Foto: AP
U Meksiku su nacionalizovali litijum, ali u tom poslu hoće da sarađuju sa drugim zemljama, U Srbiji hoće da ga pretvore u valutu. Uveliko se priča o saradnji sa Mercedesom koji bi kod nas da pravi električne automobile, i sa Rio Tintom koji bi da kopa litijum potreban za baterije tih automobila
Ovih dana je, baš kad vesti ukazuju da će Rio Tinto ipak kopati litijum u Srbiji, objavljena informacija kako su problem otuđenja litijuma rešili u Meksiku. Iako njihov problem nema sličnosti sa našim, oni recimo za razliku od nas nemaju ekološki problem, nije loše čuti tuđe iskustvo.
Kod nas je vidno i naglo aktuelizovana priča o kopanju litijuma s kojom smo, činilo se makar za trenutak, završili.
Prvo je pre dve nedelje Zdravko Ponoš predsednik pokreta Srbija-centar (SRCE) rekao da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 9. decembra boravio u Briselu i da je tamo imao sastanak sa – Rio Tintom.
Vučić je u Skupštini Srbije potvrdio da je imao sastanak u Briselu, ali je izbegao da kaže da li se sastao sa Rio Tintom.
Zatim je pre tri dana objavljeno istraživanje BIRN-a po kome je Rio Tinto od juna 2022. kupio bar 5,78 hektara zemlje u okolini Loznice u vrednosti od bar 1,2 milion evra.
Dan nakon toga, Demostat je objavio saznanje da Vlada Srbije pregovara sa nemačkim automobilskim gigantom Mercedesom, australijsko-britanskom kompanijom Rio Tinto i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) o realizaciji projekta koji podrazumeva izgradnju fabrike električnih automobila. Potencijalna investicija, kako se navodi, zavisi od toga da li će se litijum eksploatisati u našoj zemlji, ali i od spoljnopolitičke orijentacije vlasti u narednom periodu. Prema informacijama Demostata, pregovori se bliže konačnom dogovoru.
To praktično znači i da će Rio Tinto iskopavati litijum u Srbiji, iako je Vlada Srbije zvanično obustavila projekat „Jadar” početkom prošle godine zbog protesta ekoloških aktivista.
U Meksiku, strane kompanije neće moći da kopaju litijum zato što je tamošnji predsednik Andres Manuel Lopez Obrador potpisao dekret kojom se ubrzava nacionalizacija nalazišta u zemlji i sva prava na litijum predaju ministarstvu energetike, prenosi RT Balkan.
Hajde da učinimo da „država bude vlasnik ovog strateškog minerala“, rekao je Obrador. „Ono što sada radimo… je da nacionalizujemo litijum kako ne bi mogli da eksploatišu stranci iz Rusije, Kine ili SAD“, dodao je Obrador.
Meksička vlada nema iskustva u iskopavanju litijuma ili komercijalnoj proizvodnji metala, navodi Rojters i podseća da je prošle nedelje, izvršni direktor državne kompanije za proizvodnju litijuma, Pablo Tadei, rekao da je Meksiko otvoren za partnerstva, ali da će savezna vlada imati većinski udeo u svakom budućem zajedničkom poduhvatu.
Demostat je ranije pisao da će, ako se u Srbiji bude eksploatisao litijum, uslov Vlade Srbije biti izgradnja fabrike baterija i fabrike električnih automobila. Tada je navedeno da Srbija neće dozvoliti eksploataciju litijuma samo da bi se izvozio u druge zemlje. Mercedes čiji se dolazak najavljuje, ispunjava taj uslov.
Preostaje još samo da se stanovnici Jadra ubede da im eksploatacija litijuma neće uništiti zemljište.
Marijana Petković iz SEOS-a poručuje da „Rađevina, Jadar, Praljani, Rekovac neće postati vlasništvo stranih kompanija i vlasništvo stranaca“, i tvrdi da će ostati tu gde jesu, da će se baviti poljoprivredom i da litijum niko neće kopati.
S.Ć./N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
