Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rešio je da se obrati Crnogorcima otvorenim pismom za jedan crnogorski medij i objasni, da bolje razumeju, svoj bojkot odlaska na proslavu godišnjice nezavisnosti Crne Gore.
U tekstu dužem od 1.300 reči Vučić objašnjava da nikoga nije uvredio, da ništa nije rekao, da ni na šta nije mislio, ali da je ipak završio „razapet na krst“.
Sve ostalo već je poznati repertoar Vučićeve dramaturgije – Srbija je tolerantna, strpljiva i beskrajno dobronamerna, dok joj komšiluk uporno ne priznaje trud i zabada nož u leđa.
„Poštovani građani“, počinje Vučić obraćanje Crnogorcima u pismu na portalu Borba.me.
Predsednik objašnjava da je Crnoj Gori poželeo „svu sreću i uspeh“, ali da nije želeo da prisustvuje „glamuroznom činu“ proslave nezavisnosti. Po principu – želim vam sve najbolje, samo da to najbolje ne gledam uživo.
Vučić zatim tvrdi da je „razapet na krst“ zato što kao predsednik Srbije navodno nema pravo na slobodan stav. Ovde bi građani Srbije mogli dobro da se zapitaju kako to onda predsednik Vučić toliko govori u domaćim medijima i javnosti.
Kakvi su susedski odnosi Srbije i Crne Gore
Istorija odnosa Srbije i Crne Gore poslednjih godina teško da može da stane u formulu „mi vas samo volimo, a vi nas ne razumete“, što je možda predsednik Vučić hteo da poruči Crnogorcima.
Bilo je tu svega – od optužbi za mešanje u unutrašnje stvari, preko diplomatskih proterivanja ambasadora, do gotovo permanentnog medijskog rata između Beograda i Podgorice.
Spektar koškanja državnika dveju zemalja u poslednjih 20 godina otkako je Crna Gora proglasila nezavisnost vrlo je šarenolik.
Još od navodnog pokušaja državnog udara u Crnoj Gori 2016. godine, u kojem su crnogorske vlasti tvrdile da su učestvovali i ruski i srpski nacionalisti, odnosi dve države funkcionišu po principu stalnog političkog podozrenja.
Kasnije su usledile i tenzije oko crnogorskog Zakona o slobodi veroispovesti, kada je zvanični Beograd otvoreno stao uz Srpsku pravoslavnu crkvu i litije u Crnoj Gori, dok je tadašnja vlast Mila Đukanovića optuživala Srbiju za direktno političko i medijsko mešanje.
Diplomatski odnosi dodatno su zahladneli 2020. godine kada je Crna Gora proterala ambasadora Srbije Vladimira Božovića, nakon čega je Srbija pokušala recipročne mere, pa ih povukla u roku od jednog dana.
Vučićevih pet tačaka
Nakon uvoda Vučić prelazi na pet tačaka, u kojima gotovo uvređeno odgovara na navodne komšijske prozivke.
U prvoj i najdužoj tački, Vučić objašnjava kako se Srbija nikada nije mešala u unutrašnje stvari Crne Gore. Dok to objašnjava, pominje NATO, medije, Jovanjicu, Kavački i Škaljarski klan, crnogorske političare, proteste u Srbiji, te neizostavnu „obojenu revoluciju”.
Predsednik konstatuje i da je Srbija „volela Crnu Goru više nego ona Srbiju“.
Ništa bez Kosova
Druga tačka bavi se Kosovom, a predsednik Vučić prelazi pomalo u mod istorijskog mučeništva. Srbija, kaže Vučić, nikada nije tražila „Pljevlja ni Berane“, dok je Crna Gora priznala Kosovo.
„Crna Gora je, bratski, valjda baš zbog toga što Srbija poštuje Crnu Goru, priznala i Prizren i Gračanicu i Dečane i Pećku patrijaršiju kao deo neke druge, a ne srpske države. I ne bunimo se, i dalje vas volimo i doživljavamo kao braću, samo nemojte da nam govorite kako mi nešto uzimamo od vas”, piše, između ostalog, Vučić.
Malo i o genocidu
Treća tačka podseća da Srbija nikada nije optuživala Crnu Goru za genocid, iako je Podgorica donosila rezolucije o Srebrenici.
„Malo je bilo jedanput, moralo je tri puta. Uzgred, Srbija smatra da je Zoran Gopčević zaslužio da bazen nosi njegovo ime, Srbija smatra da žrtve Lore zaslužuju pravdu, Srbija vam ne traži ni brod Jadran koji je kralj Aleksandar sagradio, nećemo ni Prevlaku, pa zbog svega toga ne zaslužujemo vaše poštovanje, već prezir”, nastavlja Vučić.
Pominje zatim i Luku Bar, te da Srbija bratsku i prijateljsku politiku neće da menja.
A tu je i EU
Četvrta tačka vodi čitaoce u Evropsku uniju, na čijem je putu Crna Gora daleko uspešnija od Srbije.
„Želim Crnoj Gori svaki uspeh i pored činjenice što svaki sastanak crnogorskih zvaničnika počinje i završava se time što Crna Gora ukazuje na razliku između sebe i Srbije”, piše predsednik Vučić.
Dodaje i da joj želi sreću „u NATO-u, Evropi i svuda gde želi“.
Mi vas poštujemo, poštujte i vi nas
U poslednjoj, najkraćoj tački pisma, Vučić kaže da Srbija poštuje i da će poštovati Crnu Goru i njene građane, a moli i za isto u suprotnoj relaciji.
„Jedino što vas molimo je da po pitanju srpskog jezika, srpskih nacionalnih obeležja, pokažete poštovanje prema trećini svog stanovništva, makar onoliko koliko pokazujete prema pripadnicima i političkim predstavnicima onih naroda koji su vam postali pridružena braća i pomagači na evropskom putu. Samo to. I ništa više”, zaključuje Vučić i dodaje: „Neka živi prijateljstvo između Srbije i Crne Gore“.
Tu je predsednik stao, ostalo će jednom biti istorija.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
