Foto: Cecilia Fabiano/LaPresse via AP
Prihvatni centar biće otvoren na bivšoj vojnoj lokaciji u blizini grada Đadera na severozapadu Albanije, na nekoliko kilometara od jadranske obale. O zahtevima za dodeljivanje azila odlučivaće se po italijanskim zakonima
Italija će otvoriti prihvatni centar u Albaniji u kojem će se o zahtevima za dodeljivanje azila odlučivati po italijanskim zakonima, prenosi Dojče vele.
Postavlja se pitanje da li je to samo presedan ili najava sličnih sporazuma i sa nekim drugim zemljama?
Albanski premijer Edi Rama je 2018. godne govorio da njegova zemlja nikada neće prihvatiti da na njenoj teritoriji budu uspostavljeni izbeglički kampovi za Evropsku uniju.
Ono što Rama tada „nikada“ nije želeo da sprovede, sada bi trebalo da bude sprovedeno – na bivšoj vojnoj lokaciji u blizini grada Đadera na severozapadu Albanije, na nekoliko kilometara od jadranske obale.
Prema Deklaraciji o namerama koju su 6. novembra 2023. u Rimu potpisali albanski premijer Edi Rama i njegova italijanska koleginica Đorđa Meloni, tu bi se trebalo da se sagradi prihvatni centar za potražioce azila u Evropi. Albanija namerava da lokaciju prepusti italijanskim vlastima bez nakdoknade.
Nije prvi pokušaj
Sve to trenutno izaziva pažnju medija, ali i nemir u evropskoj politici. Jer, Meloni i Rama su to očigledno odlučili samostalno.
„Ako bude realizovan projekat, bilo bi to prvi put da je takva ideja zaista sprovedena u praksi“, kaže za Dojče vele Rud Kopmans, stručnjak za migracije na berlinskom Univerzitetu Humbolt.
U prošlosti je bilo pokušaja da se prihvatni centri za azilante formiraju van EU – ali bez uspeha. U aprilu ove godine propao je sličan dogovor između EU i Tunisa, a u junu je britanski sud zaustavio sporazum o izbeglicama između te zemlje i Ruande, jer mala centralnoafrička država nije bila „sigurna treća zemlja“.
Za sporazum Meloni-Rama taj argument ne važi. Balkanska država, koju od Italije deli samo Jadransko more, odavno u EU ima status „sigurne treće zemlje“.
Spaseni u Albaniju
Prema sporazumu, oni migranti koje italijanska obalska straža spasi ili pokupi na otvorenom moru, trebalo bi da budu dovedeni u Albaniju – ali ne i deca, žene i porodice.
Desničarska populistička premijerka Italije nada se da će tako zadržati do 36.000 izbeglica godišnje dalje od svoje zemlje. Prema podacima Evrostata, samo ove godine u Italiju je stiglo 145.000 migranata.
Sporazumom, čiji je tekst u međuvremenu objavljen, predviđeno je da će procedure za dodeljivanje azila sprovoditi italijanske vlasti u skladu s italijanskim zakonom.
Svako kome je priznato pravo na zaštitu, trebalo bi da bude doveden u Italiju. One koji su odbijeni, trebalo bi da budu po hitnom postupku deportovani.
Opasnost od sekundarne migracije
Pelumb Nako, koji je bio direktor odeljenja za upravljanje granicama i migracijama u državnoj policiji u prethodnom sazivu Ramine vlade, uočava još jedan problem.
„Izbeglice će pokušati ilegalno da pređu granicu Crne Gore, a zatim Hrvatske“, kaže. „I onda je pitanje: ako zatraže azil u Hrvatskoj i budu odbijeni, gde će da budu deportovani? U Albaniju ili u Italiju?“ To još nije razjašnjeno“, kaže Nako.
Oprez u EU
Evropska unija je oprezno reagovala na sporazum.
Evropska komisija u Briselu saopštila je da želi da se upozna sa dodatnim detaljima. Komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson naglasila je da sporazum mora biti u potpunosti u skladu s Poveljom Ujedinjenih nacija za izbeglice.
Nemačka vlada još nije komentarisala dogovor Meloni-Rama. Ali, Nemačka takođe želi da ispita mogućnost da se zahtevi za dodeljivanje azila podnose van EU, odgovorila je u sredu portparolka vlade u Berlinu na pitanje Dojče velea.
Međutim, kako je dodala, „teško je pronaći zemlje koje su spremne da uspostave prihvatne centre“.
Genc Poljo, bivši potpredsednik vlade Albanije i član opozicione Demokratske stranke, u takav narativ ne veruje.
On smatra da Rama želi da se dodvori liderima EU i da skrene pažnju sa sopstvenih korupcijskih skandala i kršenja demokratije, rekao je Poljo za Dojče vele.
U izveštaju o napretku Evropske komisije objavljenom u 8. novembra, Albaniji je data loša ocena za borbu protiv korupcije.
B.G./Dojče vele
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Tužilaštvo za organizovani kriminal potvrdilo je za N1 da se ministar kulture Nikola Selaković bez opravdanja nije pojavio u petak u tom tužilaštvu na zakazanom saslušanju
Viktor Orban je postigao ono, u čemu je njegov „srpski prijatelj“ Aleksandar Vučić neslavno propao: da u istom mesecu dogovori jeftine energente iz Rusije i izuzeće Mađarske od američkih sankcija. Kako mu to uspeva?
Za novog generalnog direktora RTS-a prijavilo se sedam kandidata, od kojih troje ispunjava uslove konkursa. Jedan od njih, Branislav Klanšček, je u sukobu interesa na samoj granici zakonitosti
Tužilac Crkvenog suda Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke traži konačno isključenje iz crkvene zajednice za teologa Blagoja Pantelića, tvrdi on. Objašnjava da bi ova presuda značila da „kada premine, njegova porodica neće moći da ga sahrani po pravoslavnim običajima“
Aleksandar Vučić teži ka tome da sve što još uvek nije, stavi pod svoju kontrolu. Na red su došli Vojska Srbije i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Vlast zbija redove ne bi li suzbila pobunu u društvu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
