Foto: Tanjug
S gledišta diktature sasvim je logično proganjati one koji misle sopstvenom glavom i koji se, po prirodi stvari, suprotstavljaju diktaturi i stalno nešto zanovetaju. Zbog toga je poželjno eliminisati ih iz javnog prostora, a još bolje eliminisati ih iz života.
U jednom reskom tekstu (Kulturni dodatak Politike od 29. 11. 2022) ruski pisac Viktor Jerofejev obaveštava neupućene zbog čega se Rusija, svako malo, obre u srednjem veku. Ruski diktatori, naime, nikako ne vole učene ljude koji misle sopstvenom glavom, pa ih, kad god se ukaže prilika – a za diktatore svaka je prilika dobra – šalju na robiju, u logore, ubijaju ih, ili, u najboljem slučaju, proteruju. Tako su radili carevi, tako su postupali komunisti (Jerofejev naročitu pažnju svraća na Lenjina, jer o Staljinu, valjda, nema smisla ni govoriti), tako na Rusiju gleda i najnoviji ruski diktator Vladimir Putin.
S gledišta diktatora to je sasvim logično: oni koji misle sopstvenom glavom po prirodi stvari se suprotstavljaju diktaturi, kritikuju je i stalno nešto zanovetaju, pa je poželjno eliminisati ih javnog prostora, a još bolje eliminisati ih iz života. Sa istragom slobodnih ljudi, posledično, zamrzava se čitavu zemlju u pretpolitičkom stanju, odnosno, u istorijskim relacijama, u predmodernom dobu poznatom kao srednji vek.
Putinova tehnika obračuna s učenim ruskim svetom nešto je, mora se priznati, drugačija od prakse njegovih prethodnika: pošto je napao Ukrajinu Putin nije zatvorio zemlju, što je, posle proglašenja mobilizacije, dovelo do juriša na granice (osim onih s Ukrajinom i Belorusijom). Verovatno je računao na dvostruku dobit: em se kukolj sam odvojio od „zdravog“ dela nacije, em se, izlivom mozgova, smanjuje pritisak unutar same zemlje. Iz Rusije su izbegli oni koji to mogu i oni koji misle sopstvenom glavom (i mogu da odu). Za Putina to je odlično. Za Rusiju to je katastrofa.
Sigurna ruka Aleksandra Vučića
Predvođena sigurnom rukom Aleksandra Vučića i Srbija radosno hita u srednji vek (gde bi se, verovatno, družila s Rusijom, samo da ova nije toliko daleko). Najpre kneževina, potom kraljevina, zatim koministička, pa nacionalistička diktatura, Srbija je u svojoj istoriji bila delotvorna republika (dakle slobodna zemlja) samo u periodu od pada Miloševića do dolaska Vučića na vlast. S reaktiviranjem Kosovskog mita Milošević je načinio povelik korak ka srednjem veku, ali je pogrešio pa se prva srpska republika nekako osovila na noge i pokušala Srbiju da vrati u sadašnjost.
Pošto se pravio da nije neprijatelj republike (u šta su mnogi poverovali, računajući nikad neprežaljene bele listiće) Vučić je osvojio vlast, potom zgazio republiku i nastavio tamo gde je Miloševiće stao. Nikada u Srbiji nisu bili previše cenjeni ljudi koji misle sopstvenom glavom, pa ih se valjda zbog toga nije ni satiralo kao u Rusiji, ali Vučić se dosetio da se protiv onih kojo misle slobodno bori na dva fronta: simboličkom, tako što promoviše srednji vek kao zlatno doba Srbije, čime, između ostalog, skreće pažnu s nedavne prošlosti u kojoj je radosno nanosio štetu Srbiji, da bi, s druge strane, zatvorio javni prostor za kritičare režima (te još uvek nema potrebe da ih hapsi i zatvara, ali polako…).
Zbog čega gušenje kritike vodi u srednji vek?
Zbog toga što slobodne političke zajednice počivaju ne, naprosto, na kritici, već na institucionalizovanoj kritici, dakle na zakonom zajemčenoj slobodi (pravu) da se vlast kritikuje javno, bez posledica po kritičare. Javno priznata politička opozicija jeste oblik institucionalizvane kritike.
Pametne su zemlje davno shvatile da je u savremenom svetu nužno jemčiti slobodu govora i delanja, ali Vučić i njegova ekipa najveće napore ulažu u rušenje takvog institucionalnoh aranžmana jer, znaju, u slobodnom nadmetanju oni ne bi imali nikakve šanse. Uostalom, sa slobodnim javnim prostorom ne bi mogli da Srbiju odvuku u srednji vek.
Viktor Jerofejev uveren je da će Putinova diktatura da eksplodira, a ako od Rusije tada išta bude ostalo, čekaće je dug i mukotrpan povratak u civilizaciju. Kada je o Srbiji reč teško je biti toliko optimističan. Jer, čak i kada Vučić bude pao, Srbiju je već toliko uneredio i izmrcvario, toliko je mozgova smrvio u upropastio, toliko je učenih ljudi odavde otišlo, da je pitanje hoće li Srbija imati snage i za elementarno održanje života. O povratku u civilizaciju ni da ne govorimo.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Patrijarh srpski Porfirije služio je danas Svetu arhijerejsku liturgiju u Pećkoj patrijaršiji, istakavši važnost ljubavi prema bližnjima, ali i prema onima koji nas ne razumeju i ponekad ne prihvataju. Studenti u blokadi uputili su vernicima iskrene želje za mir, ljubav i nadu
Zahtev Milorad Dodik za privremenu meru odbijen je pred Evropski sud za ljudska prava, dok će se o njegovoj apelaciji odlučivati u narednim fazama postupka
KRIK je pisao da aktuelni premijer Srbije poseduje vilu od milion evra, pa je Đuro Macut podneo žalbu da mu crtaju metu na čelu i pozvao se na zlu kob Zorana Đinđića
Zašto Aleksandar Vučić uporno zove studente i opozicione partije na dijalog i treba li oni ikada da se odazovu
Konzorcijum privatnih prevoznika zvanično je zatražio od Grada Beograda povećanje plaćanja iz budžeta za više od šest odsto, navodi Centar za lokalnu samoupravu
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
