Kada te ruska braća optuže za izdaju: Da li se Vučić preigrao?

„Srpska vojna industrija pokušava da puca Rusiji u leđa“.

Ovako je Spoljna obaveštajna služba Rusije (SVR) u četvrtak uveče (29. maj) ocenila isporučivanje srpske municije Ukrajini, uprkos neutralnosti koju proklamuje zvanični Beograd.

Ruska tajna služba saopštila je i da se doprinos srpske odbrambene industrije ratu koji je, kako se navodi, „započeo Zapad, a čiji bi ishod u Evropi želeli da vide kao ‘strateški poraz’ Rusije, meri se stotinama hiljada granata za višecevne raketne bacače i haubice, kao i milionima metaka za pešadijsko oružje“.

„Stiče se utisak da je želja srpskih proizvođača oružja i njihovih pokrovitelja da se obogate na krvi bratskih slovenskih naroda naterala te ljude da potpuno zaborave ko su im pravi prijatelji, a ko neprijatelji“, poručili su iz SVR-a.

Uzdržan prijem u Moskvi

„Šamar“ koji je iz Rusije stigao u Beograd podigao je prašinu ne samo u domaćim, već i u svetskim medijima. Pritom, oštra poruka iz Moskve dolazi samo dvadeset dana od diplomatski rizične posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Moskvi, gde je 9. maja održana vojna parada povodom osamdesete godišnjice pobede nad fašizmom – sa Zapada je dobijao upozorenja da ne ide Putinu na noge.

Međutim, ni tada slike iz Moskve nisu delovale preterano povoljno za Vučića, koji godinama pokušava da sedi na dve stolice. Umesto da bude postavljen tik uz svog „prijatelja” Putina – kao što je bilo slučaj 9. maja 2018. godine – sedam godina kasnije, barem 13 mesta delilo je predsednika Srbije od predsednika Rusije na paradi u Moskvi.

Da li poruke koje stižu iz Moskve najavljuju zahlađenje odnosa Rusije i Srbije? Zbog čega Rusija tek sada reaguje na srpsko naoružanje u Ukrajini, kada je odavno javna tajna da oružja novije srpske proizvodnje volšebno završavaju na ukrajinskom frontu?

„Vučić je nešto obećao Trampu“

Prvi problem za Vučića – Kremlj mu suštinski ne veruje, kaže za „Vreme“ spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić.

„Nije prvi put da Rusija zvanično ili preko svojih medija oštro kritikuje Vučića. Tamo su vrlo prisutna uverenja da je on taj koji će Srbiju da uvede u NATO. On ima velike protivnike u Moskvi, bez obzira na sve hvalospeve i istorijsko prijateljstvo o kome govore i Vučić i Putin“, ističe sagovornik „Vremena“.

Interesantan je i tajming poruke iz Moskve i za koga mora da postoji nekakav katalizator.

„U stalnom Vučićevom žongliranju između Istoka i Zapada, on je u ovom trenutku, prema procenama Moskve, preterano prevagnuo ka Zapadu – tačnije, ka Americi. Najava da bi Tramp mogao uskoro da dođe u Beograd je potvrda da odnosi sa Amerikancima idu uzlaznom linijom do mere koja alarmira Moskvu“, kaže Jakšić.

A oružje koje iz Srbije stiže u Ukrajinu „svakako je moralo biti poznato Rusima i ruskim tajnim službama“. Moguće objašnjenje za to što reakcija iz Moskve stiže baš sada je da je „Vučić nešto obećao Trampu“.

„Ako Amerikanci prelaze preko incidenta koji se dogodio na Floridi, to znači da su dobili uverenja i ponude iz Beograda. Vučić svakako nešto nudi Amerikancima. Mi, izuzev Generalštaba, i dalje ne znamo šta tačno, ali to je došlo do ušiju ruskih službi“, kaže Jakšić.

Foto: Marija Janković

Nešto je uznemirilo Ruse

Dodaje da se „očigledno dogodilo nešto što je toliko uznemirilo Ruse da ij je nagnalo da kažu da Vučićevo prkošenje Zapadu po pitanju sankcija Rusiji i odlazak u Moskvu na paradu nije dovoljan. Odnosno, da neko na drugoj strani povlači poteze za koje Rusi smatraju da ugrožavaju njihove interese u Srbiji ili na Zapadnom Balkanu“.

