Foto: AP Photo
Današnji Kijev Prajd održava se u Varšavi. Ako bi Ukrajina bila poražena, to bi bila tragedija za ukrajinski narod u celini, a LGBTQ ljudi bi bili izloženi riziku da budu "potpuno izbrisani" - ubijeni, primorani da pobegnu ili da sakriju svoj identitet
Današnji Kijev Prajd, najveći događaj za zaštitu ljudskih prava LGBTQ zajednice u Ukrajini, održava se u Varšavi, u susednoj Poljskoj. Ukrajinski učesnici se nalaze na čelu kolone. Namera im je da međunarodnoj zajednici još jednom skrenu pažnju na ukrajinsku borbu za slobodu, a i da Poljaci i ovom prilikom pokažu podršku susedima.
Leni Emsom, direktor Kijev Prajda je rekao da ako bi Ukrajina bila poražena, to bi bila tragedija za ukrajinski narod u celini, ali LGBTQ ljudi bi rizikovali da budu „potpuno izbrisani“ – ubijeni, primorani da pobegnu ili da sakriju svoj identitet.
Geografska granica između demokratske Ukrajine s jedne strane, i autokratske Rusije i Belorusije s druge, „nije samo linija razdvajanja između država, već i granica između teritorije slobode i zona ugnjetavanja“, piše u manifestu Kijev Prajda.
Rusija je 2013. usvojila zakon kojim se zabranjuje prikazivanje homoseksualizma maloletnicima, što grupe za ljudska prava vide kao način da demonizuju LGBTQ osobe i da ih diskriminišu. Nazvan Zakonom o „gej propagandi“, uveden je usred većeg kršenja građanskih sloboda u Rusiji, a inspirisao je i donošenje sličnog zakona u Mađarskoj prošle godine.
LGBTQ osobe u Ukrajini i dalje se suočavaju sa značajnom diskriminacijom, ali su prava napredovala poslednjih godina jer je zemlja pokušavala da se približi Zapadu.
Kijev Prajd je osnovan pre deset godina. Tada su učesnici Prajda, uprkos policijskoj zaštiiti, pretučeni od protivnika marša ponosa. Pre godinu dana, na ulicama Kijeva bilo je 7.000 učesnika Prajda.
Iako je pre dve godine predsednik Volodimir Zelenski stekao naklonost LGBTQ osoba, nakon odgovora na jedan provokativni komentar „Ostavite te ljude na miru, za ime Boga“, njegova stranka preduzela je korake koje aktivisti Prajda vide kao pretnju njihovoj borbi.
Naime, poljska vlada je Pokret za prava ove zajednice prikazala kao napad na katoličku tradiciju nacije, ponavljajući retoriku koja stoji iza ruskih i mađarskih zakona. Pa ipak, poljsko društvo sve više prihvata LGBTQ ljude.
Današnji Oslo Prajd neće biti održan. Otkazan je posle pucnjave ispred kluba popularnoj u toj zajednici u kojoj su poginule dve osobe. Osumnjičeni za napad je uhapšen. Pucnjava se dogodila samo nekoliko meseci nakon što je Norveška obeležila 50 godina od ukidanja zakona koji je kriminalizovao istopolni seks.
Norveški premijer Jonas Gar Stoere opisao je pucnjavu kao „strašan i duboko šokantan napad na nevine ljude“.
S.Ć./ RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
