Unapređenje direktora Vojnobezbednosne agencije (VBA) Đure Jovanića (47) u čin general-potpukovnika moglo je iznenaditi samo neupućene, jer se radi o oficiru sa turbo karijerom, vernom i odanom Aleksandru Vučiću. Ministarstvo odbrane je, doduše, saopštilo da je unapređenje „redovno“.
Oficir Vojne policije koji je 2012. godine imao sreću da bude izabran za nosača tašne tadašnjem ministru odbrane Vučiću, da bude njegov ađutant, verovatno nije mogao ni da nasluti kakvu će meteorsku karijeru imati – od 2012. do 2019. godine munjevito je napredovao od kapetana do brigadnog generala.
I sve to vanredno. Takvo nešto nisu imali ni partizanski komandanti u Drugom svetskom ratu i posle.
Onda je došlo i unapređenje u general-majora, i sad u general-potpukovnika, i to „redovno“. Mada, po logici Vučića, to je normalno, izdržao je čovek nekoliko godina u istom činu, red je da se unapredi.
Zašto Vučićeva logika? Pa on je svojevremeno, kad je Bratislav Gašić postavljen za direktora BIA, rekao da je „Bata izdržao godinu i po bez funkcije“. A Gašić je, na Vučićev zahtev, podneo ostavku na mesto ministra odbrane zbog seksističke opaske da „voli novinarke koje lako kleknu“ izrečene pred novinarkom koja se sagnula da ne bi upala snimateljima u kadar.
Kako se napreduje
Jovanić je od 2012 do 2018. godine četiri puta vanredno unapređivan, od kapetana do pukovnika, što je do tada bilo neviđeno. Čak i u vreme dok je načelnik Generalštaba bio Nebojša Pavković, koji je unapređenja delio šakom i kapom – dovoljno je bilo da mu se svidi kako ga je neko propisno pozdravio, i odmah je dobijao čin. Ako se isto ponovi i sledeći put, sleduje novi čin.
Nije glasina, istinita je priča – jedan zastavnik prve klase iz „Kobri“ – inače pripadnik prve postave, specijalnog odeljenja JNA iz kojeg su nastale „Kobre“ – podneo je 2002. godine, pred penziju, komandi Garde zvaničan zahtev da mu se dodeli čin majora.
Navodeći primere kome je sve Pavković dao čin mimo propisa, on je objasnio da se po prirodi posla nije nalazio na trasi kretanja načelnika Generalštaba, pa nije mogao da mu se nađe pri ruci ili da ga propisno pozdravi.
A onda je kao vrhunac ironije napisao da bi dobijanje čina majora bila posebna počast za njegovu porodicu i selo Jarinje na Kosovu, odakle je, jer do sada nije imalo nijednog majora. Zastavnik nije dobio čin majora, ali se ta njegova sprdačina sa vojnim sistemom oličenim u Pavkoviću i dalje pamti i prepričava.
Dve brljotine
Slično je i sa Jovanićem, o čijem munjevitom napredovanju je „Vreme“ pisalo 2021. godine, u tekstu „Karijera na mlazni pogon“, tako da ne treba ponavljati detalje. Nije bilo ratova, nije bilo kriza ni vanrednih situacija, ali čovek napreduje.
I pored dve velike obelodanjene brljotine službe na čijem je čelu. Slučaj prvi – farsa oko „ruskog špijuna“ iz Vojske, loše režiran vodvilj stručnjaka iz VBA filma. Čak i neki od njih, retki profesionalci, toga se stide.
Naravno da je to tada trebalo Vučiću, pa su izmislili aferu, čiji je dobrovoljni akter, potpukovnik u penziji Z. K., pristao da glumi špijuna. Njegovo ime poznato je svima koji se imalo bave tom problematikom, pa tako i autoru ovog teksta. Taj „špijun“ je i danas na slobodi, nije ni procesuiran, jer se radilo o klasičnom nastavnom filmu kakve je nekad za potrebe JNA pravio „Zastava film“.
Drugi slučaj – u javnosti se pojave fotografije dvoje službenika VBA koji tajno nadziru i snimaju u kafiću Vasu Antića, brata bivšeg predsednika Vojnog sindikata Srbije Novice Antića. A Vaso ima veze sa vojskom samo što je 1998. i 1999. godine bio na služenju vojnog roka u 63. padobranskoj brigadi i učestvovao u paklu Košara, Paštrika i drugih kota na granici sa Albanijom.
Amaterski su ga snimali kamerom ugrađenom u torbu, kao da su u pitanju sedamdesete godine, a ne 21. vek. Otkud VBA da prati i nadzire civile, i da li postoji nalog za to? Jovanić i njegovi saradnici to nikad nisu objasnili, niti će. Dvoje službenika koji su provaljeni poslani su u prekomande u druge centre VBA.
Čovek bez biografije
Vaso Antić nije jedini civil koga VBA obrađuje. Ima tu i drugih ljudi, uključujući i novinare. Autoru ovog teksta je svojevremeno jedan pripadnik MUP-a u civilu rekao: „Nisam znao da si ti toliki frajer. Obrati pažnju, pogledaj diskretno – gde god ti, tu i ona devojka, plavuša.“
Na pitanje ko je ona, odgovorio „zelena“. U prevodu sa policijskog i BIA jezika – iz VBA.
A kad je Jovanić u pitanju, u oči upada činjenica da se nije pojavio na dodeli ukaza o unapređenjima i postavljenjima, koji je Gašić upriličio ispod Vučićeve fotografije okačene na počasnom mestu. Ni na sajtu VBA nema njegove fotografije ni biografije. Stoji samo „direktor Đuro Jovanić“.
Kad se klikne na „zamenik direktora“ – i tamo stoji Đuro Jovanić. Na sajtu Ministarstva odbrane, gde se objavljuju imena funkcionera, stoji Jovanićeva fotografija u vreme dok je bio pukovnik. Biografije nema.
Ali važno je da je postao general-potpukovnik, što je, kako bi napisao zastavnik R. V. počast za njegov Apatin, koji do sada nije imao oficira tog čina.
Ako se ovako nastavi, još malo pa će on stići svog prezimenjaka, a iz istih ličkih krajeva potiče, narodnog heroja Đoku Jovanića, koji je bio general-pukovnik. I komandovao čuvenom Šestom ličkom proleterskom divizijom „Nikola Tesla“.
