Gubici pčelinjih društava u Srbiji ove godine su katastrofalni, posebno u Vojvodini gde neki pčelari beleže stoprocentne gubitke. Uzrok je kombinacija suše, pesticida, loše ishrane i neadekvatne podrške pčelarima
Masovno uginuće pčela širom Srbije ove godine dostiglo je razmere koje pčelari nazivaju katastrofalnim – u nekim delovima Vojvodine gubici idu i do 100 odsto. Suša, jednolična ishrana, prekomerna upotreba pesticida, virusne infekcije, ali i sistemske slabosti poput neadekvatnog subvencionisanja i potpunog izostanka stručnog obrazovanja za pčelare, doveli su do situacije u kojoj se cela grana nalazi na ivici opstanka. Iako stručnjaci mesecima upozoravaju na razmere problema, reakcija države i dalje izostaje.
Predsednik Beogradskog udruženja pčelara Stanko Rajić objasnio je za „Vreme“ koji su sve negativni elementi uticali na masovno uginuće pčela koje je najviše zahvatilo pčelare u Vojvodini.
Naime, osnovi razlog za to bile su nepogodne vremenske prilike, uz nedostatak hrane, što se negativno odrazilo na opstanak pčelinjih društava.
„Kratkoživeće letnje pčele su oslabile, jedna generacija ili dve su se u toku letnje sezone manje proizvele, i te pčele nisu mogle da odneguju dugoživeće pčele, koje bi trebalo da dočekaju kraj aprila“, kaže Rajić i dodaje da su u januaru pčelarska društva bila jako dobra, dok su krajem aprila i u martu ostala sa po „šakom“ pčela i maticom.
„Sigurni smo da imaju uticaja i neka zaostala trovanja, jer kod tretiranja biljaka imate akutno trovanje, gde možete odmah primetiti da se nešto desilo. Ima i takvih hemikalija koje preko polena dospeju u košnicu, pčele taj polen smeštaju, pa na proleće, kada krenu sa razvojem, i kada krenu da troše taj polen koji su lagerovale za zimsku ishranu, kada ga još u prirodi nema, onda dolazi do negativnog uticaja tih otrova, pesticida i tako društva onda i stradaju“, objašnjava Rajić.
Kako pesticidi predstavljaju jedan od najvećih razloga zbog kojih je pčelarstvo u trenutnom stanju, Rajić ističe kako je njihova krovna organizacija i ove godine štampala letak putem kojeg pokušava da edukuje poljoprivrednike i voćare na koji način treba da tretiraju svoje useve, bez da nanose štetu pčelarima.
Stres na organizam deluje razorno, bilo da je u pitanju glad, žeđ ili druge nepovoljne okolnosti.
Pčela, iako jednostavnije građe od čoveka, reaguje slično – prošlogodišnja loša ishrana zbog suše izazvala je stres u pčelinjim društvima, što ih je učinilo podložnijima virusima i drugim bolestima.
Kao rezultat, zajednice su bile slabije i lošije razvijene tokom sezone.
„Nadam se da ćemo iz ovoga nešto naučiti“, kaže Rajić.
Bez obrazovanja nema napretka u pčelarstvu
„Republika Srbija je uložila jako puno sredstava u subvencionisanje razvoja pčelarstva. Mi smo se godinama hvalili da je naša zemlja sa najvećim brojem košnica po glavi stanovnika, pri tome sakrivali smo činjenicu da su nam prihodi po pčelinjem društvu katastrofalno mali“, saopštava Rajić.
On kaže da iako u poljoprivrednim srednjim školama postoje smerovi poput ratarstva, voćartsva i povrtartsva, smer za pčelartsvo ne postoji.
Time ukazuje na činjenicu da se ljudi ne edukuju za ovaj posao.
„Neophodno je da se sistem subvencionisanja drastično promeni – da se počne uvoditi edukacija u sferu pčelarstva i ono što je najvažnije – treba uvesti pravilo da ne sme svako biti pčelar“, kaže Rajić, navodeći da svako mora proći određenu obuku kako bi obavljao posao pčelara.
„Na Poljoprivrednom i Veterinarskom fakultetu postoje neki predmeti vezani za pčelarstvo, ali zašto ne bi uveli u srednjoj školi smer pčelarstvo, kako bi iz škole izašli stručni ljudi? Većina pčelara je počela svoj posao tako što je skinula neki roj sa grane, i onda stave to u košnicu, jer bože moj pčela sve sama radi“, saopštava Rajić.
Naime, pčele lete i do nekoliko kilometara u krug, te se može desiti da needukovan pčelar ne može da posumnja na eventualne bolesti, zbog čega će zaražena pčela odleteti na pčelinjak drugog pčelara, i preneti zarazu.
Nova opasnost na pragu: Azijski parazit se približava Srbiji
Još jedna od ozbiljnih pretnji pčelama u Srbiji predstavlja i nova vrsta parazita, koja se, kako kažu stručnjaci, približava Srbiji.
