Planirani sastanak ministara spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Ukrajine o rešavanju ukrajinske krize, koji je trebalo da se održi 23. aprila u Londonu, otkazan je u poslednjem trenutku
Britansko Ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je da će se umesto sastanka na ministarskom nivou održati sastanak nižeg diplomatskog nivoa, bez javnog objavljivanja rezultata tih razgovora.
Ovaj potez usledio je nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbacio mirovni okvir koji je predložila administracija Donalda Trampa, navode mediji.
Ukrajina odbacuje „diktirani mir“
Kako je prenela dobro obaveštena medijska platforma Axios, Vašington je od Kijeva očekivao konačan odgovor na dokument koji je nazvan „finalna ponuda“, sastavljen nakon nekoliko tajnih diplomatskih šatl susreta, uključujući i sastanak specijalnog američkog izaslanika Stiva Vitkofa sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Prema ovom planu, Ukrajina bi morala da formalno pravno prizna rusku kontrolu nad Krimom i faktičku kontrolu Moskve nad okupiranim delovima Donjecke, Luganske, Hersonske i Zaporoške oblasti u zamenu za bezbednosne garancije i ekonomsku pomoć.
Zelenski je prema diplomatskim izvorima odbacio takvu ponudu, rekavši da „Ukrajina neće trgovati svojom teritorijom“. Njegov stav podržala je i ukrajinska delegacija koja je, uprkos otkazivanju ministarskog sastanka, ipak stigla u London, predvođena šefom kabineta predsednika Andrejom Jermakom, ministrom odbrane Rustemom Umerovim i ministrom spoljnih poslova Andrejom Sibijom.
SAD bez jedinstva sa saveznicima
Američki državni sekretar Marko Rubio, koji je trebalo da predstavi ovaj predlog u Londonu, otkazao je put nakon izjave ukrajinskog predsednika. Ubrzo nakon toga, iz pregovora su se povukli ministri Francuske i Nemačke, kao i britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lemi.
Prema navodima Fajnenšel tajmsa, ovaj niz otkazivanja ukazuje na duboke podele među zapadnim saveznicima po pitanju pristupa rešavanju ukrajinskog konflikta.
„Ne samo da su ključni američki pregovarači odbili da se sastanu sa svojim francuskim, britanskim i ukrajinskim kolegama u Londonu, već je postalo evidentno da se prava akcija dešava negde drugde“, dodaje ovaj list.
Trampovih devet tačaka za mir
Dokument ponikao iz „kuhinje“ američke administracije, a koji je izazvao kontroverze, navodno sadrži devet tačaka, koje uključuju:
Moskva spremna na zamrzavanje konflikta
U paralelnoj diplomatskoj inicijativi, Kremlj je preko Vitkofa navodno ponudio da zaustavi invaziju na Ukrajinu duž sadašnje linije fronta i odustane od „maksimalističkih ciljeva“ u pogledu osvojenih teritorija. Ova ponuda se poklapa sa američkim predlogom, ali je u Evropi doživljena kao pokušaj da se Rusiji omogući da „zapečati teritorijalne dobitke“.
Evropski lideri, uključujući Makrona i Šolca, ostaju pri stavu da teritorijalni integritet Ukrajine mora biti očuvan i nastavljaju da vojno i finansijski podržavaju Kijev „do konačne pobede“.
Ruski predsednik Vladimir Putin, međutim, nedavno je prilično samouvereno izjavio da više „niko ne sumnja“ da će Rusija pobediti u specijalnoj vojnoj operaciji.
Podeljeni Dan pobede
Iako SAD insistiraju da je ponuđeni dokument o primirju „poslednja prilika“ za mir, Kijev za sada nije spreman na ustupke koji bi značili priznanje okupacije dela svoje teritorije. Ipak, kako navodi agencija Blumberg, američki potpredsednik Džej Di Vens naglasio je da je došlo vreme da se kaže ili „da“ ovom planu, ili će Sjedinjene Države odustati od pokušaja da se okonča rat.
Istovremeno, situacija na terenu ostaje i dalje napeta — nakon kratkog Uskršnjeg primirja, nastavljaju se sukobi duž cele linije fronta, što pokazuje da nijedna strana u sukobu u Ukrajini ne namerava da se povuče i napravi ustupke, ni politički, ni vojno.
A rat u Ukrajini obeležiće i proslavu 80. godišnjice pobede nad fašizmom. Dok Rusija za 9. maj priprema grandioznu paradu u Moskvi, Kijev istog dana organizuje poseban skup na koji će pozvati lidere zemalja članica Evropske unije. Slovački premijer Robert Fico za sada je jedini lider iz EU koji planira da prisustvuje proslavi u Moskvi.
I dok pregovori o miru u Ukrajini tapkaju u mestu, sve je jasnije da će se ključne odluke o budućoj mapi istočne Evrope donositi što na frontu, što u tišini diplomatskih kanala koji deluju daleko od očiju javnosti.
Patrijarh srpski Porfirije služio je danas Svetu arhijerejsku liturgiju u Pećkoj patrijaršiji, istakavši važnost ljubavi prema bližnjima, ali i prema onima koji nas ne razumeju i ponekad ne prihvataju. Studenti u blokadi uputili su vernicima iskrene želje za mir, ljubav i nadu
Zahtev Milorad Dodik za privremenu meru odbijen je pred Evropski sud za ljudska prava, dok će se o njegovoj apelaciji odlučivati u narednim fazama postupka
KRIK je pisao da aktuelni premijer Srbije poseduje vilu od milion evra, pa je Đuro Macut podneo žalbu da mu crtaju metu na čelu i pozvao se na zlu kob Zorana Đinđića
Zašto Aleksandar Vučić uporno zove studente i opozicione partije na dijalog i treba li oni ikada da se odazovu
Konzorcijum privatnih prevoznika zvanično je zatražio od Grada Beograda povećanje plaćanja iz budžeta za više od šest odsto, navodi Centar za lokalnu samoupravu
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
