Foto: Pixabay
Kanadski zakon o „pravdi za žrtve terorističkih napada" omogućava žrtvama da sudski gone odgovorne za teroristička dela i one koji ih podržavaju. Iran se protivi ovom zakonu jer smatra da kanadski sudovi ne treba da priznaju strane presude
Iran je pred Međunarodnim sudom pravde, čije je sedište u Hagu, podneo tužbu protiv Kanade zbog navodnog kršenja državnog imuniteta tako što je Iran označila kao sponzora terorizma, prenosi „Associated Press“.
Zvaničnici u Teheranu navode da je Kanada „dužna da poštuje jurisdikcijski imunitet koji Iran uživa u skladu sa međunarodnim pravom“, kao i da ne treba dozvoliti građanske tužbe protiv Irana zbog navodne podrške terorizmu.
Dodaje se i da Kanada ne bi trebalo da dozvoli svojim sudovima da priznaju strane presude u slučajevima terorizma koji su povezani sa Iranom, te da nema pravo da zaplenjuje iransku imovinu.
Među kanadskim slučajevima navedenim u pisanom podnesku Irana je i odluka Višeg suda Ontarija da je rušenje ukrajinskog aviona PS752 8. januara 2020. od strane Irana „čin terorizma“.
Kada je Kanada upisala Iran na listu terorističkih država?
Kanadski zakon o „pravdi za žrtve terorističkih napada“ omogućava žrtvama da sudski gone odgovorne za teroristička dela i one koji ih podržavaju. Tako je 2012. godine Kanada upisala Iran i Siriju na listu država koje podržavaju terorizam.
Saopštenje je izdalo kanadsko ministarstvo spoljnih poslova nekoliko sati nakon što je saopšteno da su prekinuti diplomatski odnosi s Iranom i proterane sve iranske diplomate iz Otave.
„Kanada je odlučna da se bori protiv međunarodnog terorizma i primora odgovorne za terorističke akcije i one koji ih podržavaju da odgovaraju za svoja dela“, izjavio je tada šef kanadske diplomatije John Baird.
A.E./AP/Radio Slobodna Evropa
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
