Foto: Cecilia Fabiano/LaPresse via AP
Prihvatni centar biće otvoren na bivšoj vojnoj lokaciji u blizini grada Đadera na severozapadu Albanije, na nekoliko kilometara od jadranske obale. O zahtevima za dodeljivanje azila odlučivaće se po italijanskim zakonima
Italija će otvoriti prihvatni centar u Albaniji u kojem će se o zahtevima za dodeljivanje azila odlučivati po italijanskim zakonima, prenosi Dojče vele.
Postavlja se pitanje da li je to samo presedan ili najava sličnih sporazuma i sa nekim drugim zemljama?
Albanski premijer Edi Rama je 2018. godne govorio da njegova zemlja nikada neće prihvatiti da na njenoj teritoriji budu uspostavljeni izbeglički kampovi za Evropsku uniju.
Ono što Rama tada „nikada“ nije želeo da sprovede, sada bi trebalo da bude sprovedeno – na bivšoj vojnoj lokaciji u blizini grada Đadera na severozapadu Albanije, na nekoliko kilometara od jadranske obale.
Prema Deklaraciji o namerama koju su 6. novembra 2023. u Rimu potpisali albanski premijer Edi Rama i njegova italijanska koleginica Đorđa Meloni, tu bi se trebalo da se sagradi prihvatni centar za potražioce azila u Evropi. Albanija namerava da lokaciju prepusti italijanskim vlastima bez nakdoknade.
Nije prvi pokušaj
Sve to trenutno izaziva pažnju medija, ali i nemir u evropskoj politici. Jer, Meloni i Rama su to očigledno odlučili samostalno.
„Ako bude realizovan projekat, bilo bi to prvi put da je takva ideja zaista sprovedena u praksi“, kaže za Dojče vele Rud Kopmans, stručnjak za migracije na berlinskom Univerzitetu Humbolt.
U prošlosti je bilo pokušaja da se prihvatni centri za azilante formiraju van EU – ali bez uspeha. U aprilu ove godine propao je sličan dogovor između EU i Tunisa, a u junu je britanski sud zaustavio sporazum o izbeglicama između te zemlje i Ruande, jer mala centralnoafrička država nije bila „sigurna treća zemlja“.
Za sporazum Meloni-Rama taj argument ne važi. Balkanska država, koju od Italije deli samo Jadransko more, odavno u EU ima status „sigurne treće zemlje“.
Spaseni u Albaniju
Prema sporazumu, oni migranti koje italijanska obalska straža spasi ili pokupi na otvorenom moru, trebalo bi da budu dovedeni u Albaniju – ali ne i deca, žene i porodice.
Desničarska populistička premijerka Italije nada se da će tako zadržati do 36.000 izbeglica godišnje dalje od svoje zemlje. Prema podacima Evrostata, samo ove godine u Italiju je stiglo 145.000 migranata.
Sporazumom, čiji je tekst u međuvremenu objavljen, predviđeno je da će procedure za dodeljivanje azila sprovoditi italijanske vlasti u skladu s italijanskim zakonom.
Svako kome je priznato pravo na zaštitu, trebalo bi da bude doveden u Italiju. One koji su odbijeni, trebalo bi da budu po hitnom postupku deportovani.
Opasnost od sekundarne migracije
Pelumb Nako, koji je bio direktor odeljenja za upravljanje granicama i migracijama u državnoj policiji u prethodnom sazivu Ramine vlade, uočava još jedan problem.
„Izbeglice će pokušati ilegalno da pređu granicu Crne Gore, a zatim Hrvatske“, kaže. „I onda je pitanje: ako zatraže azil u Hrvatskoj i budu odbijeni, gde će da budu deportovani? U Albaniju ili u Italiju?“ To još nije razjašnjeno“, kaže Nako.
Oprez u EU
Evropska unija je oprezno reagovala na sporazum.
Evropska komisija u Briselu saopštila je da želi da se upozna sa dodatnim detaljima. Komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson naglasila je da sporazum mora biti u potpunosti u skladu s Poveljom Ujedinjenih nacija za izbeglice.
Nemačka vlada još nije komentarisala dogovor Meloni-Rama. Ali, Nemačka takođe želi da ispita mogućnost da se zahtevi za dodeljivanje azila podnose van EU, odgovorila je u sredu portparolka vlade u Berlinu na pitanje Dojče velea.
Međutim, kako je dodala, „teško je pronaći zemlje koje su spremne da uspostave prihvatne centre“.
Genc Poljo, bivši potpredsednik vlade Albanije i član opozicione Demokratske stranke, u takav narativ ne veruje.
On smatra da Rama želi da se dodvori liderima EU i da skrene pažnju sa sopstvenih korupcijskih skandala i kršenja demokratije, rekao je Poljo za Dojče vele.
U izveštaju o napretku Evropske komisije objavljenom u 8. novembra, Albaniji je data loša ocena za borbu protiv korupcije.
B.G./Dojče vele
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Policijski inspektori uz asistenciju službenih pasa danas su zabarikadirali prostorije studentske liste u Aranđelovcu, navodno u svrhu obezbeđenja, dok se očekuje dolazak predsednika Aleksandra Vučića
Kompanija „Best Media Team“, povezana sa izdavačima tabloida „Alo“ i „Informer“, preuzela je još dva lokalna medija - RTV Goliju iz Ivanjice i Televiziju Kikinda. Time je ova firma od početka godine kupila ukupno osam lokalnih medija širom Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da građani na lokalnim izborima 29. marta treba da glasaju „po svojoj savesti“, a da Srpska napredna stranka očekuje pobedu u svih deset opština
Koliko je Beograd pod SNS-om bezbedan i da li mu je potrebna gradska policija, bile su neke od tema prve tribine Vremena „Beograd, pa malo je i naš“. Učesnici su upozorili i da prestonica danas nema gotovo nikakve nadležnosti u oblasti bezbednosti
Tužilaštvo u Sloveniji podiglo je optužni predlog protiv Porfirija zbog zlostavljanja sveštenika na radnom mestu, piše portal Nova
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
