Foto: FoNet
Glumci Srbije hoće da iskoriste javnu raspravu o izmeni Zakona o autorskim i srodnim pravima i da tako utiču da zakon prepozna Glumačku organizaciju Srbije kao sredstvo kolektivne naplate, koja je jedini put da za emitovanje i repriziranje svojih uloga dobiju zarađeni novac
Glumci pokušavaju da iskoriste Javnu raspravu o izmeni Zakona o autorskim i srodnim pravima, kako bi im zakon garantovao da će im rad u serijama i filmovima i njihovo reemitovanje, biti sigurno plaćeni.
Naime, Glumačka organizacija Srbije pozvala je glumce, pozorišta i glumačka udruženja da pošalju mejl (javna rasprava se odvija elektronskim putem) sa zahtevom da se član 138 promeni u korist glumaca.
Jelena Ćuruvija Đurica, direktorka i zastupnica ovog udruženja, objašnjava za portal „Vremena“ da je „2019. godine Zakon o autorskim pravima prepoznao glumce kao interpretatore, pa od tada možemo da naplaćujemo emitovanje i repriziranje, ali samo kroz organizaciju koja se bavi kolektivnom naplatom.“
Zato je i osnovana Glumačka organizacija Srbije, kaže Jelena Ćuruvija Đurica, kao mesto odakle bi se pojedincima raspoređivao uplaćeni novac za emitovanja i repriziranja serija, filmova…u kojima su glumili. Sad je potrebno još samo da Glumačku organizaciju prepozna i zakon.
„Ako više ne želimo da pregovaramo s producentima oko ubacivanja ’naše’ stavke u ugovore, potrebno je da promenimo zakon. To se dešava upravo sada, i zato moramo u akciju, odmah! Glumci, pozorišta i glumačka udruženja mogu da pošalju mejl sa dopisom u kojem se nalazi zahtev da se određena tačka Zakona o autorskim i srodnim pravima promeni u korist glumaca“, navela je Glumačka organizacija Srbije na instagram stranici.
Naime, trenutno ne postoji zakonska obaveza koja će glumcu značiti sigurnost da će dobiti novac za emitovanje i reemitovanje onoga što je uradio. Glumci to rešavaju dogovorom (čitaj podsećanjem) sa producentom da i taj detalj unesu u ugovor, pa se ne mali broj puta desi da ostanu bez novca koji im pripada.
„Cilj nam je da od trenutka osnivanja naše organizacije, može da se naplaćuje ono što se emituje. A to znači i serije koje su snimane pre 50 godina, ako ih televizije sada repriziraju“, kaže Jelena Ćuruvija Đurica.
Ona podseća da glumci u Srbiji „nemaju sindikat koji bi štitio naša prava, pa će zato ova promena Zakona o autorskim pravima, a zatim i kolektivna naplata, biti samo jedna od aktivnosti Glumačke organizacije.“
Među osnivačima Glumačke organizacije su, napominje njena direktorka, „kolege koje najviše snimaju: Svetlana Bojković, Nebojša Dugalić, Dragan Bjelogrlić, Vojin Ćetković, Nema Mihailović, Gorica Popović, Gordan Kičić, Paulina Manov… Trenutno imamo oko 300 članova.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Jedini dijalog koji Vučić posle svega zaslužuje jeste onaj koji se vodi na biračkim mestima. I jedino na čemu treba da bude zahvalan jeste što građani to traže. Samo to. Dužan im je mnogo više
Zbor Starog grada objavio je poziv građanima da izađu večeras (petak, 22. avgust) na ulice
Vanredni parlamentarni, a vrlo moguće i predsednički, izbori mogli bi biti održani krajem decembra ove godine, pišu mediji. Njih bi, prema zakonu, morao da raspiše najkasnije 13. novembra
Na upit Dojče vele oglasila se konačno Evropska komisija o masovnim protestima, provali nasilja i policijskoj brutalnosti u Srbiji
„Spreman sam i da uđem u debatu javno sa troje ili četvoro onih koji drugačije misle“, tvrdi predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
