U najnovijem izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji, autor Tonino Picula istakao je da je zemlja zaostala u evropskim integracijama. Izveštaj ukazuje na ozbiljne probleme u vladavini prava, slobodi medija i borbi protiv korupcije, kao i na političku nestabilnost izazvanu studentskim protestima
U spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta u četvrtak, 20. februara, predstavljen je nacrt izveštaja o Srbiji, čiji je autor Tonino Picula stalni izvestilac ove institucije ocenio da je Srbija postigla „ograničen ili nikakav opšti napredak“ u ispunjavanju standarda za članstvo u Evropskoj uniji, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Dokument odražava izveštaje Evropske komisije o Srbiji za 2023. i 2024. godinu, ali je prvi dokument koji obuhvata aktuelna dešavanja u zemlji i proteste koji su usledili nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu kada je život izgubilo 15 osoba.
Izvestilac za Srbiju Evropskog parlamenta Picula je prilikom predstavljanja izveštaja ocenio da bez obzira na otvaranja 22 poglavlja i privremenog zatvaranja dva poglavlja u pristupnim pregovorima, Srbija zaostaje u pristupnom procesu u poslednjih par godina.
„Postignut je ograničen ili nikakav opšti napredak u ispunjavanju merila za članstvo u EU u svim pregovaračkim poglavljima. Posebni nedostaci su u kritičnim oblastima kao što su vladavina prava, reforma javne uprave i usklađivanje sa politikama EU“, naveo je Picula.
Dodao je takođe da je korupcija „rasprostranjena“, da nije postignut nijedan napredak u poglavlju 31 koje se tiče spoljne politike.
„Normalizacija odnosa Beograda i Prištine suštinski elemenat za put ka Evropskoj uniji“
Takođe je podvukao neophodnost obezbeđivanja nezavisnosti ključnih institucija, uključujući Regulatorno telo za elektronske medije (REM).
Picula je naveo da Evropski parlament spreman da podrži ponovno pokretanje političkih i demokratskih procesa u vezi s evropskim putem Srbije korišćenjem postojećih instrumenata i inicijativa za podršku demokratiji u svetlu masovnih građanskih nemira u Srbiji predvođenih studentima.
„Izveštaj naglašava ozbiljnu zabrinutost u vezi sa sistemskim pitanjima koja su istakli demonstranti. Oni zahtevaju odgovornost, institucionalnu i finansijsku transparentnost i poštovanje građanskih sloboda“, naveo je Picula, istakavši da je „apsolutno neprihvatljivo“ da se protiv nekih studenata ponovo pokreće sudski proces, dok su svi bili svedoci nekoliko napada na njih.
Odbacio je ocene zvaničnika u Beogradu da se studentskim protestima pokušava organizovati „obojena revolucija“ i podsetio prisutne da je nacrt zakona o stranim agentima i dalje na čekanju u Skupštini Srbije.
Picula je podvukao da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine suštinski elemenat za put ka Evropskoj uniji.
„Obe strane moraju izbegavati eskalaciju tenzija i poštovati sve prethodne sporazume postignute preko dijaloga koji olakšava EU. Pored toga, hitna pravda mora biti zadovoljena za počinioce terorističkog napada u Banjskoj 2023. godine, uključujući procesuiranje Milana Radoičića“, naveo je Tonino Picula.
Broj uhapšenih u državnoj akciji borbe protiv korupcije se samo povećava iz dana u dan, ali nova imena samo otkrivaju - da se zapravo radi o poznatim prestupnicima, čiji slučajevi su samo čekali u nekim fiokama
Kabinet gradonačelnika Leskovca Gorana Cvetanovića saopštio je da današnji navodi na portalu Jugpressa da je Cvetanović kupio pet ari gradskog zemljišta za 73.690 dinara nisu istiniti, već da je za taj iznos kupio samo 14 kvadratnih metara
Pravila dijaloga veoma su jednostavna: poštujete osobu sa kojom razgovarate i poštujete istinu. Kod Vučića nije tako i to se videlo i u intervjuu za Insajder, kaže za „Vreme“ filozof Vladimir Milutinović
Želimir Žilnik, jedan od najznačajnijih filmskih stvaralaca s produčja biše Jugoslavije vratio se na Berlinare i filmom „Restitucija, ili, San i java stare garde“ ponovno kritikuje državnu nepravdu
Protestu u Nišu se zahuktavaju, a održava se i još jedna šetnja - od Osnovnog suda do dopisništva RTS-a. U međuvremenu, dve srednje škole su ove nedelje donele su odluku o stupanju u blokade
U Srbiji više niko ne zna o čemu priča njen predsednik, novinare kažnjavaju na pravdi boga, aferaške velmože proglašavaju za svece, a nosioci javnih funkcija šire javnu sablazan. Ljudi – dokle ćemo tako
Niko kome lopatom nije odstranjen deo mozga ne veruje da su studenti obezbedili najveću stranu investiciju ikada, odnosno da su dobili tri milijarde evra da sruše vlast i otcepe Vojvodinu
Odbor Festa je doneo odluku da taj festival više neće biti u februaru nego u septembru. Stiče se utisak da je rešavanje ovog sporednog problema zapravo samo najava rešavanja onog suštinskog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
