Kako da proverite da li vam je stranka falsifikovala potpis za izbore?

„Ni za jednu političku stranku ili pokret koji učestvuje na izborima nikada nisam dala potpis. Kao novinar, čak i da se tata moj kandiduje, ne bih mu potpisala listu.“ Ovako je novinarka Jelena Zorić prokomentarisla za „Danas“ to što se njeno ime, bez njenog znanja, našlo na dve izborne liste – „Ćale, ovo je za tebe“ i „Srbija na Zapadu“.

I ona nije jedina. Među onima čiji su se potpisi, bez odoborenja, našli među onima koje su predati u GIK-u, su i glumica Bojana Maljević čiji se potpis našao na listi Usame Zukorlića, kao i Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava, čije je ime lažirano na jednoj od lista.

Na zvaničnim sajtovima izbornih komisija (republičke, gradske, pokrajinske) ne postoji uputstvo kako građani mogu da provere da li se njihov potpis našao na nekoj izbornoj listi.

Na primer, pred predsedničke izbore u Crnoj Gori koji su održani u martu ove godine, postojala je aplikacija pomoću koje su građani mogli da provere da li se njihovi potpisi podrške našao u bazi podataka podrške kandidatima za predsednika Crne Gore.

Pročitajte još Prljave predizborne igre: Lažni potpis novinarke Jelene Zorić na dve liste

Inicijativa mladih za ljudska prava obajavila je preporuku kako možete da proverite da li je vaš potpis falsifikovan za podršku nekoj izbornoj listi na predstojećim izborima.

Kako navode, ono što je potrebno jeste da se napiše nekoliko mejlova i da ih pošaljete na sledeće adrese: izbori@parlament.rs, rik@parlament.rs, pik@skupštinavojvodine.rs, gradskaizbornakomisija@beograd.gov.rs ili na adresu lokalnih izbornih komisija.

U tekstu mejla potrebno je napisati:

Poštovani/a,

Molim Vas da mi date informaciju da li sam dao izjavu podrške za neku izbornu listu (naglasiti o kom nivou izbora se radi: za narodne poslanike, poslanike AP Vojvodine ili odbornike na lokalnim izborima) za predstojeće izbore 17. decembra 2023. godine. Ukoliko pronađete moju izjavu, molim Vas da mi se, u skladu sa članom 26. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, omogući neposredni uvid, kao i da mi se dostavi kopija izjave podrške.

U nastavku su moji lični podaci:
ime i prezime
puna adresa iz lične karte
broj lične karte i JMBG

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Youth Initiative for Human Rights Srbija (@inicijativa)

Tužilašvo da reaguje

Bez namere da dovodimo u pitanje samostalnost u tužilačkom radu, Posmatračka misija Crte poziva nadležna javna tužilaštva da hitno i po službenoj dužnosti istraže slučajeve falsifikovanja potpisa podrške birača na više izbornih lista kako bi se utvrdila istina, zaštitio integritet izbornog procesa i odgovorni priveli pravdi.

„Ukoliko je bilo kršenja zakona, posledice su još teže pošto se sumnje odnose i na neke od listi koje su izborne komisije već zvanično proglasile, pa se biračima ostavlja mogućnost da glasaju za liste koje su na glasački listić stigle pomoću krivičnih dela“, navodi se u saopštenju.

Kako si dodaje, apsurdna je činjenica da je do sada na lokalnim izborima u Beogradu proglašeno 12 izbornih lista, a da za većinu njih (sedam) postoje navodi o falsifikovanju potpisa podrške građana, kao i za jednu listu na parlamentarnim izborima, što ozbiljno urušava legitimitet izbornog procesa.

Pročitajte još Bastina lista uhvaćena u falsikovanju potpisa

„Tužilaštvo je institucija koja mora aktivnom i brzom reakcijom da spreči ovakve prakse kojima se obesmišljavaju zakonske procedure i urušava poverenje građana u izbore, i to pre izbornog dana. Postojeća zakonska rešenja ne pružaju izbornim komisijama mogućnost da “pauziraju” izborni proces dok tužilaštvo ne utvrdi činjenice, te je hitno tužilačko reagovanje još neophodnije. U navedenim slučajevima falsifikovanja potpisa podrške građana reč je o potencijalnim krivičnim delima zloupotrebe tj. neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka građana i falsifikovanja službene isprave.“

Pročitajte još Sofija Mandić: Svako može da proveri da li su njegovi lični podaci zloupotrebljeni

Posmatračka misija Crte podseća javnost da su i na parlamentarnim izborima 2016. i 2022. godine zabeleženi slučajevi falsifikovanja potpisa podrške i da su ostali bez sudskog epiloga.