Foto: Cecilia Fabiano/LaPresse via AP
Prihvatni centar biće otvoren na bivšoj vojnoj lokaciji u blizini grada Đadera na severozapadu Albanije, na nekoliko kilometara od jadranske obale. O zahtevima za dodeljivanje azila odlučivaće se po italijanskim zakonima
Italija će otvoriti prihvatni centar u Albaniji u kojem će se o zahtevima za dodeljivanje azila odlučivati po italijanskim zakonima, prenosi Dojče vele.
Postavlja se pitanje da li je to samo presedan ili najava sličnih sporazuma i sa nekim drugim zemljama?
Albanski premijer Edi Rama je 2018. godne govorio da njegova zemlja nikada neće prihvatiti da na njenoj teritoriji budu uspostavljeni izbeglički kampovi za Evropsku uniju.
Ono što Rama tada „nikada“ nije želeo da sprovede, sada bi trebalo da bude sprovedeno – na bivšoj vojnoj lokaciji u blizini grada Đadera na severozapadu Albanije, na nekoliko kilometara od jadranske obale.
Prema Deklaraciji o namerama koju su 6. novembra 2023. u Rimu potpisali albanski premijer Edi Rama i njegova italijanska koleginica Đorđa Meloni, tu bi se trebalo da se sagradi prihvatni centar za potražioce azila u Evropi. Albanija namerava da lokaciju prepusti italijanskim vlastima bez nakdoknade.
Nije prvi pokušaj
Sve to trenutno izaziva pažnju medija, ali i nemir u evropskoj politici. Jer, Meloni i Rama su to očigledno odlučili samostalno.
„Ako bude realizovan projekat, bilo bi to prvi put da je takva ideja zaista sprovedena u praksi“, kaže za Dojče vele Rud Kopmans, stručnjak za migracije na berlinskom Univerzitetu Humbolt.
U prošlosti je bilo pokušaja da se prihvatni centri za azilante formiraju van EU – ali bez uspeha. U aprilu ove godine propao je sličan dogovor između EU i Tunisa, a u junu je britanski sud zaustavio sporazum o izbeglicama između te zemlje i Ruande, jer mala centralnoafrička država nije bila „sigurna treća zemlja“.
Za sporazum Meloni-Rama taj argument ne važi. Balkanska država, koju od Italije deli samo Jadransko more, odavno u EU ima status „sigurne treće zemlje“.
Spaseni u Albaniju
Prema sporazumu, oni migranti koje italijanska obalska straža spasi ili pokupi na otvorenom moru, trebalo bi da budu dovedeni u Albaniju – ali ne i deca, žene i porodice.
Desničarska populistička premijerka Italije nada se da će tako zadržati do 36.000 izbeglica godišnje dalje od svoje zemlje. Prema podacima Evrostata, samo ove godine u Italiju je stiglo 145.000 migranata.
Sporazumom, čiji je tekst u međuvremenu objavljen, predviđeno je da će procedure za dodeljivanje azila sprovoditi italijanske vlasti u skladu s italijanskim zakonom.
Svako kome je priznato pravo na zaštitu, trebalo bi da bude doveden u Italiju. One koji su odbijeni, trebalo bi da budu po hitnom postupku deportovani.
Opasnost od sekundarne migracije
Pelumb Nako, koji je bio direktor odeljenja za upravljanje granicama i migracijama u državnoj policiji u prethodnom sazivu Ramine vlade, uočava još jedan problem.
„Izbeglice će pokušati ilegalno da pređu granicu Crne Gore, a zatim Hrvatske“, kaže. „I onda je pitanje: ako zatraže azil u Hrvatskoj i budu odbijeni, gde će da budu deportovani? U Albaniju ili u Italiju?“ To još nije razjašnjeno“, kaže Nako.
Oprez u EU
Evropska unija je oprezno reagovala na sporazum.
Evropska komisija u Briselu saopštila je da želi da se upozna sa dodatnim detaljima. Komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson naglasila je da sporazum mora biti u potpunosti u skladu s Poveljom Ujedinjenih nacija za izbeglice.
Nemačka vlada još nije komentarisala dogovor Meloni-Rama. Ali, Nemačka takođe želi da ispita mogućnost da se zahtevi za dodeljivanje azila podnose van EU, odgovorila je u sredu portparolka vlade u Berlinu na pitanje Dojče velea.
Međutim, kako je dodala, „teško je pronaći zemlje koje su spremne da uspostave prihvatne centre“.
Genc Poljo, bivši potpredsednik vlade Albanije i član opozicione Demokratske stranke, u takav narativ ne veruje.
On smatra da Rama želi da se dodvori liderima EU i da skrene pažnju sa sopstvenih korupcijskih skandala i kršenja demokratije, rekao je Poljo za Dojče vele.
U izveštaju o napretku Evropske komisije objavljenom u 8. novembra, Albaniji je data loša ocena za borbu protiv korupcije.
B.G./Dojče vele
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Aleksandra Subotić, dugogišnja direktorka United Media u sklopu koje rade televizije N1 i Nova, nedeljnik „Radar“ i dnevni list „Danas“, dobila je otkaz, potvrđeno je Raskrinkavanju iz više izvora
U Srbiji se vodi odlučujuća bitka za nezavisnost sudstva i tužilaštva, tj. za vladavinu prava. Uprkos tome samo se mali broj ljudi odazvao pozivu na protest „Marš za pravosuđe“. Zašto?
Protest protiv „Mrdićevih zakona“ ispred Generalštaba počeo je nešto posle 14 časova. Organizatori su isticali važnost masovnosti skupa jer samo uz podršku građana može da se spreči urušavanje srpskog pravosuđa. Nije se, međutim, odazvao veći broj ljudi
Aleksandar Vučić kaže da pristaje na ulazak u Evropsku uniju bez prava veta. Šta se krije iza ove nove ideje o načinu proširenja EU i zašto je to, kada je reč o predsedniku Srbije, prazna priča
Penzionisani general Vojske Srbije Milosav Simović odao je strogo poverljivu državnu tajnu i zbog toga mu je izrečena kazna kućnog pritvora, potvrđeno je za „Vreme” iz Višeg javnog tužilaštva u Negotinu
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
