Foto: Gerd Altmann/Pixabay
Jasna perspektiva članstva Srbije u EU, investicije u energetski sektor koje bi Srbiju oslobodile energetske zavisnosti od Rusije, dolazak američkih i evropskih kompanija, samo su deo "šargarepe" koja čeka Srbiju ukoliko pristane na predlog Zapada za rešavanje kosovskog pitanja. A što se „štapa“ tiče, Srbija bi odbijanjem bila izložena ozbiljnim udarcima koji bi je ekonomski i politički bacili unazad
Diplomatski izvori Demostata tvrde da su tačni navodi o tome sa kakvim će se posledicama Srbija suočiti ukoliko ne prihvati nemačko-francuski, tj. evropsko-američki plan za trajno rešenje odnosa između Beograda i Prištine, a to su: prekid evropskih integracija, zaustavljanje i povlačenje investicija, povratak viznog režima, a pod znakom pitanja bi mogao da bude i aranžman sa Međnarodnim monetarnim fondom (MMF).
Šargarepa
Izvori Demostata tvrde da je „velika petorka“ (izaslanici SAD, EU, Nemačke, Francuke i Italije) prenela predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na sastanku u Beogradu da bi Srbija, ukoliko prihvati evropski plan za rešavanje kosovskog pitanja, mogla da uđe u Evropsku uniju 2030. godine.
U međuvremenu bi se Srbija korak po korak uključivala u strukture EU, poput zajedničkog evropskog tržišta, koje omogućava slobodan protok robe, ljudi, kapitala i usluga i pre nego što bi potala ravnopravan član evropske političke zajednice sa pravom glasa, navode diplomatski izvori.
Pored jasne evropske perspektive, Srbija bi, ukoliko pristane na predloženi plan, dobila i ekonomsku pomoć, kroz donacije i povoljne kredite, kao i investicije u energetiku, koje bi Srbiju oslobodile energetske zavisnosti od Rusije i ruskog monopola u toj oblasti.
Evropski zvaničnici stavljaju u izgled i nove investicije u drugim oblastima privrede, uz proširenje poslovanja kompanija koje već posluju u Srbiji, poput Riviana i Stelantisa, a koje, kako navode izvori Demostata, imaju ozbiljne planove u Srbiji, ali čekaju poteze srpskog rukodovodstva.
Štap
Međutim, ako bi Beograd odbio plan Zapada za Kosovo i pokazao da nije konstruktivan u dijalogu sa Prištinom, došlo bi do obustavljanja i povlačenja evropskih i američkih investicija, piše Demostat.
Kako se navodi, već postoje kompanije koje su do daljeg stopirale planove za investicije u Srbiju, najpre zbog neusklađivanja spoljne i bezbednosne politike, koje za sobom vuče povećan rizik poslovanja u Srbiji. Ovu informaciju potvrđuju i izvori „Vremena“.
Izvori Demostata su potvrdili Vučićevu izjavu da mu je petorka saopštila da će se Beograd ukoliko ne prihvati ponuđeni plan suočiti sa prekidom procesa evrointegracija, zaustavljanjem i povlačenjem investicija i sveobuhvatnim merama u ekonomskom i političkom smislu, mada Srbija ne bi bila pod formalnim sankcijama EU.
Prema izvorima Demostata, posledice odbijanja evropsko-američkog plana bi bile prekid evrointegracija, zaustavljanje i povlačenje stranih investicija, povratak viznog režima, stopiranje donacija i pristupa fondovima.
Sagovornici Demostata navode i da bi odbijanje evropskog plana dovelo u pitanje aranžman Srbije sa MMF, što bi moglo da ugrozi i fiskalnu stabilnost Srbije.
Izvori Demostata navode, takođe, da plan koji se pojavio u medijima nije autentičan niti konačna verzija sporazuma koji će se naći na pregovaračkom stolu. U sporazum će se, između ostalog, pretočiti i tačka 14 iz Briselskog sporazuma, u kojoj se navodi da nijedna strana neće blokirati ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU.
U sporazumu se, tvrde izvori Demostata, neće eksplicitno pominjati priznanje Kosova ili članstvo Kosova u UN, tako da neće biti pređene crvene linije o kojima je Vučić govorio – priznanje Kosova, članstvo u UN i obavezno formiranje Zajednice srpskih opština.
M.N./FoNet/Demostat
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Pet mogućih argumenata da je uzbuđivanje javnosti, medija i političkih protivnika Šolc-Makronovim planom zapravo samo još jedan igrokaz Aleksandra Vučića i da nije došao nikakav kosovski Dan D, već da on samo hoće da opipa puls naroda i, opet jednom, kupi vreme
Suština poruke koju je sinoć sa Andrićevog venca poslao predsednik Srbije svodi se na jednu rečenicu: došao je kraj politike vrdanja, Srbija pod njegovim vođstvom je od maksime i Kosovo i Evropska unija stigla do raskrsnice na kojoj jedan put vodi u Brisel, a drugi u Kosovsku Mitrovicu. Ili, rečnikom vremena u kojem je Aleksandar Vučić stasavao u dobrog radikala, on, a to znači Srpkinje i Srbi, mogu da biraju između ovozemljske i nebeske Srbije
U ideju o Kosovu unutar Srbije ne veruju ni vučići uveoci, ni obradovići, ni milanjovanovići, ali šta ih košta da baljezgaju. Sve dok neko od njih ne bude morao da prizna stvarnost, a to će, gle pravde, biti baš Vučić Aleksandar, čovek koji je, zajedno s Ivicom Dačićem, Slobodanom Miloševićem, Vojislavom Šešeljem, Tomislavom Nikolićem, Aleksandrom Vulinom (itd.) izgubio Kosovo „de facto“ i „de iure“. I u tome ga, Vučića, svom gađenju uprkos, treba podržati
Vučić se u poslednjem obraćanju naciji ponašao poput pravog tinejdžera: te svi su krivi osim mene, te niko me ne razume, te samo da znate šta sam im reko', te otići ću pa se sami igrajte države
Za razliku od vlasti, opozicja treba da se drži zakona, institucija i pravila. Ako Vučić posle deset godina sada hoće da razgovara sa njenim predstavnicima o Kosovu, neka ima lepo zvanično pošalje poziv za sastanak, a ne da ih poziva preko televizije. Neka im pošalje dokument o kome treba da razgovaraju i odlučuju u Skupštini Srbije, pa neka onda učestvuju u tome. Nije Skupština pričaonica kao u Zadruzi ili Parovima
