Kažnjavanje „izdajnika“: Novi Dodikov pokušaj da ućutka neistomišljenike

Prošlogodišnja kriminalizacija klevete u Republici Srpskoj bila je uvod u potpunu kontrolu nad medijima i civilnim sektorom i to je trebalo finalizovati usvajanjem akta, kolokvijalno nazvanog „zakon o stranim agentima„. Zakon je „povučen na doradu“ pod pritiskom međunarodnih zvaničnika, podseća Dojče vele.

Nekoliko meseci kasnije stiže odgovor iz Republike Srpske (RS). Ako ne mogu strani agenti, može da se sankcioniše komunikacija sa predstavnicima ambasada i međunarodnim zvaničnicima, koje bi Narodna skupština Republike Srpske definisala kao strane organizacije i lica koja učestvuju u aktivnostima protiv ustavnog, pravnog i ekonomskog poretka ovog entiteta.

Inače, u Krivičnom zakonu Republike Srpske već postoje krivična dela koja obuhvataju delovanje protiv ovog entiteta, poput špijunaže ili odavanja tajni Republike Srpske, za šta je predviđena kazna zatvora od dve do dvanaest godina.

Ambasador Vranješ: Nediplomatsko ponašenje ambasada

„Mi ne možemo da kaznimo nekog predstavnika političkog odeljenja američke ambasade za subverzivno delovanje na teritoriji Republike Srpske, ali možemo da kaznimo naše državne službenike ili imenovana lica sa prebivalištem u RS koji na bilo koji način sarađuju i komuniciraju sa tim istim predstavnicima pojedine ambasade ili organizacije koja se nalazi na navednoj listi“.

Izjava je ovo ambasadora Bosne i Hercegovine u Srbiji Aleksandra Vranješa, koji je rekao da su razlozi za izmene Krivičnog zakona RS sadržani u činjenici da Ambasada SAD u Sarajevu, zajedno sa britanskom i nemačkom, vode hibridni rat protiv RS, što se ogleda kroz njihovo nediplomatsko ponašanje, sankcije i politički pritisak.

„Poznato je da sve te ambasade, pored akreditovanih predstavnika obaveštajnih službi, imaju u svom sastavu i čitav niz prikrivenih operativaca koji se kriju iza diplomatskih pozicija prvih ili drugih sekretara, raznih atašea, a u stvari su agenti nekih od njihovih službi sa jasnim zadacima protiv Republike Srpske“, kategoričan je Vranješ.

Vranješ optužuje američkog ambasadora u BiH Majkla Marfija da je izašao iz diplomatskih okvira, te da se ponaša kao da je na čelu okupacione uprave. Sve to dolazi u trenutku pritisaka iz Ambasade SAD nakon sankcija i tvrdnji da Republika Srpska ima ozbiljnih finansijskih problema.

„To bi bio naš odgovor na njihove napade. Pored toga, ta lista Narodne skupštine bi bila javna i transparentna, sve sa imenima i fotografijama, čime bi šira javnost bila upoznata. Tako da bi s tim bili upoznati i oni građani Republike Srpske, koji nisu obuhvaćeni ovim krivičnim delom kao što su predstavnici realnog sektora, mediji, javne ličnosti, profesori univerziteta, predstavnici nevladinog sektora i drugi“, izjavio je Vranješ, obrazlažući razloge za izmene Krivičnog zakona, navodeći da se ovakvim pristupom „ne bi ograničila sloboda građanima, nego bi se izgradio metod odbrane ustavnog poretka“.

Analitičari: Besmislen potez

Politički posmatrači smatraju da je sankcionisanje svake komunikacije sa predstavnicima stranih država u BiH bez sudskog ili bilo kojeg drugog postupka, samo na osnovu političke odluke, sulud čin, a za posledicu bi imao potencijalnu opasnost za sve koji su politički protivnici vlasti, ali i za onaj mali deo nezavisnih medija, koji u svoje izveštavanje uključuju strance. Oni ističu da razlog za to  treba tražiti u nesposobnosti domaćih vlasti da naprave bilo kakav napredak 30 godina nakon rata.

