Nakon relativno uspešnog bojkota velikih trgovinskih lanaca 31. januara u nekim supermarketima su, suprotno namerama bojkota, cene pojedinih proizvoda povećane. Zbog toga je Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva pozvalo na novi petodnevni bojkot, od 10. do 14. februara
Jednodnevni bojkot pet velikih trgovinskih lanaca 31. januara dao je nezanemarljive rezultate, pokazali su podaci Poreske uprave, ali to nekima očigledno nije bila dovoljna opomena pa su povećali cene pojedinih proizvoda nakon bojkota.
Zbog toga je Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva pozvalo na novi petodnevni bojkot, od 10. do 14. februara, nadajući se da će se veliki trgovinski dozvati pameti i smanjiti nabildovane cene.
Suze radosnice zbog testenine
Upravo je tokom prvog potrošačkog bojkota viđeno šta se sve može, kad se hoće.
U moru objava istakla se jedna, istovremeno i tužna i komična, a ticala se cene verovatno najpoznatije italijanske testenine. Kao odgovor na bojkot Deleze je tog 31. januara, u navodne okviru akcije, snizio cenu te testenine sa dotadašnjih 270 dinara na 99,99 dinara po pakovanju.
Ljubitelji paste, a nije ih malo, u svojim postovima radovali su se do tada nezabeleženom sniženju ujedno kritikujući trgovinski lanac, svesni da su sve vreme testeninu plaćali 2,7 puta više od one koja je i dalje isplativa trgovcima.
„Zamislite samo koliko su nas onda sve ove godine samo na testenini zakidali?“, bilo je ubedljivo najotrežnjujuće pitanje koje su tog 31. januara postavljali.
Svesni da bojkot može da ima rezultata, jer eno, ta testenina je i dalje na sniženju, ali i zbog toga što su neki trgovinski lanci uradili sasvim suprotno i nakon bojkota povećali cene nekih proizvoda, udruženja potrošača pozvali su građane na novi bojkot.
Efektiva navodi da su neki trgovinskih lanaca nakon bojkota 31. januara, i pored poziva da snize cene, suprotno tome čak povećali cene.
„To zahteva novi bunt potrošača, koji će biti pretočen u bojkot u trajanju od pet dana“, poručuje Efektiva.
To udruženje je upozorilo da će, ako ni posle novog bojkota ne bude konkretne reakcije, zajedno sa potrošačima, doneti odluku o bojkotu pojedinačnih trgovaca na duži period, čiji cilj će biti da trgovinske lance nateraju da snize cene.
Pored Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva koje je inicijator bojkota koji bi trebalo da bude sproveden od 10. do 14. januara, tu ideju su podržala i udruženja potrošača Prosperitet iz Novog Sada i Republička unija potrošača iz Beograda.
Šta kažu podaci
Da bojkot velikih trgovinskih lanaca daje rezultate nedvosmisleno pokazuju i podaci Peoreske upraveNeki nakon bojkota povećali cene.
Podaci Poreske uprave kažu da je na dan bojkota, 31. januara broj izdatih fiskalnih računa bio 865.758, što je za 25 odsto manje u odnosu na dan pre, a kao primer navedeno je da je 30. januara broj izdatih fiskalnih računa bio 1.157.985.
Podaci su upoređeni i sa petkom, 17. januarom kada je broj izdatih fiskalnih računa bio 1.103.159 i četvrtkom, 16. januara kada je taj broj bio 1.095.561, što znači da je na dan bojkota, 31. januara broj izdatih fiskalnih računa bio za oko 20 odsto manji u odnosu na ova dva dana.
Na dan bojkota, ostvaren promet kod Delezea („Maxi“ i „Shop&Go“), Merkatora („Idea“ i „Roda“), „DIS-a“, „Lidla“ i „Univerexporta“ bio je 911.110.569 dinara.
Dan ranije, 30. januara ti trgovinski lanci ostvarili su promet od 1.334.431.914 dinara, što znači da je na dan bojkota, u odnosu na prethodni dan, promet bio manji za oko 32 odsto.
Kupci su nemoćni
Ekonomistkinja Jelena Žarković je neposredno pre bojkota 31. janaura ocenila da će taj bojkot postići samo jednokratni efekat i smanjiti promet za taj dan, bez trajnijih rešenja i ukazala da su kupci „nemoćni u okviru postojećih tržišnih uslova“.
„Kupci nemaju uticaj jer nemaju alternativu, jedino su im dostupni veći trgovinski lanci. Naravno, postoje i male prodavnice u kojima su cene nekih proizvoda niže, ali ih ima znatno manje“, rekla je tada Žarković za DW.
„A ako se maloj radnji isplati da joj cena bude niža nego u Maksiju, i da i pored toga ostvari profit, možete li onda da zamislite koliko on uzima?“, rekla je Žarković.
Ona je navela da će jednodnevni bojkot više biti simboličan, ali da zapravo „neće promeniti ništa“, sve dok se ne budu regulisali sveukupni tržišni uslovi i država u tome ne uzme veće učešće.
„Rešenje je da se završi postupak koji država vodi i da se vidi da li je tu bilo nekog usklađivanja cena“, kaže ona.
„Uz to, potrebno je i povećanje konkurencije dovođenjem novih lanaca na tržište, koji u svakom kvartu mogu da imaju neku manju prodavnicu. Jedino tako možete da se takmičite u cenama, a sve to je uloga države“, istakla je Žarković.
Evropski parlament usvojio je rezoluciju u kojoj se ocenjuje da Srbija, uprkos određenom napretku, i dalje mora da prevaziđe značajne prepreke na putu ka EU
Posle pauze na aerodromu u Bakuu i čekanja dozvole za nastavak leta, avion kojim predsednik Aleksandar Vučić ide u Moskvu, nastavio je put
Studenti u blokadi svih univerziteta u Srbiji ne traže više samo moralnu podršku – traže političku odgovornost. Zahtev za vanredne izbore podržale su i opozicione stranke, ali ostaje ključno pitanje: kako naterati vlast da popusti i da li postoji način da se izbori zaista održe pod fer uslovima?
U Srbiji, Viber je postao mnogo više od aplikacije za dopisivanje – za mnoge građane on je postao i izvor problema. Od početka protesta u zemlji, poruke iz roditeljskih i aktivističkih grupa sve češće završavaju u tabloidima, a njihovi autori – na saslušanju u policiji
Vlasnica kluba sa Ibice tvrdi da je jedan srpski diplomata za samo jednu noć potrošio 155.000 evra na provod
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