„Ako bih morao da nagađam, to bi moglo da bude nešto što se tiče Bosne i Hercegovine“, kaže Jakšić.

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, od 23. do 26. maja u Dejtonu je obeležena trideseta godišnjica potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kojim je 1995. godine okončan rat u Bosni. Predsednik Srbije nije otišao u Dejton, iako su tamo bili predstavnici najviših vlasti Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Diplomatski dilentatizam

Kako kaže Jakšić za „Vreme“, Vučićeva igrarija sa municijom podseća na situaciju iz 2022. godine, kada je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov trebalo da poseti Beograd. Tada su Crna Gora, Bugarska i Makedonija zabranile prelet njegovog aviona, zbog čega je poseta otkazana.

Po otkazivanju posete, Vučić je tradicionalno „zagrmeo“ o „nekima“ koji su podigli „histeriju“ zbog najavljenog dolaska ruskog šefa diplomatije u Srbiju.

„Kome smo nešto loše uradili ili je samo naše nepristajanje da budemo deo čopora izaziva nečiju glavobolju? Mogli ste da gledate tu histeriju, to je pokazalo šta oni žele. Oni vide da Rusiji ne mogu ništa i baš ih briga, onda hajde da se iživljavamo na malenoj Srbiji, od Karla Bilta do Hrvatske“, rekao je tada Vučić.

Jakšić, međutim, priča drugačiju priču.

„Dva dana kasnije mi je američki ambasador Kristofer Hil rekao da ga je Vučić direktno zvao da osigura da NATO obezbedi da se Lavrovu ne dozvoli prelet. Amerikanci su sa zadovoljstvom javili Kremlju šta radi njihov srpski prijatelj i u Moskvi sigurno postoji ozbiljna zabeleška o tom slučaju“, kaže sagovornik „Vremena“.

Dodaje da je „isto i sa municijom“.

„Ako hoćeš da prodaješ municiju, onda to javno reci. Ako misliš da Rusi neće saznati da prodaješ tone municije Ukrajini, onda je to još jedan dilentatizam“, ističe Jakšić.

Foto: Tanjug/STR

Šta pišu svetski mediji

Poruka upućena Srbiji iz Moskve izazvala je brojne reakcije na svetskom nivou, imajući u vidu tradicionalno srpsko-rusko prijateljstvo, činjenicu da Srbija nije uvela sankcije Moskvi zbog rata u Ukrajini, kao i generalno tople odnose srpskih vlasti sa Rusima.

Saopštenje ruske obaveštajne službe o „nožu u leđa“ Rusiji prenela je ruska novinska agencija „Tass“, ali i ukrajinski „Kijev independent“.

O porukama iz Moskve pisao je i američki „Asošijejted pres“ (AP), koji navodi da se o isporuci srpskog oružja u Ukrajinu zna od 2023. godine, ali nije jasno „zašto je Moskva odlučila da reaguje sada“.

„Srbija, koja gotovo u potpunosti zavisi od ruske energije, odbila je da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije uvedenim nakon invazije na Ukrajinu i nije podržala većinu saopštenja EU kojima se osuđuje ruska agresija“, navodi AP.

„Rojters“ piše da je Vučić, posle ruskog saopštenja, za RTS rekao da je prilikom posete Moskvi 9. maja sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razgovarao i o izvozu srpskog oružja u Ukrajinu, i negirao neke od navoda ruske spoljne obaveštajne službe (SVR).

„Formirali smo radnu grupu, zajedno sa ruskim partnerima, kako bismo utvrdili činjenice. Neke od stvari koje su rečene nisu tačne“, rekao je Vučić za RTS u četvrtak uveče.

„Iako Beograd odbija da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije zbog invazije na Ukrajinu, osudio je politiku Moskve u Ujedinjenim nacijama i izrazio podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine, uključujući teritorije koje se nalaze pod ruskom kontrolom. Vučić se takođe najmanje tri puta sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim“, piše „Rojters“.