Kamberi: Za Albance je služenje vojnog roka neprihvatljivo

Narodni poslanik iz Bujanovca Šaip Kamberi saopštio je danas da bi obavezno služenje vojnog roka bilo neprihvatljivo za albansku zajednicu u Preševskoj dolini.

Kamberi je na Fejsbuku naveo da Albanci iz Medveđe, Bujanovca i Preševa moraju odbiti takav zahtev Srbije za služenje vojske.

Dodao je da su najave obaveznog služenja vojnog roka u Srbiji „strateški marketinški potez“ predsednika Aleksandra Vučića.

„Srbiji danas ne preti nijedna susedna država, naprotiv, slučaj od 24. septembra prošle godine u Banjskoj pokazao je narušavanje integriteta susednih država i ko je na meti agresora. Regionu je potreban mir i napredak, inače nas ove ratnohuškačke odluke vraćaju samo u devedesete“, poručio je Kamberi.

Već u prvim danima 2024. godine ministar odbrane Miloš Vučević izjavio je da su Generalštab i Minstarstvo pokrenuli takvu inicijativu ka predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka.

Stručnjacu su ovaj pozet ocenili kao priznanje kolapsa profesionalne vojske u naprednjačkoj eri.

Kako je „Vreme“ pisalo, u nedostatku boljih tema, kad se pažnja javnosti fokusira na neke druge stvari, poput istraživanja kako je i ko glasao u Beogradu, vlast prelazi u „odsudnu odbranu“ – da ponovo, ko zna po koji put od 2017. godine, pokreće pitanje vraćanja obaveze služenja vojnog roka, koja je „suspendovana 2011. godine.

Pitanje je otkud sad taj predlog, kada je do sada slavodobitno poručivano da imamo dovoljno vojknika da ispune sve im naređene zadatke? Tako je to do sada predstavljano za potrebe dizanja unutrašnjih tenzija u zemlji i, pogotovo, za slikanje Vučića i njegovih ministara, uklkjučujući i one situacije kad je vojska iscrpljivana besmislenim slanjem na liniju razdvajanja sa Kosovom.

Povodom januarske najave – još jedne u dugačkom nizu – mogućeg vraćanja obaveznog vojnog roka, vojna analitičarka Katarina Đokić rekla je da su, za početak, kasarne u lošem stanju, da ih je neophodno obnoviti i da ta infrastruktura košta: „Tokom reforme sistema odbrane u prvoj deceniji ovog veka broj jedinica je smanjen, pa je veliki broj vojnih objekata – dakle i kasarni – stavljen van upotrebe. Iako, uprkos tadašnjim planovima, većina kasarni nije prodata ili razmenjena, one stoje zapuštene već 20 godina i potrebno je uložiti mnogo u njihovu obnovu. To je već započeto u Loznici, bilo je najava da će se obnoviti neka garnizonska mesta u istočnoj Srbiji, pa čak i napraviti potpuno nova kasarna u Priboju, ali ne vidimo da se tu nešto dešava u praksi.“