Pitka voda koja već sada postaje strateški resurs i zbog koje će se voditi ratovi u budućnosti u Srbiji se nemilosrdno zagađuje, upozorava Ekološki ustanak
Ogranak Ekološkog ustanka iz Vranja upozorio je da se jalovište rudnika Grot često preliva i da jalovina završava u Korbevačkoj reci, a potom i Južnoj Moravi.
„Slična situacija je i u slivu Egejskog mora. Crna reka je često bela od olova, a ona zajedno sa Musuljskom i Ljubatskom rekom napaja Lisinsko jezero iz koga se voda pumpama prebacuje u Vlasinsko jezero. Pitka voda koja već sada postaje strateški resurs i zbog koje će se voditi ratovi u budućnosti kod nas se zagađuje nemilosrdno“, navode iz Ekološkog ustanka, a pišu Južne vesti.
Nikakva korist od rudnika
Ekološki ustanak istakao je da žitelji Bosilegrada i Krive Feje, ali ni država, nemaju nikakvu korist od tog rudnika.
„Ono što nama ostaje su olovom, cinkom i cijanidom zagađeni potoci i reke. U mnogima nema više živog sveta. Malo je i to bilo pa je Musuljska reka gurnuta u cev za MHE kako bi se Grot snadbevao strujom“.
Iz Ministarstva rudarstva i energetike poručuju da je rudarska inspekcija kontrolisala ovaj rudnik avgusta 2023. godine i da tada nisu utvrđene nepravilnosti, pa nisu naložene nikakve mere.
Vanredni inspekcijski nadzor
Međutim, to ministarstvo najavljuje novi vanredni inspekcijski nadzor zbog prijave koje su dobili od Ministarstva zaštite životne sredine.
„Rudarska inspekcija je nedavno zaprimila predstavku Sektora za nadzor i preventivno delovanje u životnoj sredini, Ministarstva zaštite životne sredine, u kojoj se navodi da se u rudniku Grot vrši flotacija olova i cinka i da je po prijavi meštana iz sela Gornja Ljubata došlo do ispuštanja veće količine otpadnih voda iz rudnika. Shodno zaprimljenoj predstavci rudarski inspektor će izvršiti vanredni inspekcijski nadzor po Planu inspekcijskog nadzora“, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.
Nemilosrdno bušenje Besne kobile
Ekološki ustanak već je upozoravao da se planina Besna Kobila na njenoj istočnoj strani „nemilosrdno buši“ u potrazi za olovo-cinkanom rudom, odnosno galenitom.
„Tridesetak bušotina ostavljeno je bez zaštite, a teren nije vraćen u pređašnje stanje. Bušenje se odvija svakodnevno, što smo zabeležili i na terenu.
Prilikom samog bušenja uzima se voda iz planinskih čistih i bistrih potoka, a u šumu i zemljište se vraća voda iz bušotina pomešana ko zna kojim i kakvim sredstvima“, saopštili su iz Ekološkog ustanka.
Kažu da su zatekli otvorene i nezaštićene bušotine nekoliko stotina metara duboke koje predstavljaju opasnost po ljude i životinje.
„Jagma za našim prirodnim bogatstvima se nastavlja jer nam je rudna renta tri do pet odsto pa onaj koji vrši iskopavanje rude ima ekstra profit, ne mora da poštuje ekološke zakone jer institucije ne funkcionišu, a vlast je korumpirana i radi u njihovom interesu”, upozorava Ekološki ustanak.
Nakon smrtonosne nesreće svi mediji se upuštaju u statičke probleme železničke stanice u Novom Sadu, mada se retko upotrebljava ili objašnjava pojam „statika“. A upravo statičari treba da pronađu razlog urušavanja nadstrešnice
Zbog sve toplijeg vremena, ove godine je em kasnio kupus, em ga valja kasnije kiseliti. Evo zašto
„Misionarska poza“ je poznata širom sveta, ali priča o tome kako je nastala nema mnogo veze s misionarima, već je splet kulturnih nesporazuma i istorijskih mitova
Očekuje se da će do kraja godine UNESKO prihvatiti nominaciju Srbije kovačičkog naivnog slikarstva za Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa sveta. Osim ovog, drugi povod za tekst koji sledi je sto godina od rođenja Zuzane Halupove
“Nije cilj da se ljudi osećaju kao u muzeju kada gledaju istorijsku dramu. Važno nam je da mogu da osete odnos sa problemima svog vremena, da se poistovete sa situacijama i junacima”
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
