Foto: AP Photo
Današnji Kijev Prajd održava se u Varšavi. Ako bi Ukrajina bila poražena, to bi bila tragedija za ukrajinski narod u celini, a LGBTQ ljudi bi bili izloženi riziku da budu "potpuno izbrisani" - ubijeni, primorani da pobegnu ili da sakriju svoj identitet
Današnji Kijev Prajd, najveći događaj za zaštitu ljudskih prava LGBTQ zajednice u Ukrajini, održava se u Varšavi, u susednoj Poljskoj. Ukrajinski učesnici se nalaze na čelu kolone. Namera im je da međunarodnoj zajednici još jednom skrenu pažnju na ukrajinsku borbu za slobodu, a i da Poljaci i ovom prilikom pokažu podršku susedima.
Leni Emsom, direktor Kijev Prajda je rekao da ako bi Ukrajina bila poražena, to bi bila tragedija za ukrajinski narod u celini, ali LGBTQ ljudi bi rizikovali da budu „potpuno izbrisani“ – ubijeni, primorani da pobegnu ili da sakriju svoj identitet.
Geografska granica između demokratske Ukrajine s jedne strane, i autokratske Rusije i Belorusije s druge, „nije samo linija razdvajanja između država, već i granica između teritorije slobode i zona ugnjetavanja“, piše u manifestu Kijev Prajda.
Rusija je 2013. usvojila zakon kojim se zabranjuje prikazivanje homoseksualizma maloletnicima, što grupe za ljudska prava vide kao način da demonizuju LGBTQ osobe i da ih diskriminišu. Nazvan Zakonom o „gej propagandi“, uveden je usred većeg kršenja građanskih sloboda u Rusiji, a inspirisao je i donošenje sličnog zakona u Mađarskoj prošle godine.
LGBTQ osobe u Ukrajini i dalje se suočavaju sa značajnom diskriminacijom, ali su prava napredovala poslednjih godina jer je zemlja pokušavala da se približi Zapadu.
Kijev Prajd je osnovan pre deset godina. Tada su učesnici Prajda, uprkos policijskoj zaštiiti, pretučeni od protivnika marša ponosa. Pre godinu dana, na ulicama Kijeva bilo je 7.000 učesnika Prajda.
Iako je pre dve godine predsednik Volodimir Zelenski stekao naklonost LGBTQ osoba, nakon odgovora na jedan provokativni komentar „Ostavite te ljude na miru, za ime Boga“, njegova stranka preduzela je korake koje aktivisti Prajda vide kao pretnju njihovoj borbi.
Naime, poljska vlada je Pokret za prava ove zajednice prikazala kao napad na katoličku tradiciju nacije, ponavljajući retoriku koja stoji iza ruskih i mađarskih zakona. Pa ipak, poljsko društvo sve više prihvata LGBTQ ljude.
Današnji Oslo Prajd neće biti održan. Otkazan je posle pucnjave ispred kluba popularnoj u toj zajednici u kojoj su poginule dve osobe. Osumnjičeni za napad je uhapšen. Pucnjava se dogodila samo nekoliko meseci nakon što je Norveška obeležila 50 godina od ukidanja zakona koji je kriminalizovao istopolni seks.
Norveški premijer Jonas Gar Stoere opisao je pucnjavu kao „strašan i duboko šokantan napad na nevine ljude“.
S.Ć./ RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Veliki protest studenata i građana održan je danas i u Nišu, solidarno sa protestom na Slaviji koji je počeo u isto vreme. Studenti kažu da je ovo najmasovniji protest u Nišu do sada i poručili da će ih biti sve više
Nakon što je sa prijateljima u Predsedništvu okitio jelku, predsednik Srbije je izjavio da je održan „izuzetno veliki skup“, da su „ti ljudi opoziciono orjentisani“ i da je „uvek spreman da čuje šta misle“. Nekoliko sati pre toga, za opoziciju je rekao da su magarci
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
