Koga zabole bojkot

Jednodnevni bojkot pet velikih trgovinskih lanaca 31. januara dao je nezanemarljive rezultate, pokazali su podaci Poreske uprave, ali to nekima očigledno nije bila dovoljna opomena pa su povećali cene pojedinih proizvoda nakon bojkota.

Zbog toga je Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva pozvalo na novi petodnevni bojkot, od 10. do 14. februara, nadajući se da će se veliki trgovinski dozvati pameti i smanjiti nabildovane cene.

Suze radosnice zbog testenine

Upravo je tokom prvog potrošačkog bojkota viđeno šta se sve može, kad se hoće.

U moru objava istakla se jedna, istovremeno i tužna i komična, a ticala se cene verovatno najpoznatije italijanske testenine. Kao odgovor na bojkot Deleze je tog 31. januara, u navodne okviru akcije, snizio cenu te testenine sa dotadašnjih 270 dinara na 99,99 dinara po pakovanju.

Ljubitelji paste, a nije ih malo, u svojim postovima radovali su se do tada nezabeleženom sniženju ujedno kritikujući trgovinski lanac, svesni da su sve vreme testeninu plaćali 2,7 puta više od one koja je i dalje isplativa trgovcima.

„Zamislite samo koliko su nas onda sve ove godine samo na testenini zakidali?“, bilo je ubedljivo najotrežnjujuće pitanje koje su tog 31. januara postavljali.

Svesni da bojkot može da ima rezultata, jer eno, ta testenina je i dalje na sniženju, ali i zbog toga što su neki trgovinski lanci uradili sasvim suprotno i nakon bojkota povećali cene nekih proizvoda, udruženja potrošača pozvali su građane na novi bojkot.

Efektiva navodi da su neki trgovinskih lanaca nakon bojkota 31. januara, i pored poziva da snize cene, suprotno tome čak povećali cene.

„To zahteva novi bunt potrošača, koji će biti pretočen u bojkot u trajanju od pet dana“, poručuje Efektiva.

To udruženje je upozorilo da će, ako ni posle novog bojkota ne bude konkretne reakcije, zajedno sa potrošačima, doneti odluku o bojkotu pojedinačnih trgovaca na duži period, čiji cilj će biti da trgovinske lance nateraju da snize cene.

Pored Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva koje je inicijator bojkota koji bi trebalo da bude sproveden od 10. do 14. januara, tu ideju su podržala i udruženja potrošača Prosperitet iz Novog Sada i Republička unija potrošača iz Beograda.

Šta kažu podaci

Da bojkot velikih trgovinskih lanaca daje rezultate nedvosmisleno pokazuju i podaci Peoreske upraveNeki nakon bojkota povećali cene.

Podaci Poreske uprave kažu da je na dan bojkota, 31. januara broj izdatih fiskalnih računa bio 865.758, što je za 25 odsto manje u odnosu na dan pre, a kao primer navedeno je da je 30. januara broj izdatih fiskalnih računa bio 1.157.985.

Podaci su upoređeni i sa petkom, 17. januarom kada je broj izdatih fiskalnih računa bio 1.103.159 i četvrtkom, 16. januara kada je taj broj bio 1.095.561, što znači da je na dan bojkota, 31. januara broj izdatih fiskalnih računa bio za oko 20 odsto manji u odnosu na ova dva dana.

Na dan bojkota, ostvaren promet kod Delezea („Maxi“ i „Shop&Go“), Merkatora („Idea“ i „Roda“), „DIS-a“, „Lidla“ i „Univerexporta“ bio je 911.110.569 dinara.

Dan ranije, 30. januara ti trgovinski lanci ostvarili su promet od 1.334.431.914 dinara, što znači da je na dan bojkota, u odnosu na prethodni dan, promet bio manji za oko 32 odsto.

Kupci su nemoćni

Ekonomistkinja Jelena Žarković je neposredno pre bojkota 31. janaura ocenila da će taj bojkot postići samo jednokratni efekat i smanjiti promet za taj dan, bez trajnijih rešenja i ukazala da su kupci „nemoćni u okviru postojećih tržišnih uslova“.

„Kupci nemaju uticaj jer nemaju alternativu, jedino su im dostupni veći trgovinski lanci. Naravno, postoje i male prodavnice u kojima su cene nekih proizvoda niže, ali ih ima znatno manje“, rekla je tada Žarković za DW.

„A ako se maloj radnji isplati da joj cena bude niža nego u Maksiju, i da i pored toga ostvari profit, možete li onda da zamislite koliko on uzima?“, rekla je Žarković.

Ona je navela da će jednodnevni bojkot više biti simboličan, ali da zapravo „neće promeniti ništa“, sve dok se ne budu regulisali sveukupni tržišni uslovi i država u tome ne uzme veće učešće.

„Rešenje je da se završi postupak koji država vodi i da se vidi da li je tu bilo nekog usklađivanja cena“, kaže ona.

„Uz to, potrebno je i povećanje konkurencije dovođenjem novih lanaca na tržište, koji u svakom kvartu mogu da imaju neku manju prodavnicu. Jedino tako možete da se takmičite u cenama, a sve to je uloga države“, istakla je Žarković.