Foto: Sava Radovanović/Tanjug
“Velika četvorka” trebalo bi da razgovara sa predsednikom Srbije do 20. januara. Utisak je da raznorazni međunarodni posrednici na svaki mogući način pokušavaju da privole Vučića i Kurtija makar da sednu za isti sto
Nekoliko dana nakon posete američkog diplomate Dereka Šolea Beogradu i Prištini stigao je izaslanik britanske Vlade za Zapadni Balkan Stjuart Pič. Sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarao je iza zatvorenih vrata.
Kako je saopštilo Predsedništvo Srbije, tokom susreta razgovaralo se o Kosovu, a Vučić je insistirao na nužnosti osnivanja Zajednice srpkih opština (ZSO). Ne čemu je Britanac insistirao, nije poznato.
Vučić je najavio da će do Setog Jovana 20. januara primiti i izaslanike međunarodne zajednice za dijalog Beograda i Prištine koje je nazvao „velikom četvorkom“, a u jednom ranijem obraćanju na jednoj od televizija „velikanima i velikašima“. Intenzitet poseta međunarodnih izaslanika pojačao se nakon smirivanja tenzija na Kosovu i uklanjanja barikada, to jest nakon božićnih praznika po oba kalendara.
Iako su mediji pre praznika najavili da će Srbiju posetiti specijalni izaslanici Francuske i Nemačke za Zapadni Balkan, koji su Vučiću i Kurtiju predstavili svoj predlog za rešavanje kosovskog pitanja, tzv. nemačko-francuski predlog, da li će se i kada srpsko rukovodstvo sa njima sastati nije poznato.
Prema još uvek nezvaničnim informacijama u Beograd i Prištinu bi krajem nedelje trebalo dođu i izaslanici EU i SAD Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar. Svrha njihove posete je privoljavanje Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića da nastve razgovor o rešinjima za hroničnu krizu odnosa između Beograda i Prištine i tenzija na Kosovu. Poslednji put su se njih dvojica sreli u novembru prošle godine kada nisu uspeli da reše pitanje registarskih tablica za Srbe sa prebivalištem na Kosovu.
Intenzitet poseta međunarodnih izaslanika pojačao se nakon božićnih praznika. Iako su barikade na severu Kosova uklonjene, povratak Srba u institucije još uvek nije na vidiku, baš kao ni formiranje Zajednice sprkih opština. Bez rešenja ova dva ključna problema Kosovo ostaje bezbednosno trusno področje. Utisak je da međunarodni posrednici na svaki mogući način pokušavaju da privole Vučića i Kurtija makar da sednu za isti sto.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Jens Pletner ne misli da je njegov posao da protivureči svojim šefovima, već da ih ohrabruje u njihovim ubeđenjima i pruža im najbolju moguću podršku u sprovođenju njihove politike. A stav kancelara Nemačke Olafa Šolca je poznat: Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova
