Foto: Miloš Milivojević/Tanjug
Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine je izjavio da očekuje da će Beograd i Priština na sastanku u Briselu 27. februara prihvatiti evropski plan za rešavanje kosovskog pitanja
„Plan, koji verujem da ćemo da prihvatimo u ponedeljak, će postati obavezujući i za jednu i za drugu stranu. To nije privremeni sporazum, posle njega će se nastaviti proces sveobuhvatne normalizacije odnosa koji treba da se završi potpisivanjem sveobuhvatnog sporazuma, pre ulaska Srbije i Kosova u Evropsku uniju“, rekao je Specijalni izaslanik EU za dijalog između Beograda i Prištine Miroslav Lajčak u intervjuu Tanjugu, a prenosi RTS.
Dokument (poznat kao francusko-nemački plan za Kosovo), koji se I dalje drži u tajnosti će, kaže, biti dostupan javnosti kada ga budu prihvatile obe strane.
Upitan da li zakazani sastanak 27. februara znači da je postignuta saglasnost i Beograda i Prištine u vezi sa finalnom verzijom francusko-nemačkog plana, Lajčak je rekao o da se od septembra razgovara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem o evropskom predlogu, a „predsednik Vučić u januaru, a premijer Kurti u februaru su rekli da prihvataju taj predlog, pa u Briselu i očekuju od “naših partnera da zvanično i javno prihvate taj predlog i da razgovaramo o njegovoj implementaciji”.
Ocenio je Lajčak da je predstojeći sastanak u Briselu veoma značajan jer će od stavova strana u pregovorima zavisiti sledeći koraci, to jest: „Prihvatanje našeg predloga koji podržava 27 članica EU i SAD znači da su oni odlučili da poboljšaju svoje odnose i ubrzaju svoj evropski put. Ako bi jedna ili obe strane odbile taj predlog to bi bio negativan signal da nisu spremne da normalizuju međusobne odnose i da nisu spremne da brže krenu evropskim putem, tako da očekujemo da će plan biti prihvaćen”.
M.N./RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Da bi prikrio činjenice da je on bio na vlasti kada je Kosovo izgubljeno, Alksandar Vučić odgovornost za gubitak Kosova prebacuje na petoooktabrsku vlast, što je, naravno, netačno. U trenutku kada se uspostavlja petooktobarska republika Kosovo de facto više ne pripada Srbiji, ona nema prerogative suverenosti na teritoriji KiM
Jasna perspektiva članstva Srbije u EU, investicije u energetski sektor koje bi Srbiju oslobodile energetske zavisnosti od Rusije, dolazak američkih i evropskih kompanija, samo su deo "šargarepe" koja čeka Srbiju ukoliko pristane na predlog Zapada za rešavanje kosovskog pitanja. A što se „štapa“ tiče, Srbija bi odbijanjem bila izložena ozbiljnim udarcima koji bi je ekonomski i politički bacili unazad
Povinovanje nemačko-francuskom planu za Kosovo, koji je ultimativno bačen u lice Srbije, bila bi „izdaja nacionanih interesa“, „kapitulacija“, „predaja KiM na rate“, „suspenzija državnosti i institucija“, „Potiranje srpskog nacionalnog bića“ i tako dalje
