Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta poručio je da je za pristupanje Evropskoj uniji neophodno da Srbija reformiše oblasti vladavine prava, slobode medija i izbornih zakona, kao i da uskladi spoljnu politiku sa Briselom – posebno u odnosu sa Rusijom.
Košta je naglasio da je realizacija aktuelnih reformi potrebna za napredak Srbije na putu ka Evropskoj uniji.
„Mi vas podstičemo da nastavite ubrzano da radite na reformama u tri važne oblasti. Vladavini prava, uključujući sprovođenje preporuka Venecijanske komisije o zakonima koji se tiču sudstva i tužilaštva, slobodi medija, gde treba osigurati stvaranje povoljnog ambijenta za medije i osnivanje novog Saveta REM-a na transparentan i inkluzivan način i reformisanju izbornog okvira u skladu sa preporukama ODHIR-a, pre narednih izbora”, rekao je predsednik Evropskog saveta.
On je dodao da pozdravlja četiri izborna zakona koji su usvojeni prošle nedelje i da je to važan korak, ali da je sada bitno „zaključiti to tako što ćete se pozabaviti preostalim preporukama, uključujući one koje se tiču sprečavanja zloupotrebe državnih resursa i pritiska na birače”.
Vučić „nema pojma” kako da se reši problem REM-a
Predsednik Vučić rekao je da će Srbija ispuniti sve ono što su zahtevi Venecijanske komisije, ali da „nema pojma” kako da se reši problem REM-a.
Takođe je rekao da će biti usvojena još dva ključna zakona. Jedan koji se tiče finansiranja kampanja i aktivnosti političkih organizacija i drugi antikorupcijski zakon koji, kako kaže, „nije baš toliko protiv korupcije, ali moramo da ga donesemo jer je protiv učešća funkcionera u kampanjama”. Dodao je i da mu to „ponekad dođe zabavo, ali šta da se radi, Evropske vrednosti, pa ćemo i to da izguramo u naredne dve nedelje”.
Marko Todorović, viši istraživač Centra za evropske politike za „Vreme” kaže da je predsednik Srbije o reformskim procesima govorio gotovo operativno, kao da je reč o novom setu zadataka koji se mogu mehanički sprovoditi, a ne o obavezama koje imaju dugu istoriju i koje srpske institucije već godinama imaju pred sobom.
„Takav ton je, naravno, donekle očekivan u obraćanju na ovakvom tipu događaja, jer se naglašava spremnost za saradnju i napredak. Međutim, za svakoga ko poznaje proces evropskih integracija Srbije, jasno je da se time delimično relativizuje činjenica da najveći deo tih reformi nije nov, već dugo odlagan”, kaže Todorović.
Diplomatski blag Koštin govor
On govor predsednika Evropskog saveta ocenjuje kao diplomatski blag, ali kaže da je njegova poruka bila prilično jasna. Dodaje da kada je Košta naveo tri problema za Srbiju, on je zapravo identifikovao tri oblasti u kojima EU vidi ozbiljne probleme: regionalne političke tenzije, neusaglašenost Srbije sa spoljnom politikom EU – posebno u odnosu prema Rusiji i nedovoljan tempo reformi u oblasti demokratije i vladavine prava.
Todorović smatra da njegov dolazak ne treba tumačiti kao signal da se Srbiji otvara neki prečac ka EU.
„Naprotiv, poruka je konzistentna sa onim što evropske institucije govore već godinama – Srbija može da napreduje, ali samo ako počne da isporučuje konkretne rezultate tamo gde najviše zaostaje”, naglašava viši istraživač Centra za evropske politike.
Srbija je poslednji klaster u pregovorima sa Evropskom unijom otvorila 2021. godine.
Antonio Košta je u Beograd došao u okviru turneje po Zapadnom Balkanu. Posle Beograda, odlazi u Crnu Goru gde će učestvovati na samitu EU-Zapadni Balkan u Tivtu, kome će posle velikih tenzija, ipak, prisustvovati i predsednik Vučić.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