U pitanju je parazit varoa, koji sekundarno izaziva jako velike i štetne posledice.
„To je krpelj, on probuši hitin pčele, i kad probuši pčelu, ta rupica nikada ne može da zaraste. Kroz tu rupicu mogu da uđu razni virusi. Svake godine sve je više i više virusa koji napadaju naše pčele i naša društva“, objašnjava Rajić, dodajući da je ovaj virus po imenu Tropilaleaps, u Evropu stigao iz Azije, i da se mnogo brže razmnožava od običnog krpelja.
Najveći gubici pčela zabeleženi su u Vojvodini, gde iznose i do 100 odsto.
Razlog tome je, objašnjava Rajić, jednolična ishrana pčela i prekomerna upotreba određenih pesticida.
Pčelarstvo u Srbiji: Više od proizvodnje meda, ali sa sve većim izazovima
„Pčelarstvo je specifičan posao, to zahteva jako puno znanja, preciznosti i posvećenosti tome“, kaže Rajić, dodajući da mnogi ne shvataju da u košnici pored meda ima još puno pčelinjih proizvoda, poput voska, polena, pčelinjeg otrova, proizvoda koji mogu finansijski da doprinesu jednom pčelaru.
„Naši poljoprivrednici stalno pričaju o važnosti pčela, ali jako malo šta čine. U nekoj od evropskih zemalja, poput Danske, poljoprivrednik je dužan da pet odsto svoje njive ostavi za korovsko bilje. Država će mu to platiti. Ako to ima pozitivan uticaj na pčelinja društva, zašto država ne bi to subvencionisala?“, kaže on.
Naime, poljoprivrednici i velika prirodna dobra u Vojvodini, pri prskanju svojih useva, pravovremeno obaveštavaju pčelare i vode računa, kako bi se izbeglo trovanje.
„Ali šta je sa divljim oprašivačima? Drugim vrstama pčela koje love solitarne pčele koje su jako važni polinatori, ko njih obaveštava da se pomere negde?“, dodaje Rajić.
U Srbiji ima oko 700 različitih vrsta pčela, a samo jedna je medonosna.
„Te pčele nekada više liče na muve nego na pčele, ali su jako važni oprašivači. O njima se mora voditi računa“, kaže Rajić.
„Ne očekujem nikakvu reakciju države zato što je za to potrebna želja da se nešto uradi, a toga nema“, zaključuje on.
Inicijativa za Nacionalni pčelarski praznik
„Mi smo prošle godine pokrenuli inicijativu da se kod nas proglasi 12. februar kao Nacionalni pčelarski praznik. To je datum rođenja profesora Jovana Živanovića u Sremskim Karlovcima, koji se smatra za preteču racionalnog pčelarstva na ovim prostorima“, objašnjava Rajić, ističući uticaj koji je profesor Jovan Živanović imao na pčelarstvo – „podigao ga je na viši nivo“.
„Za tu inicijativu dobili smo podršku Matice srpske, podršku karlovačke bogoslovije, podršku fondacije Laza Kostić jer su rođeni istog dana, iste godine, bili su prijatelji, samo sa druge strane Dunava“, objašnjava Rajić.
Predlog će podneti Ministarstvu privrede kada se uspostavi nova Vlada, kako bi se taj dan proglasio nacionalnim praznikom, sa ciljem očuvanja pčelarstva i neophodne edukacije o istom.
Nakon nekoliko dana oporavka na VMA, predsednik Srbije će 7. maja ponovo preuzeti aktivnu ulogu u državnim poslovima, saopšteno je iz Predsedništva. Veče istog dana rezervisano je za još jedno obraćanje javnosti
Prvi čovek RTS-a Dragan Bujošević ocenio je da blokade Javnog servisa nemaju veze sa borbom za medijske slobode, već sa borbom za vlast
Nakon više od 50 dana štrajka glađu i rastućeg pritiska javnosti, aktivista Srđan Žunić pušten je iz pritvora
Nakon godina čekanja i praznih obećanja, Evropska komisija menja ton - bez konkretnih reformi i jasnog spoljnopolitičkog kursa, Srbija ne može računati na dalji napredak ka članstvu. Klaster 3 ostaje zaključan – i to porukom, ne papirom
Nakon sastanka sa predstavnicima Vlade, rektorski kolegijum i dekani Univerziteta u Beogradu poručili su da ne mogu donositi odluke u ime studenata, ali su istakli značaj daljeg dijaloga i očuvanja institucionalne autonomije
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Sa inkluzivnošću stvorenoj na plenumima, studenti bi trebalo da nastave i prilikom izbornog angažmana. Svaki glas je važan, svaki postotak dragocen. I niko tu nije suvišan, uključujući u nekom koraku i opoziciju – kakva god bila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
