Planirani sastanak ministara spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Ukrajine o rešavanju ukrajinske krize, koji je trebalo da se održi 23. aprila u Londonu, otkazan je u poslednjem trenutku
Britansko Ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je da će se umesto sastanka na ministarskom nivou održati sastanak nižeg diplomatskog nivoa, bez javnog objavljivanja rezultata tih razgovora.
Ovaj potez usledio je nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbacio mirovni okvir koji je predložila administracija Donalda Trampa, navode mediji.
Ukrajina odbacuje „diktirani mir“
Kako je prenela dobro obaveštena medijska platforma Axios, Vašington je od Kijeva očekivao konačan odgovor na dokument koji je nazvan „finalna ponuda“, sastavljen nakon nekoliko tajnih diplomatskih šatl susreta, uključujući i sastanak specijalnog američkog izaslanika Stiva Vitkofa sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Prema ovom planu, Ukrajina bi morala da formalno pravno prizna rusku kontrolu nad Krimom i faktičku kontrolu Moskve nad okupiranim delovima Donjecke, Luganske, Hersonske i Zaporoške oblasti u zamenu za bezbednosne garancije i ekonomsku pomoć.
Zelenski je prema diplomatskim izvorima odbacio takvu ponudu, rekavši da „Ukrajina neće trgovati svojom teritorijom“. Njegov stav podržala je i ukrajinska delegacija koja je, uprkos otkazivanju ministarskog sastanka, ipak stigla u London, predvođena šefom kabineta predsednika Andrejom Jermakom, ministrom odbrane Rustemom Umerovim i ministrom spoljnih poslova Andrejom Sibijom.
SAD bez jedinstva sa saveznicima
Američki državni sekretar Marko Rubio, koji je trebalo da predstavi ovaj predlog u Londonu, otkazao je put nakon izjave ukrajinskog predsednika. Ubrzo nakon toga, iz pregovora su se povukli ministri Francuske i Nemačke, kao i britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lemi.
Prema navodima Fajnenšel tajmsa, ovaj niz otkazivanja ukazuje na duboke podele među zapadnim saveznicima po pitanju pristupa rešavanju ukrajinskog konflikta.
„Ne samo da su ključni američki pregovarači odbili da se sastanu sa svojim francuskim, britanskim i ukrajinskim kolegama u Londonu, već je postalo evidentno da se prava akcija dešava negde drugde“, dodaje ovaj list.
Trampovih devet tačaka za mir
Dokument ponikao iz „kuhinje“ američke administracije, a koji je izazvao kontroverze, navodno sadrži devet tačaka, koje uključuju:
Moskva spremna na zamrzavanje konflikta
U paralelnoj diplomatskoj inicijativi, Kremlj je preko Vitkofa navodno ponudio da zaustavi invaziju na Ukrajinu duž sadašnje linije fronta i odustane od „maksimalističkih ciljeva“ u pogledu osvojenih teritorija. Ova ponuda se poklapa sa američkim predlogom, ali je u Evropi doživljena kao pokušaj da se Rusiji omogući da „zapečati teritorijalne dobitke“.
Evropski lideri, uključujući Makrona i Šolca, ostaju pri stavu da teritorijalni integritet Ukrajine mora biti očuvan i nastavljaju da vojno i finansijski podržavaju Kijev „do konačne pobede“.
Ruski predsednik Vladimir Putin, međutim, nedavno je prilično samouvereno izjavio da više „niko ne sumnja“ da će Rusija pobediti u specijalnoj vojnoj operaciji.
Podeljeni Dan pobede
Iako SAD insistiraju da je ponuđeni dokument o primirju „poslednja prilika“ za mir, Kijev za sada nije spreman na ustupke koji bi značili priznanje okupacije dela svoje teritorije. Ipak, kako navodi agencija Blumberg, američki potpredsednik Džej Di Vens naglasio je da je došlo vreme da se kaže ili „da“ ovom planu, ili će Sjedinjene Države odustati od pokušaja da se okonča rat.
Istovremeno, situacija na terenu ostaje i dalje napeta — nakon kratkog Uskršnjeg primirja, nastavljaju se sukobi duž cele linije fronta, što pokazuje da nijedna strana u sukobu u Ukrajini ne namerava da se povuče i napravi ustupke, ni politički, ni vojno.
A rat u Ukrajini obeležiće i proslavu 80. godišnjice pobede nad fašizmom. Dok Rusija za 9. maj priprema grandioznu paradu u Moskvi, Kijev istog dana organizuje poseban skup na koji će pozvati lidere zemalja članica Evropske unije. Slovački premijer Robert Fico za sada je jedini lider iz EU koji planira da prisustvuje proslavi u Moskvi.
I dok pregovori o miru u Ukrajini tapkaju u mestu, sve je jasnije da će se ključne odluke o budućoj mapi istočne Evrope donositi što na frontu, što u tišini diplomatskih kanala koji deluju daleko od očiju javnosti.
Pred protest na Vidovdan uhapšeno je šestoro ljudi zbog „pripremanja dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije“. Predsednica Skupštine Ana Brnabić kaže da se hapšenja „apsolutno” nastavljaju
U subotu, na Vidovdan, Beograd i Srbiju čeka prvi veliki protest otkako su studenti u blokadi zatražili vanredne izbore
Sa severa Afrike stiže vreli talas koji će Srbiju zagrejati do krajnjih granica – a dok čekamo večernje naoblačenje, lekari apeluju na oprez
Više javno tužilaštvo u Beogradu je navelo da su uhapšeni I. M, N. A. i B. M, koji se sumnjiče da su izvršila krivično delo pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije. Zbog sumnje na isto krivično delo uhapšene još tri osobe
Građani hoće da režim ode, a takve se stvari uvek završe po volji građana, piše „Vreme“ u novom broju pred veliki miting u Beogradu
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Pretnje Aleksandra Vučića i njegovi pokušaji da obeshrabri građane da se priključe Vidovdanskom protestu zvuče kao zviždanje u mraku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
