U novom godišnjem Izveštaju o stanju ekonomskih i socijalnih prava Incijativa A 11 kroz analizu pojedinačnih oblasti predstavlja detaljno stanje ovih prava u Srbiji. „Društvene nejednakosti su produbljene, a poslednjih meseci svedočimo (i aktivno učestvujemo u) borbi za sistemske promene koje bi dovele do dugoočekivane, neophodne pravde i boljitka”, navodi Incijativa A 11
„Od početka primene štetnog Zakona o socijalnoj karti od marta 2022. godine, skoro 60.000 građana ostalo je bez novčane socijalne pomoći, što je gotovo svaki treći korisnik u sistemu. U godini iza nas nije usvojeno nijedno zakonsko rešenje koje bi unapredilo radna prava, a gotovo svi dosadašnji problemi u radnom zakonodavstvu izašli su na videlo”, neki su od primera u novom godišnjem Izveštaju Inicijative A 11, koji je tokom „Majskih susreta 2025“ predstavljen pod nazivom „Sistem protiv siromašnih“.
Ovom konferencijom su otvorili majske susrete Dani socijalnih prava 2025.
Dodatno naveden je i „primer sistemske nebrige za poštovanje prava na adekvatno stanovanje. On se može videti u slučaju požara u neformalnom romskom naselju ’Antena’ u kom je nakon požara nekoliko porodica koje su prethodno raseljene sa Kosova ostalo danima da spava pod vedrim nebom, sve dok nisu sami od ostataka spaljenih kuća počeli da grade nove domove”. O ovom požaru je „Vreme” pisalo.
Izveštaj Incijative A 11 detaljno predstavlja aktuelno stanje ekonomskih i socijalnih prava u Srbiji kroz analize pojedinačnih oblasti.
Siromaštvo
Iznos novčane socijalne pomoći i dalje je nedovoljan da omogući izlazak iz kruga siromaštva i u toj meri nizak da pojedinci i porodice koji imaju pravo na novčanu socijalnu pomoć ne mogu da obezbede egzistencijalni minimum, navodi se u izveštaju.
Dalje piše da još uvek nisu usvojene izmene Zakona o socijalnoj zaštiti koje su najavljene pre više od devet godina, niti postoji nova Strategija socijalne zaštite, premda je u 2024. „najzad nastavljen rad na izradi tog strateškog dokumenta, koji bi trebalo da adresira brojne nedostatke u oblasti socijalne zaštite – pa i nedostatak broja stručnih radnica i radnika u centrima za socijalni rad”.
Snovi o radnom pravu
Položaj prekarnih radnika i radnica je poražavajuć, navodi Inicijativa A 11.
„To su radnici i radnice na privremenim i povremenim poslovima, na određeno vreme, po ugovoru o delu ili na projektima, platformski radnici, sezonski radnici i radnice u poljoprivredi, u trgovinskim i uslužnim delatnostima, u građevinarstvu, radnici i radnice u neformalnoj ekonomiji nemaju efikasne mehanizme zaštite na radu. A najbolje se vidi na primeru sezonskih radnika.” O tome je i „Vreme” pisalo.
Stambena nepravda
Stambena nepravda sve je osetnija. Inicijativa A 11 godinama ukazuje na nedostatak strateške, a pre svega političke volje da se zakonski reguliše pristup adekvatnom stanovanju i stane na put praksama koje ugrožavaju pre svega romske i porodice interno raseljenih lica, koje su neprestano na meti izvršitelja, inspektora, komunalne policije i investitora.
„Posebno zabrinjava praksa da se domovi porodica u neformalnim naseljima širom Srbije vode kao ’komunalni otpad’, što olakšava prinudna iseljenja i ugrožava ljudska prava stanovnika neformalnih naselja.”
Dodatno u Izveštaju se navodi i da su godinu iza nas obeležili i slučajevi policijske brutalnosti upravo u neformalnim naseljima, što ukazuje na nedopustiv rasistički pristup rada pripadnika bezbednosnih službi.
„Podsećamo da, nakon više od godinu dana od nasilnog upada službi MUP-a u neformalno romsko naselje u Vuka Vrčevića, nema nikakvog epiloga i odgovornosti za one koji su ne samo vređali ljude po rasnoj osnovi, već i pojedine stanare tukli pendrecima.”
Ovo je samo sažetak monitoringa i rada koji su stručnjaci Inicijative A 11 mapirali za poslednjih godinu dana.
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