Sagovornici DW kažu da se radi o besmislenom potezu koji može biti samo kontraproduktivan po RS. Oni kažu da je ovo što se poslednjih meseci sprovodi u Republici Srpskoj kroz prizmu „štelovanja“ javne reči, vrhunac „potpunog zatvaranja obruča“ oko mišljenja i kritike.

Jokić: To je ekvivalent proterivanju ambasadora

„U pitanju je politikanstvo i diletantizam, koji ne mogu da donesu ništa dobro i pozitivno za RS. To je ekvivalent proterivanju ambasadora, jer ako zabranite svima da kontaktiraju sa službenicima ambasade, vi njima onemogućavate normalan život. Banalno pitanje koje se postavlja je, sme li frizer da im pruži uslugu?! Jednostavno, potpuno nepromišljeno i kontraproduktivno“, kaže pravnik iz Banjaluke Aleksandar Jokić.

Iako su ove izmene tek predstavljene, svaki predlog, koji je do sada iznet ugledao je svetlo dana u Narodnoj skupštini, pa makar i u nacrtu.

Direktorka kancelarije Fridrih Ebert u Banjaluci Tanja Topić, kaže da problem nastaje kada sulude ideje i neviđena praksa u demokratskim društvima dobiju institucionalni okvir i budu pretočena u zakonska rešenja.

Ukaz i posledice

Podsetimo, nakon što je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik potpisao Ukaz o proglašenju Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Republike Srpske kojim se kriminalizuje kleveta, stigle su oštre negativne reakcije domaće i međunarodne javnosti.

„Proglašavam Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Republike Srpske koji je Narodna Skupština usvojila na Četvrtoj redovnoj sednici održanoj 20. jula 2023. godine“, navodeno je bilo u Ukazu.

Prema Zakonu, klevetom se naziva iznošenje zlonamernih ili neistinitih tvrdnji o nekoj osobi, za šta su predviđene novčane kazne od 1.000 do 3.000 evra. U konačnom predlogu zakona, novčane kazne za klevetu su smanjene u odnosu na nacrt u kojem su iznosile i do 60.000 eura.

Veće novčane kazne propisane su u situacijama kad je kleveta iznesena u medijima, uključujući i društvene mreže ili na javnom skupu.

Od 63 prisutna poslanika zakone je podržalo 47, protiv je bilo 16, dok niko nije bio suzdržan.

U Ukazu stoji i da navedeni zakon spada u pitanje „povrede vitalnog nacionalnog interesa bošnjačkog naroda“.

Pobuna

Kada je predlog zakona došao na dnevni red 18. jula, cela medijska zajednica, aktivisti i građani protestovali su ispred Narodne Skupštine kako bi pozvali poslanike da ne glasaju za kriminalizaciju klevete.

„Mi ovde u Republici Srpskoj vodimo ovu bitku skoro sedam meseci koja je počela kada je predsednik Milorad Dodik rekao da će doneti rigorozan zakon i da će kriminalizovati klevetu koja je kod nas dekriminalizovana pre više od 20 godina“, rekao je tada za portal „Vremena“ predsednik kluba novinara Banjaluke Siniša Vukelić.

Kako je istakao, od ovakvog sistema će najviše profitirati političari koji više neće snositi troškove u svojim obračunima sa novinarima.

„Funkcioneri i političari su po istraživanjima našeg udruženja u čak osamdeset odsto onih koji podnose sve tužbe protiv novinara. Samim tim, oni više neće snositi troškove suđenja ako izgube, već će to raditi iz džepa građana, a sa druge strane novinari i građani će biti oštećeni jer će do pet godina voditi krivični postupak protiv njih”.