I pored protesta Kine, Južne Koreje i zajednica ribara, iz japanske nuklerake „Fukušima daići“ počelo je ispumpavanje vode koja sadrži radioaktivni tricijum u Tihi okean. Kina je objavila momentalnu opštu zabranu uvoza svih plodova mora iz Japana.
Tokio elektrik pauer“ (Tepko), ispumpao je malu količinu vode, dva dana nakon što je plan odobrila japanska vlada.
Tepko je saopštio da je istakanje vode počelo u 13.03 po lokalnom vremenu i da nisu uočene nikakve abnormalnosti sa pumpom za morsku vodu ili okolnim objektima.
Predviđeno je da predstavnici tela Ujedinjenih nacija, Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), koja je odobrila plan, budu na licu mesta, dok bi radnici Tepka trebalo da uzmu uzorke vode kasnije tokom dana.
Pražnjenje, za koje se očekuje da će trajati od 30 do 40 godina, izazvalo je gnev u susednim zemljama i zabrinutost ribara da će uništiti njihovu delatnost jer se potrošači već klone morskih plodova uhvaćenih u Fukušimi i oko nje.
Okean pripada svima
Peking je kritikovao ispuštanje teške vode nazvavši ga “izuzetno sebičnim i neodgovornim“.
“Okean je zajednička svojina čitavog čovečanstva, a nasilno ispuštanje nuklearne otpadne vode Fukušime u okean je krajnje sebičan i neodgovoran čin koji ignoriše međunarodne javne interese“, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Kine.
Voda će u početku biti puštena u skromnim količinama i uz dodatne provere, rekao je Tepko, a očekuje se da će prvi ciklus ispuštanja, od ukupno 7.800 kubnih metara, trajati 17 dana.
Ta voda korišćena je nakon što je korišćena za hlađenje tri nuklearna reaktora koja su se istopila nakon što je nuklearku „Fukušima daići“ pogodio snažan cunami u martu 2011. godine.
Talasi su uništili i rezervno snabdevanje elektrane električnom energijom što je primoralo vlasti da naloži evakuaciju 160.000 ljudi, što je najgore nuklearna nesreća na svetu od Černobilja.
Problematični tricijum
Tehnologija na licu mesta koristi se za uklanjanje većine štetnih materija, ali nije u stanju da filtrira tricijum, radioaktivni izotop vodonika koji se smatra relativno bezopasnim jer, kako tvrdi Tepko, emituje veoma slab nivo zračenja i ne akumulira se. ili se koncentrišu unutar ljudskog tela.
Kritičari ispuštanja kažu da nedostatak dugoročnih podataka znači da je nemoguće sa sigurnošću reći da tricijum ne predstavlja pretnju ljudskom zdravlju ili morskom okruženju.
Grinpis je saopštio da rizici od zračenja nisu u potpunosti procenjeni i da su biološki uticaji tricijuma, ugljenika-14, stroncijuma-90 i joda-129 – koji će biti oslobođeni kao deo pražnjenja – „zanemareni”.
B.G./RTS/Slobodna Evropa
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
