Foto: Tanjug/ Sava Radovanovic
Jedan od organizatora Prajda Goran Miletić za portal "Vremena" kaže da su što se tiče pokušaja zapošljavanja u najlošijem položaju svakako trans osobe, ali i drugi pripadnici LGBT zajednice čiji vizuelni identitet odstupa od onog što je uobičajno
Politike usmerene na jačanje društvenog uključivanja lezbejki, homoseksualaca, biseksualnih, transrodnih i interseksualnih (LGBTI) osoba mogle bi da pomognu u izgradnji pravednijih i ravnopravnijih društava i da budu od koristi privredama Severne Makedonije i Srbije, navodi se u novim izveštajima Svetske banke.
Prema nedavno urađenom istraživanju godišnji bruto domaći proizvod (BDP) Severne Makedonije i Srbije povećao bi se u proseku za 0,6 odsto ukoliko bi se smanjile prepreke za ulazak na tržište rada za LGBTI osobe koje se suočavaju sa diskriminacijom zbog svoje seksualne orijentacije, rodnog identiteta i izražavanja i polnih karakteristika. Iskorenjivanje isključenosti u Severnoj Makedoniji i Srbiji bi donelo dodatnih 64, odnosno 293 miliona američkih dolara njihovim privredama, navodi se u saopštenju beogradske kancelarije Svetske banke.
„Uvek se postavlja pitanje da li je situacija bolja, ali se odgovor mora dati pažljivo jer je veoma bitno sa kojim vremenskim trenutkom poredimo današnju situaciju, kao i sa kojim se državama poredimo. Ako govorimo o zapošljavanju, kao i o nekim drugim oblastima, situacija je svakako bolja nego pre 1994. godine kada je homoseksualnost bila zabranjena i kažnjiva, pa je bilo gotovo nemoguće biti otvoreno LGBT u poslovnom okruženju, kaže za portal “Vremena” Goran Miletić, jedan od ključnih organizatora Prajda u Srbiji.
On je rekao da, međutim, treba posmatrati vremenski okvir od protekle dve decenije, budući da je 2005. godine donet Zakon o radu koji eksplicitno zabranjuje diskriminaciju po osnovu seksualne orijentacije.
“Iako imamo ovaj jasan pravni standard, situacija se u praksi nije mnogo promenila i LGBT osobe po pravilu biraju da sakriju svoju seksualnu orijentaciju, da za razliku od svojih heteroseksualnih kolega ne pričaju o privatnom životu i često se suočavaju sa homofobičnim vicevima i komentarima. U najgorim slučajevima, oni postaju žrtve diskriminacije i maltretiranja, ali se po pravilu ne obraćaju sudovima, Poverenici za ravnopravnost ili nevladinim organizacijama jer se plaše viktimizacije,” dodaje Miletić.
Kaže i da su, što se tiče pokušaja zapošljavanja, svakako u najlošijem položaju trans osobe, ali i drugi pripadnici LGBT zajednice čiji vizuelni identitet odstupa od onog koji se očekuje.
Treba poboljšati zakone
“Ono što svakako može da se uradi je poboljšanje zakonodavnog okvira, prvenstveno kroz usvajanje Zakona o istopolnim partnerstvima. Onog trenutka kada država i zakon počnu da prepoznaju zajednice života i partnere, situacija na radnom mestu će polako početi da se menja i to se pokazalo i u Hrvatskoj i Crnoj Gori posle donošenja sličnih zakona.
Druga mera treba da bude davanje prioriteta slučajevima diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije i to naročito onih, koji se tiču zapošljavanja. Takvih slučajeva nema puno zbog straha od viktimizacije, ali bi nekoliko pozitivnih presuda pokazalo poslodavcima da je ovakva praksa neprihvatljiva,“ zaključuje Miletić.
Novi izveštaji Svetske banke ističu da su i Severna Makedonija i Srbija uvele važne reforme koje štite prava LGBTI osoba, ali se te osobe i dalje suočavaju sa diskriminacijom i isključivanjem. Veća je verovatnoća da će LGBTI osobe u Srbiji biti u ekonomski nepovoljnijem položaju od opšte populacije, a jedna od sedam LGBTI osoba u Severnoj Makedoniji i dalje se suočava sa diskriminacijom na radnom mestu u smislu zapošljavanja, otpuštanja i profesionalnog napredovanja. Izveštaji ukazuju da smanjenje stigme i diskriminatornih iskustava među LGBTI osobama može imati značajan pozitivan uticaj na ekonomiju, dodaje globalni savetnik Svetske banke za seksualnu orijentaciju i rodni identitet Klifton Kortez.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Posle izbora za nove članove Visokog saveta tužilaštva, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković kaže za „Vreme“ da su javni tužioci svojim glasovima poslali jasnu poruku u prilog samostalnosti tužilaštva
Štandovi za potpis građana biće postavljeni u više od 50 gradova i na više od 180 lokacija, kako bi studenti proverili podršku građana
Dosadašnji članovi rukovodstva PSG-a, uključujući predsednika i zamenicu predsednika novosadskog odbora, podneli su neopozive ostavke i najavili istupanje iz članstva stranke zbog nepremostivih razlika u političkom delovanju
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
