Skandal s Vučićevim neodlaskom u Jasenovac žestoko je odjeknuo i jednako se žustro umirio. Šta se dogodilo?
Postoje samo dva odgovora. Ili je napravljen zapanjujući diplomatski gaf, ili je reč o inscenaciji sličnoj, recimo, igrokazu s onim vozom koji se, kičasto oslikan (a kako drugačije?), bio zaleteo pravo na Kosovo, pa se digla kuka i motika, a onda ništa. Ili, ipak, nešto?
Uprkos tome što je Vučićev odlazak u Jasenovac već bio dva puta ugovaran po svim pravilima diplomatskim, nikako se ne bi smela isključiti mogućnost da je reč, naprosto, o gluposti i nepoznavanju elementarnih diplomatskih kodova. Jer, nekompetencija ekipe koju Vučić predvodi upravo je kolosalna. Zastrašujuća, kako bi to rekao Ministar inostranih poslova Nikola Selaković, koji svoje diplomatske sposobosti, primetimo, kao i spoljnu politiku koju sprovodi, veoma uspešno krije (Uostalom, ako je jedan Ivica Dačić mogao biti Ministar inostranih poslova, onda je zaista svejedno ko je na tom, ili, uostalom, bilo kom drugom položaju u živopisnom Vučićevom cirkusu.)
Hrvati su, s druge strane, poštovali protokol i nisu dizali galamu sve dok, po dobrom običaju srpsko-hrvatskih odnosa od kako je Vučić zaposeo vlast, nije poleteo žitki sadržaj kibli s obe strane. Ipak, da ne bude zabune, sva odgovornost za skandal na srpskoj je strani.
Druga mogućnost je da je ovo lično Vučićeva svinjarija. Bilo bi, svemu uprkos, neobično da omnipotentni predsednik koji se ume pohvaliti da zna i broj cipela papagaja opozicionog prvaka, ne zna, posle deset godina na vlasti, elementaran diplomatski protokol. No, ako je znao da ne može baš da se ušeta u Hrvatsku kao bilo koji drugi građanin, onda je svesno proizveo skandal, onda je hteo upravo ono što smo, s dubokim gađenjem, slušali i gledali dva dana.
Vučiću je, sva je prilika, galama bila potrebna, a kada on poradi na dizanju galame, i to sa svojim omiljenim neprijateljima (Hrvatima), to znači da nastoji da nam odvrati pažnju s neke druge, još veće svinjarije. Problem je, međutim, što se nagomilalo toliko svinjarija da je teško proceniti koja ga, u ovom trenutku, najviše žulja. Samo u ovom trenutku postoje dva gadna žarišta: hajka na policajca Slobodana Mienkovića pokrenuta zarad odbrane državnog kriminala i pad aviona s ukrajinskom posadom i srpskim oružjem. U obe afere do guše je upleten partijski i državni vrh, računajući Vučića i njegovu porodicu. Treće žarište se malo primirilo, ali samo je pitanje trenutka kada će radosno da se razbukti zahtev za uvođenjem sankcija Rusiji. O ostalim nevoljama ni da ne govorimo.
Naravno, svaka galama koja će, makar malo, odvratiti pažnju od svinjarija koje ekipa neumorno pravi (jer da šta bi drugo radila?) – dobro dođe, ali učinci diplomatskog skandala nisu ni vidljivi ni jasni. Šta je vrhovni opsenar hteo ovim gestom? U redu, somnambulni Vulin se, kao i obično, istakao, D. J. Vučićević je, prirodno, zablistao, Vučić se (ništa novo) sit nalagao i nalupetao, ovdašnji nesrećni svet još malo je zamrzeo Hrvate (kao da ih do sada već ne mrzi dovoljno), ali neke naročite koristi se ne vide. Utoliko bi se, možda, skandal mogao razumeti kao izraz izvesne dezorijentacije, kao igrokaz koji je, gotovo rutinski, pokrenut i odigran, a da ni vrhovnom spletkarošu nije jasno čemu sve ovo služi i da li uopšte radi.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i inervjue na www.vreme.com
