Dekanica Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović kaže da se nakon napada nožem oseća nebezbedno i da dobija „prijateljske poruke” da je ugrožena
Prošlo je devet dana od kako je dekanica Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović napadnuta nožem. Ubrzo nakon toga njen suprug je za nju zatražio policijsku zaštitu, ali do danas nema odgovora iz MUP-a.
„Osećam se anksiozno. Moj srednji unuk, koji ima deset godina, stalno plače. Prvih nekoliko dana nakon napada nožem, nije mogao da ide u školu, nije spavao noću”, kaže ona za „Južne vesti”.
„Moj suprug i moje ćerke se osećaju ugroženo. Imamo navodno ‘prijateljske’ poruke da sam ugrožena, da će da naškode članovima moje porodice i meni. Volela sam da šetam po gradu, mogli ste da me vidite svuda, to mi je bilo uživanje. Meni moja porodica sada to ne dozvoljava. Suprug me vozi na posao i odvozi s posla. Zaista imam strahove i uznemirena sam, ali nisam manje rešena da se borim do kraja za ispunjenje zahteva studenata.”
Osim pretnji i „prijateljskih poruka” o tome da je ugrožena, plaše je, kako navodi, „dehumanizacija, govor mržnje i neistine koje o njoj plasiraju pojedini režimski mediji“.
„Ne možete da zamislite da nekome uopšte padnu na pamet takve gluposti, a kamoli da ih izgovori. Izgleda da se neko uplašio mene ili ne znam iz kojih tačno razloga želi da mene ne bude. Čak i da mene ne bude, ovo se neće zaustaviti. Ovo što studenti rade je velika humana stvar, koja nema cenu. To su univerzalne vrednosti i zaista ne znam ko može da bude protiv njih”, priča dekanica.
Osim medija, odgovorni su, smatra, predstavnici vlasti.
„Mislim da su ubistvo Olivera Ivanovića i druga nerazjašnjena ubistva dovoljna opomena za čitavu civilizacijsku istoriju, kao i ubistvo demokratski izabranog premijera. Ta ubistva su se desila upravo nakon govora mržnje u tabloidima i u obraćanjima predstavnika vlasti i njihovih tumača stvarnosti. Kao da ih je neko pustio s lanca, tako izgledaju predstavnici tih tabloidnih medija”, ističe Jovanović.
Izjava Aleksandra Vučića
Veruje i da je svemu doprinela izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića o tome da Niš ima „trojku zla”, gde je svrstao i nju.
„Dao je direktnu poruku institucijama koje kontroliše: ‘Drž’te, napadajte!’. Kakvo smo to zlo nas troje naneli bilo kome? Kako smo ugrozili bilo koga? Gospodin Đorđe Stanković i ja učestvujemo u mirnim demonstracijama. Koliko znam, gospodin Dragan Milić je imao drugačiju strategiju. Ne razumem koga mi ugrožavamo, osim toga što se neko možda uplašio naših političkih kapaciteta”, priča ona.
Ističe da nije političar, već da iskazuje svoj građanski stav prema nepravdi i neodgovornosti, kao i prema načinu na koji režim pokušava da građane „pretvori u podanike”.
Iz Policijske uprave u Nišu za sada nema informacija o tome da li je urađena procena bezbednosti i šta je tačno utvrđeno.
Izvor: Južne vesti
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
