Srbija stagnira na putu ka EU, više godina nije otvorila nijedan klaster, ali uprkos tome, javna podrška članstvu u evropskoj porodici beleži blagi rast.
Najizraženija je među mladima, pokazuje redovna anketa javnog mnjenja sprovedena u januaru 2026. godine za Delegaciju Evropske unije u Srbiji, saopštila je Evropska kuća.
Prema rezultatima istraživanja, 45 odsto građana glasalo bi za članstvo Srbije u EU kada bi se referendum održao sutra, što je za dva procentna poena više nego prošle godine, dok bi 32 odsto bilo protiv.
Evropska unija je, istovremeno, i dalje prepoznata kao najveći donator Srbije, njen glavni trgovinski partner i vodeći izvor stranih investicija.
Podrška članstvu u EU i dalje je najviša među mladima od 18 do 29 godina, gde iznosi više od 63 odsto, dok je najniža među građanima starijim od 60 godina, kod kojih podrška iznosi oko 30 odsto, što, kako se navodi, ukazuje na izražen generacijski jaz.
Koje su prednosti članstva u EU?
Ispitanici kao glavne prednosti članstva u EU najčešće navode viši životni standard, slobodu kretanja, jačanje vladavine prava i borbu protiv korupcije. Korupcija, organizovani kriminal i ekonomski problemi istovremeno su identifikovani kao najvažniji izazovi sa kojima se srpsko društvo suočava.
Anketa pokazuje i da je zabeležen najveći udeo ispitanika u poslednjih sedam godina koji veruju da će Evropska unija opstati i imati nove države članice, što se tumači kao rast poverenja u budućnost Unije i proces proširenja.
Istovremeno, deo građana i dalje smatra da EU nameće nove uslove Srbiji, da je priznanje Kosova preduslov za članstvo ili da Unija ne želi Srbiju kao buduću članicu. Istraživanje ukazuje i na visoku izloženost dezinformacijama, naročito u vezi sa ratom u Ukrajini.
Osnov za oprezan optimizam
Ambasador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat ocenio je da rezultati ankete daju osnov za „oprezan optimizam”, ali i da ukazuju na potrebu za objektivnijom i činjeničnijom komunikacijom o procesu evropskih integracija.
„Sve veći broj građana prepoznaje da članstvo u EU znači bolje ekonomske mogućnosti, jače institucije i veće slobode. Istovremeno, uporne zablude i dezinformacije nastavljaju da utiču na javnu debatu”, naveo je Fon Bekerat.
Istraživanje je sprovela agencija Ninamedia od 24. decembra 2025. do 11. januara 2026. godine, metodom neposrednog anketiranja, na reprezentativnom uzorku od 1.501 ispitanika.
Izvor: FoNet
