prelazu Jarinje nakon što je dve godine tražio da mu se vrati imovina koju je zaposeo jedan od veterana Oslobodilačke vosjke Kosova. Na kraju su ga optužili da je krao ovce.

“To je toliko neozbiljno, ali odslikava politiku Prištine prema onima koji pokušaju da povrate ono što im je oteto”, kaže Dimitrijević.

I zaključuje: „Kao posledicu toga imamo nerazumne pokušaje Beograda da se revanšira za tako nešto. Najveće žrtve u takovom haotičnom odnosu Beograda i Prištine su obični ljudi, pre svega povratnici, koji ne mogu da ostvare pravo na svoju imovinu i koji su pored svega optuženi za najteže zločine“.