Mirovni pregovori: Zašto je Zelenski odbio „finalnu ponudu” Donalda Trampa?

Britansko Ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je da će se umesto sastanka na ministarskom nivou održati sastanak nižeg diplomatskog nivoa, bez javnog objavljivanja rezultata tih razgovora.

Ovaj potez usledio je nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbacio mirovni okvir koji je predložila administracija Donalda Trampa, navode mediji.

Ukrajina odbacuje „diktirani mir“

Kako je prenela dobro obaveštena medijska platforma Axios, Vašington je od Kijeva očekivao konačan odgovor na dokument koji je nazvan „finalna ponuda“, sastavljen nakon nekoliko tajnih diplomatskih šatl susreta, uključujući i sastanak specijalnog američkog izaslanika Stiva Vitkofa sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Prema ovom planu, Ukrajina bi morala da formalno pravno prizna rusku kontrolu nad Krimom i faktičku kontrolu Moskve nad okupiranim delovima Donjecke, Luganske, Hersonske i Zaporoške oblasti u zamenu za bezbednosne garancije i ekonomsku pomoć.

Zelenski je prema  diplomatskim izvorima odbacio takvu ponudu, rekavši da „Ukrajina neće trgovati svojom teritorijom“. Njegov stav podržala je i ukrajinska delegacija koja je, uprkos otkazivanju ministarskog sastanka, ipak stigla u London, predvođena šefom kabineta predsednika Andrejom Jermakom, ministrom odbrane Rustemom Umerovim i ministrom spoljnih poslova Andrejom Sibijom.

SAD bez jedinstva sa saveznicima

Američki državni sekretar Marko Rubio, koji je trebalo da predstavi ovaj predlog u Londonu, otkazao je put nakon izjave ukrajinskog predsednika. Ubrzo nakon toga, iz pregovora su se povukli ministri Francuske i Nemačke, kao i britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lemi.

Prema navodima Fajnenšel tajmsa, ovaj niz otkazivanja ukazuje na duboke podele među zapadnim saveznicima po pitanju pristupa rešavanju ukrajinskog konflikta.

„Ne samo da su ključni američki pregovarači odbili da se sastanu sa svojim francuskim, britanskim i ukrajinskim kolegama u Londonu, već je postalo evidentno da se prava akcija dešava negde drugde“, dodaje ovaj list.

Trampovih devet tačaka za mir

Dokument ponikao iz „kuhinje“ američke administracije, a koji je izazvao kontroverze, navodno sadrži devet tačaka, koje uključuju:

1. Priznanje Krima kao ruske teritorije
2. Faktičko prihvatanje ruske kontrole nad većinom okupiranih oblasti u Donbasu, Hersonu i Zaporožju
3. Ukrajina se odriče članstva u NATO-u, ali joj je otvoren put ka članstvu u EU
4. Rusija povlači snage iz delova Harkovske oblasti
5. Ukidanje svih sankcija uvedenih Rusiji od 2014. godine
6. Zaporoška nuklearka ostaje pod ukrajinskim suverenitetom, ali bi njome upravljale SAD
7. Garancije slobodne plovidbe Dnjeprom
8. Snažne bezbednosne garancije evropskih i drugih zemalja
9. Finansijska kompenzacija i podrška obnovi Ukrajine

Moskva spremna na zamrzavanje konflikta

U paralelnoj diplomatskoj inicijativi, Kremlj je preko Vitkofa navodno ponudio da zaustavi invaziju na Ukrajinu duž sadašnje linije fronta i odustane od „maksimalističkih ciljeva“ u pogledu osvojenih teritorija. Ova ponuda se poklapa sa američkim predlogom, ali je u Evropi doživljena kao pokušaj da se Rusiji omogući da „zapečati teritorijalne dobitke“.

Evropski lideri, uključujući Makrona i Šolca, ostaju pri stavu da teritorijalni integritet Ukrajine mora biti očuvan i nastavljaju da vojno i finansijski podržavaju Kijev „do konačne pobede“.

Ruski predsednik Vladimir Putin, međutim, nedavno je prilično samouvereno izjavio da više „niko ne sumnja“ da će Rusija pobediti u specijalnoj vojnoj operaciji.

Podeljeni Dan pobede

Iako SAD insistiraju da je ponuđeni dokument o primirju „poslednja prilika“ za mir, Kijev za sada nije spreman na ustupke koji bi značili priznanje okupacije dela svoje teritorije. Ipak, kako navodi agencija Blumberg, američki potpredsednik Džej Di Vens naglasio je da je došlo vreme da se kaže ili „da“ ovom planu, ili će Sjedinjene Države odustati od pokušaja da se okonča rat.

Istovremeno, situacija na terenu ostaje i dalje napeta — nakon kratkog Uskršnjeg primirja, nastavljaju se sukobi duž cele linije fronta, što pokazuje da nijedna strana u sukobu u Ukrajini ne namerava da se povuče i napravi ustupke, ni politički, ni vojno.

A rat u Ukrajini obeležiće i proslavu 80. godišnjice pobede nad fašizmom. Dok Rusija za 9. maj priprema grandioznu paradu u Moskvi, Kijev istog dana organizuje poseban skup na koji će pozvati lidere zemalja članica Evropske unije. Slovački premijer Robert Fico za sada je jedini lider iz EU koji planira da prisustvuje proslavi u Moskvi.

I dok pregovori o miru u Ukrajini tapkaju u mestu, sve je jasnije da će se ključne odluke o budućoj mapi istočne Evrope donositi što na frontu, što u tišini diplomatskih kanala koji deluju daleko od očiju javnosti.