Kompanija „Volt Dizni“ najavila je da će do kraja godine najmanje 50 posto likova u njenim filmovima biti pripadnici LGBTQ zajednice ili etničkih manjina, i time treći put skrenula spotlight na sebe u priči o globalno aktuelnoj temi – politička korektnost.
Juna 2020. godine platforma HBO Maks skinula je sa svog repertoara antologijski film Prohujalo sa vihorom. zato što „prikazuje etničke i rasne predrasude.“
Ova odluka je po mnogima značila neopravdano etiketiranje filma zahvaljujući kom je prva Afroamerikanka u istoriji kinematografije nagrađena Oskarom, Hati Mekdaniel za ulogu sluškinje Mani, ali, umesto da bude opozvana, pokrenula je kontrolu podobnosti i ostalih filmova američke kinematografije.
Taj talas odneo je i nekoliko filmova kompanije „Volta Diznija“.
Oktobra 2020. kompanija je upozorena da su dve sijamske mačke u filmu Maza i Lunja predstavljene sa anti-azijskim stepereotipom, što isto važi i za čivavu Pedra iz Meksika i ruskog hrta Borisa u sceni u kafileriji. Da je mačka Šan Gon u filmu Mačke iz visokog društva nacrtana kao karikatura Azijata i da svira klavir sa drvenim štapićima za jelo. Grupa vrana koja pomaže Dambu u istoimenom filmu da nauči da leti stereotip su glasova crnaca. Kralj Luj u Kralju džungle prikazan je kao rasistička karikatura Afroamerikanca, kao i da se u Petru Panu o starosedelačkom stanovništvu govori kao o crvenokošcima, a i pesma Šta čini crvenog čoveka crvenim iz tog filma, proglašena je rasističkom. I, naravno, Pesma sa juga, koji se smatra najkontroverznijim Diznijevim filmom, zato što prikazuje rasistički mit po kome su robovi na poljima pamuka bili srećni.
Pantalone Mini Maus
Kompanija je prihvatila kritiku, ali je odlučila da ne menja sadržaj svojih filmova već da ih prikazuje sa upozorenjem da sadrže „negativne opise ljudi“ odnosno „stereotipe koji su bili pogrešni tada, a i sada su“. Smatrali su da je to bolji način kako da se prepoznaju negativni uticaji iz kojih treba „učiti i koji treba da podstaknu na razgovor“. Bio je to prvi spotlight.
Sledeći je bio krajem januara prošle godine, kad je platforma Dizni+ povukla iz ponude Petra Pana, Mazu i Lunju, Damba, Knjigu o džungli i Mačke iz visokog društva, zbog širenja rasističkih sadržaja i neprihvatljivih stereotipa.
Nedavna odluka „Volta Diznija“ da poveća inkluziju te da najmanje polovina likova njegovih filmova bude LGBTQ i iz etničkih manjina, je treći preokret otežavajućih okolnosti u svoju korist.
Nagovešten je decembarskim izborom Suzan Arnold za predsednicu Upravnog odbora, prve žene na toj poziciji u istoriji kompanije.
Mesec dana nakon toga modna kreatorka Stela Maraktni, povodom 30. godišnjice pariskog Diznilenda, „obukla“ je Mini Maus u plave pantalone i sako, u kosu joj je umesto crvene mašne stavila plavu, a njene žute cipele sa štiklom zamenila crnim, ravnim. Cilj je bio da se Diznijeva junakinja oslobodi stega, i da ona postane simbol napretka za nove generacije.
Poljubac Snežaninog princa
Dobrobit novih generacija je objašnjenje i odluke o inkluzivnim likovima. Prema rečima producentkinje Keri Burk, kompanija je posvećena „stvaranju iskustava koja podržavaju porodične vrednosti za svaku porodicu“ i da „neće tolerisati diskriminaciju u bilo kom obliku“.
Da li je ovaj potez bio ispravan ili ne, pokazaće premijera nove verzije filma Snežana i sedam patuljaka koja će imati neke suštinske promene u odnosu na Diznijevu, kultnu, iz 1937. godine.
Naime, nakon što je glumac Piter Dinklidž izjavio da patuljke ne bi trebalo prikazati kao zaostale osobe koje žive u pećini, i nakon primedbi sa portala SFGate da Snežana prikazuje „poljubac koji princ daje Snežani bez njenog pristanka dok ona spava, što nikako ne može biti prava ljubav ako samo jedna osoba zna šta se događa“, kompanija „Volt Dizni“ je odlučila da poradi na tim delovima i prilagodi ih aktuelnim standardima.
Svaka od pomenutih „Diznijevih“ promena izazvala je polemike. Psiholozi su govorili da su novi crtaći možda politički korektni, ali da stari kod dece razvijaju neophodne socijalne i psihološke vrednosti. Međutim, i dalje nije jasno da li se „Dizni“ odlučio na autocenzuru zbog mode ili u strahu pred novim lovom na Makartijeve veštice.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
