Foto: Cecilia Fabiano/LaPresse via AP
Prihvatni centar biće otvoren na bivšoj vojnoj lokaciji u blizini grada Đadera na severozapadu Albanije, na nekoliko kilometara od jadranske obale. O zahtevima za dodeljivanje azila odlučivaće se po italijanskim zakonima
Italija će otvoriti prihvatni centar u Albaniji u kojem će se o zahtevima za dodeljivanje azila odlučivati po italijanskim zakonima, prenosi Dojče vele.
Postavlja se pitanje da li je to samo presedan ili najava sličnih sporazuma i sa nekim drugim zemljama?
Albanski premijer Edi Rama je 2018. godne govorio da njegova zemlja nikada neće prihvatiti da na njenoj teritoriji budu uspostavljeni izbeglički kampovi za Evropsku uniju.
Ono što Rama tada „nikada“ nije želeo da sprovede, sada bi trebalo da bude sprovedeno – na bivšoj vojnoj lokaciji u blizini grada Đadera na severozapadu Albanije, na nekoliko kilometara od jadranske obale.
Prema Deklaraciji o namerama koju su 6. novembra 2023. u Rimu potpisali albanski premijer Edi Rama i njegova italijanska koleginica Đorđa Meloni, tu bi se trebalo da se sagradi prihvatni centar za potražioce azila u Evropi. Albanija namerava da lokaciju prepusti italijanskim vlastima bez nakdoknade.
Nije prvi pokušaj
Sve to trenutno izaziva pažnju medija, ali i nemir u evropskoj politici. Jer, Meloni i Rama su to očigledno odlučili samostalno.
„Ako bude realizovan projekat, bilo bi to prvi put da je takva ideja zaista sprovedena u praksi“, kaže za Dojče vele Rud Kopmans, stručnjak za migracije na berlinskom Univerzitetu Humbolt.
U prošlosti je bilo pokušaja da se prihvatni centri za azilante formiraju van EU – ali bez uspeha. U aprilu ove godine propao je sličan dogovor između EU i Tunisa, a u junu je britanski sud zaustavio sporazum o izbeglicama između te zemlje i Ruande, jer mala centralnoafrička država nije bila „sigurna treća zemlja“.
Za sporazum Meloni-Rama taj argument ne važi. Balkanska država, koju od Italije deli samo Jadransko more, odavno u EU ima status „sigurne treće zemlje“.
Spaseni u Albaniju
Prema sporazumu, oni migranti koje italijanska obalska straža spasi ili pokupi na otvorenom moru, trebalo bi da budu dovedeni u Albaniju – ali ne i deca, žene i porodice.
Desničarska populistička premijerka Italije nada se da će tako zadržati do 36.000 izbeglica godišnje dalje od svoje zemlje. Prema podacima Evrostata, samo ove godine u Italiju je stiglo 145.000 migranata.
Sporazumom, čiji je tekst u međuvremenu objavljen, predviđeno je da će procedure za dodeljivanje azila sprovoditi italijanske vlasti u skladu s italijanskim zakonom.
Svako kome je priznato pravo na zaštitu, trebalo bi da bude doveden u Italiju. One koji su odbijeni, trebalo bi da budu po hitnom postupku deportovani.
Opasnost od sekundarne migracije
Pelumb Nako, koji je bio direktor odeljenja za upravljanje granicama i migracijama u državnoj policiji u prethodnom sazivu Ramine vlade, uočava još jedan problem.
„Izbeglice će pokušati ilegalno da pređu granicu Crne Gore, a zatim Hrvatske“, kaže. „I onda je pitanje: ako zatraže azil u Hrvatskoj i budu odbijeni, gde će da budu deportovani? U Albaniju ili u Italiju?“ To još nije razjašnjeno“, kaže Nako.
Oprez u EU
Evropska unija je oprezno reagovala na sporazum.
Evropska komisija u Briselu saopštila je da želi da se upozna sa dodatnim detaljima. Komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson naglasila je da sporazum mora biti u potpunosti u skladu s Poveljom Ujedinjenih nacija za izbeglice.
Nemačka vlada još nije komentarisala dogovor Meloni-Rama. Ali, Nemačka takođe želi da ispita mogućnost da se zahtevi za dodeljivanje azila podnose van EU, odgovorila je u sredu portparolka vlade u Berlinu na pitanje Dojče velea.
Međutim, kako je dodala, „teško je pronaći zemlje koje su spremne da uspostave prihvatne centre“.
Genc Poljo, bivši potpredsednik vlade Albanije i član opozicione Demokratske stranke, u takav narativ ne veruje.
On smatra da Rama želi da se dodvori liderima EU i da skrene pažnju sa sopstvenih korupcijskih skandala i kršenja demokratije, rekao je Poljo za Dojče vele.
U izveštaju o napretku Evropske komisije objavljenom u 8. novembra, Albaniji je data loša ocena za borbu protiv korupcije.
B.G./Dojče vele
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Studenti Medicinskog fakulteta u Beogradu traže preispitivanje odluke po kojoj je bez obrazloženja smenjena profesorka Jelena Martić sa mesta načelnice u Institutu za majku i dete, i zamenjena koleginicom sa dva meseca iskustva
Kako su javili pojedini mediji, u pucnjavi na Novom Beogradu je ubijen Tadija Pantić, vođa Partizanove navijačke grupe iz Zemuna
Završen je protest beogradskih studenata u blokadi organizovan godinu dana nakon incidenta u kojem su napadnuti studenti FDU, zbog čega još uvek traže pravdu
Zvanični Instagram nalog pokreta „Kreni-Promeni“, sa više od 336.000 pratilaca, ugašen je jutros bez ikakvog upozorenja. Iz pokreta poručuju da je ovo deo šire strategije režima da utišava kritičke glasove, naročito u trenutku masovnih studentskih i građanskih protesta
U ponedeljak počinje suđenje novosadskim aktivistima i političarima optuženim da su tobože kovali zaveru da sruše ustavni poredak Srbije. Polovina njih je u egzilu
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
