Foto: AP Photo
Današnji Kijev Prajd održava se u Varšavi. Ako bi Ukrajina bila poražena, to bi bila tragedija za ukrajinski narod u celini, a LGBTQ ljudi bi bili izloženi riziku da budu "potpuno izbrisani" - ubijeni, primorani da pobegnu ili da sakriju svoj identitet
Današnji Kijev Prajd, najveći događaj za zaštitu ljudskih prava LGBTQ zajednice u Ukrajini, održava se u Varšavi, u susednoj Poljskoj. Ukrajinski učesnici se nalaze na čelu kolone. Namera im je da međunarodnoj zajednici još jednom skrenu pažnju na ukrajinsku borbu za slobodu, a i da Poljaci i ovom prilikom pokažu podršku susedima.
Leni Emsom, direktor Kijev Prajda je rekao da ako bi Ukrajina bila poražena, to bi bila tragedija za ukrajinski narod u celini, ali LGBTQ ljudi bi rizikovali da budu „potpuno izbrisani“ – ubijeni, primorani da pobegnu ili da sakriju svoj identitet.
Geografska granica između demokratske Ukrajine s jedne strane, i autokratske Rusije i Belorusije s druge, „nije samo linija razdvajanja između država, već i granica između teritorije slobode i zona ugnjetavanja“, piše u manifestu Kijev Prajda.
Rusija je 2013. usvojila zakon kojim se zabranjuje prikazivanje homoseksualizma maloletnicima, što grupe za ljudska prava vide kao način da demonizuju LGBTQ osobe i da ih diskriminišu. Nazvan Zakonom o „gej propagandi“, uveden je usred većeg kršenja građanskih sloboda u Rusiji, a inspirisao je i donošenje sličnog zakona u Mađarskoj prošle godine.
LGBTQ osobe u Ukrajini i dalje se suočavaju sa značajnom diskriminacijom, ali su prava napredovala poslednjih godina jer je zemlja pokušavala da se približi Zapadu.
Kijev Prajd je osnovan pre deset godina. Tada su učesnici Prajda, uprkos policijskoj zaštiiti, pretučeni od protivnika marša ponosa. Pre godinu dana, na ulicama Kijeva bilo je 7.000 učesnika Prajda.
Iako je pre dve godine predsednik Volodimir Zelenski stekao naklonost LGBTQ osoba, nakon odgovora na jedan provokativni komentar „Ostavite te ljude na miru, za ime Boga“, njegova stranka preduzela je korake koje aktivisti Prajda vide kao pretnju njihovoj borbi.
Naime, poljska vlada je Pokret za prava ove zajednice prikazala kao napad na katoličku tradiciju nacije, ponavljajući retoriku koja stoji iza ruskih i mađarskih zakona. Pa ipak, poljsko društvo sve više prihvata LGBTQ ljude.
Današnji Oslo Prajd neće biti održan. Otkazan je posle pucnjave ispred kluba popularnoj u toj zajednici u kojoj su poginule dve osobe. Osumnjičeni za napad je uhapšen. Pucnjava se dogodila samo nekoliko meseci nakon što je Norveška obeležila 50 godina od ukidanja zakona koji je kriminalizovao istopolni seks.
Norveški premijer Jonas Gar Stoere opisao je pucnjavu kao „strašan i duboko šokantan napad na nevine ljude“.
S.Ć./ RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Jedan broj škola u Srbiji je drugi dan zaredom u štrajku. Za svakih 15 minuta, za koliko su skraćeni časovi, nastavnicma će biti umanjene plate. Predsednica Unije sindikata škola Beograda Snežana Romandić Petrović kaže za „Vreme” da niko nije spreman da osustane, kao i da tragedije kroz koje prolazimo kao društvo dokazuju da sistem ne funkcioniše
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naučio je lekcije iz prošlogodišnjih građanskih protesta nakon masovnih ubistava. Nakon novosadske tragedije delimično je promenio odbrambenu taktiku da bi u startu obuzdao preteći talas nezadovoljstva
Urušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu posledica je niza propusta, tvrdi inženjer geologije Zoran Đajić koji je na projektu rekonstrukcije bio angažovan kao nadzornik za kamen
Firma Utiber zadužena za nadzor radova na rekonstrukciji železničke pruge od Novog Sada do granice upozorava da je na Železničkoj stanici u Novom Sadu došlo do preraspodele statičkih veličina na krovu i da to može da ima ozbiljne posledice po bezbednost
Gostujući u „Ćirilici“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je objasnio narodu ko je kriv za tragediju u Novom Sadu, otkrio im da on nije izmislio tajnost ugovora sa kineskim firmama, već oni bivši, te da će opoziciji ponuditi "savetodavni referendum" o sopstvenom razrešenju
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
