Foto: AP Photo/Virginia Mayo
Od 1. januara 2023. godine zvanična valuta u Hrvatskoj biće evro. Vlasti govore o istorijskom danu, poručuju da je to u interesu građana, ekonomije i države, dok opozicija tvrdi da Hrvatska ekonomski još uvek nije spremna za evro, a neki građani su zabrinuti
Na sastanku Saveta za ekonomske i finansijske poslove Evropske unije (ECOFIN) usvojena su neophodna dokumenta kojima je Hrvatska i zvanično postala 20. članica evrozone. Tako će od 1. januara 2023. umesto kune, zvanična valuta biti evro.
„Uvođenje evra nije trka, već odgovorna politička odluka. Hrvatska je uspešno ispunila sve potrebne ekonomske kriterijume i od 1. januara 2023. će plaćati u evrima“, poručio je u utorak ministar finansija Češke koja trenutno predsedava Evropskom unijom Zbinjek Stanjura.
Da bi se građani Hrvatske prilagoili do kraja 2023. cene u svim poslovnim objektima biće dualno iskazane, a zamena kuna za evre biće moguća do 2024. gdine po kursu 7,53450 kuna za jedan evro.
Hrvatska je jedina od sedam država članica EU koja je tokom prethodnih godina ispunila takozvane „kriterijume iz Mastrihta“ kako bi preuzela evro. Ti kriterijumi, između ostalog, podrazumevaju stabilnost cena, uredne javne finansije, stabilnost deviznog kursa kao i konvergenciju dugoročnih kamatnih stopa.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da Hrvatska uvodi evro jer je to u interesu građana, ekonomije, ali i države. Prema njegovim rečima, tako se diže kredibilitet i reputacija na finansijskim tržištima prema svim međunarodnim institucijama.
„Hrvatska je pristupanjem EU rekla da će prihvatiti i evro kada se za to steknu uslovi“, rekao je Plenković. Dodao je da je dublja integracije Hrvatske u EU bila i predizborno obećanje stranke koju vodi (HDZ), ali i programski prioritet čitave Vlade.
Kritike i zabrinutost
Međutim, opozicija u Hrvatskoj smatra da zemlja još uvek nije spremna da pređe na režim evra. Nije malo ni onih koji veruju da je to štetno za hrvatsku ekonomiju, ali i politički i sociološki karakter društva.
Kod dela građana i potrošača uvođenje nove valute izazvalo je zabrinutost, pre svega da li će pojedini poslovni subjekti iskoristiti uvođenje evra za neopravdano povećanje već povišenih cena u Hrvatskoj. Zbog toga je resorno ministarstvo donelo i Etički kodeks, kao jedan od mehanizama koji će doprineti stvaranju sigurnijeg okruženja za potrošače u tranzicionom periodu.
Hrvatska je u EU ušla kao prezadužena, sa velikim budžetskim deficitom i ciklusom recesije nakon Svetske ekonomske krize. Nezaposlenost je bila preko 18 odsto, dok se danas kreće nešto iznad 6 odsto. Primera radi, hrvatski BDP 2012. godine bio je 44 milijarde evra, dok se do kraja 2019. godine, pre pandemije, popeo na 54 milijarde.
Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bezbroj puta obećavao da će srpski BDP prestići Hrvatski, to se još uvek nije dogodilo. U zvaničnom vokabularu srpskih vlasti često se pominje „hajke“ Zagreba protiv Srbije zbog toga što su, kako se kaže, Hrvati ljubomorni na fantastična ekonomska dostignuća Srbije otkako je Srpska napredna stranka došla na vlast 2012. godine.
S.P./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Jedan broj škola u Srbiji je drugi dan zaredom u štrajku. Za svakih 15 minuta, za koliko su skraćeni časovi, nastavnicma će biti umanjene plate. Predsednica Unije sindikata škola Beograda Snežana Romandić Petrović kaže za „Vreme” da niko nije spreman da osustane, kao i da tragedije kroz koje prolazimo kao društvo dokazuju da sistem ne funkcioniše
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naučio je lekcije iz prošlogodišnjih građanskih protesta nakon masovnih ubistava. Nakon novosadske tragedije delimično je promenio odbrambenu taktiku da bi u startu obuzdao preteći talas nezadovoljstva
Urušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu posledica je niza propusta, tvrdi inženjer geologije Zoran Đajić koji je na projektu rekonstrukcije bio angažovan kao nadzornik za kamen
Firma Utiber zadužena za nadzor radova na rekonstrukciji železničke pruge od Novog Sada do granice upozorava da je na Železničkoj stanici u Novom Sadu došlo do preraspodele statičkih veličina na krovu i da to može da ima ozbiljne posledice po bezbednost
Gostujući u „Ćirilici“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je objasnio narodu ko je kriv za tragediju u Novom Sadu, otkrio im da on nije izmislio tajnost ugovora sa kineskim firmama, već oni bivši, te da će opoziciji ponuditi "savetodavni referendum" o sopstvenom razrešenju
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
