Foto: Bojan Cvetković
Jevreji su zajedno sa Srbima jedni od prvih stanovnika Beograda. Ipak, malo ko zna da su se ovde nastanili pre 500 godina. A rad na Memorijalnom centru „Staro sajmište“, logoru iz koga su Jevreji masovno terani u smrt, počeće, možda, tek iduće godine
Da li ste znali da su Jevreji stanovnici Beograda već 500 godina? Ovaj jubilej se obeležava u utorak uveče Svečanom akademijom u Skupštini grada.
„Godina 1521. se nalazi na našem memorandumu. Izabrana je kao simbol početka kontinuiranog prisustva jevrejskog naroda u Beogradu, mada ne postoji pisani dokument koji dokazuje da smo mi baš te godine stigli u Beograd“, kaže predsednik omladine Jevrejske opštine u Beogradu Filip Belevski. Podseća da su „Jevreji i pre te godine živeli u ovim krajevima, o čemu postoji materijalni tragovi.“
U 16. veku je turski sultan Bajazit pozvao Jevreje proterane ukazom španskog kralja Ferdinanda Drugog i kraljice Izabele da dođu u „njegovu Tursku na Balkan“, objašnjava Belevski.
Kaže da je u vreme Otomanskog carstva u Beogradu počela da se razvija neka vrsta gradske administracije pa su vršeni i popisi stanovništva, na osnovu kojih je moguće utvrditi prisustvo stanovništva jevrejskog porekla u Beogradu.
Svečana akademija u utorak je jedina manifestacija kojom Jevrejska opština obeležava ovaj jubilej. Godina je na izmaku, što znači da je propuštena prilika da se ova velika godišnjica iskoristi kao povod da se brojnim programima predstavi istorija Jevreja u Beogradu.
U Beograd su u 16. veku prvo stigli španski, sefardski Jevreji. Naselili su se na Dorćolu, na obali Dunava, na Jaliji, i sazidali su dve sinagoge. Nakon 1717, pod pritiskom austro-ugarske vla, iselili su se u Moravsku.
U Srbiju su tada došli Aškenazi, Jevreji iz srednje, severne i istočne Evrope. Kada su Turci 1739. godine opet zauzeli Beograd, broj jevrejskih doseljenika je bio znatno uvećan.
Ukazom kneza Miloša tridesetih godina 19. veka osnovane su sefardska i aškenaska zajednica.
Prema popisu iz 1856. godine u Beogradu je živelo 280 jevrejskih porodica. Nakon odlaska Turaka mnoge porodice su se preselile u Zemun i Varoški i Terazijski kvart gde su otvorili najmodernije radnje. U Zemunu još uvek postoji zgrada jedne od dve sinagoge, Aškenazi sinagoga. Izgrađena je sredinom 19. veka u današnjoj ulici Rabina Alkalaja i kraj Drugog svetskog rata dočekala je u veoma dobrom stanju. Međutim, 1962. godine prešla je u vlasništvo opštine Zemun i postala prvo diskoteka, a potom restoran. Pre pet godina vraćena je Jevrejskoj opštini Zemuna, ali je u dogovoru sa zakupcima i dalje ostala u funkciji restorana.
Oni koji su ostali u „jevrejskoj mahali“ na Dorćolu, proširili su se zauzimajući turska imanja u dve ulice koje su po njima dobile ime Jevrejska i Mojsijeva.
Aškenazi su 1869. godine osnovali svoju opštinu i sinagogu. Od šest sefardskih i aškenaskih sinagoga, koliko ih je bilo u Beogradu, do sada je opstala samo ona u ulici Maršala Birjuzova.
Pred Drugi svetski rat u Beogradu je bilo oko 12.500 Jevreja , a tokom Holokausta Zajednica beogradskih Jevreja skoro je potpuno uništena.
U junu 1942. SS-standartenfirer Emanuel Šefer poslao je svom direketnom nadređenom Hajnrihu Himleru ponosno telegram sa sadržajem: Serbien ist judenfrei – u slobodnom prevodu „Srbija je očišćena od Jevreja“. Tako je Srbija 14 meseci posle okupacije pod vladom Milana Nedića postala prva zemlja Trećeg rajha koja je mogla da se pohvali da je ostvarila „krajnji cilj jevrejskog pitanja“. Proučivši pre svega austrijske i nemačke arhive o tome je profesor istorije u Beču Valter Manošek napisao knjigu koja je prevedena na srpski pod imenom „Holokaust u Srbiji“ (Serbien ist judenferi).
U bombardovanju Beograda aprila 1941. godine uništen je Dorćol i skoro sve sinagoge. Na obali Dunava, gde je nekada bilo jevrejsko naselje, postavljen je spomenik Jevrejima Beograda skulptora Nandora Glida.
Ministarstvo kulture i informisanja najavilo je ovog novembra da će iduće godine početi rekonstrukcija kule Starog sajmišta gde se tokom Drugog svetskog rata nalazio najveći koncentracioni logor u jugoistočnoj Evropi. Posle decenija čekanja i odlaganja, to bi trebalo da bude početak uspostavljanja Memorijalnog centra „Staro sajmište“, ustanove kulture posvećene stradanju Jevreja u Beogradu i Srbiji.
Danas u Beogradu živi oko 2200 Jevreja.
S.Ć./sajt Skupštine grada
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
